JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Promocija knjige „Ernestina priča“ Olgice Cice u Trebinju

Promocija knjige „Ernestina priča“ Olgice Cice, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 18.05.2017. u biblioteci Gimnazije „Jovan Dučić“ u Trebinju. 

O knjizi govorile: Milana Babić, predsednik Književnog udruženja „Susret“, i Olgica Cice, autorka. 

Odlomke iz knjige čitali su đaki gimnazije, među kojima su i nekadašnji učenici autorke.


Prva promocija ove knjige održana je u Novom Sadu u okviru 8. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala u okviru Salona knjige na Novosadskom sajmu marta 2017. godine u organizaciji Banatsykog kulturnog centra.

Više o knjizi na:

PRESS CLIPPING: „Sunčan dan“

Tanjug.rs: Festival "Sunčan dan", dodeljene i nagrade, 15.05.2017.

RTV.rs: Festival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju, 15.05.2017.

srpskadijaspora.info: Festival „Sunčan dan“, dodeljene i nagrade, 15. 5. 2017.
http://www.srpskadijaspora.info/festival-suncan-dan-dodeljene-i-nagrade/

Focusmediapro.rs: „Sunčan dan“ – festival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, 13.05.2017.

Naslovi.net: Festival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju, 16.05.2017.

Komorasz.rs"Sunčan dan" u Novom Miloševu, 14.05.2017.

Vesti.rsFESTIVAL "SUNČAN DAN", DODELJENE I NAGRADE, 15.05.2017.

Palo.rsFestival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju, 16.05.2017.

Glavnevesti.com: FESTIVAL "SUNČAN DAN", DODELJENE I NAGRADE, 15.05.2017.

Jedro.bar: Čarliju druga nagrada na festivalu „Sunčan dan” u Novom Miloševu!, 16.05.2017.

34sad.comFestival "Sunčan dan", dodeljene i nagrade, 15.05.2017.

News.burina.netFestival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju, 05.04.2017.

Osi-press.comSunčan dan, 06.04.2017.
http://www.osi-press.com/2017/04/06/suncan-dan/

serbiaworld.info: Festival „Sunčan dan“, dodeljene i nagrade,15. 5. 2017.
http://serbiaworld.info/festival-suncan-dan-dodeljene-i-nagrade/

www.glavnevesti.com: Festival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju, 16.05.2017.
http://www.glavnevesti.com/srbija/1508714/Festival-umetnickog-stvaralastva-osoba-sa-smetnjama-u-razvoju

24online.infoFestival „Sunčan dan“, dodeljene i nagrade,15. 5. 2017.
http://www.24online.info/festival-suncan-dan-dodeljene-i-nagrade/

Radio televizija VojvodineFestival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju, 15.05.2017.


TV Novi BečejOdržan festival stvaralaštva "Sunčan dan", 16.05.2017.



Crnogorski dnevni list Vijesti: Čarli osvojio drugu nagradu za "Feniks pticu", 18. 5.2017.



Konkurs


Fena.baKonkurs za najbolje likovne i literarne radove osoba sa smetnjama u razvoju, 05.05.2017.
http://www.fena.ba/article/933205/konkurs-za-najbolje-likovne-i-literarne-radove-osoba-sa-smetnjama-u-razvoju

Mi2.ba: KONKURS ZA NAJBOLJE LIKOVNE I LITERARNE RADOVE OSOBA SA SMETNJAMA U RAZVOJU, 05.04.2017.

Dnevnik.rs: Konkurs Banatskog kulturnog centra „Sunčan dan" , 06.04.2017.
https://www.dnevnik.rs/vojvodina/konkurs-banatskog-kulturnog-centra-suncan-dan-06-04-2017

Focusmediapro.rsFestival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pod nazivom „Sunčan dan”, 05.04.2017.
http://www.focusmediapro.rs/festival-umetnickog-stvaralastva-osoba-sa-smetnjama-u-razvoju-i-invaliditetom-suncan-dan/

tv.rubin.rsFestival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pod nazivom „Sunčan dan”07.04.2017.
http://tvrubin.rs/suncan-dan-festival-umetnickog-stvaralastva-osoba-sa-smetnjama-u-razvoju/

Učenici novomiloševačke škole – gosti slovačke ambasade

Učenici OŠ „Dr Đorđe Joanović" iz Novog Miloševa bili su gosti Ambasade Republike Slovačke u Srbiji 13. 5. 2017. u Beogradu na manifestaciji Dan otvorenih vrata ambasade.


Učenike novomiloševačke škole pozvala je u goste na ovu manifestaciju ambasadorka Slovačke NJ. E. Dagmar Repčekova prilikom njenog gostovanja u Banatskom kulturnom centru 19. 4. 2017. godine, kada je otvorila gostujuću izložbu Bijenala ilustracije iz Bratislave

Učešće učenika na manifestaciji organizovano je u saradnji OŠ „Dr Đorđe Joanović i Banatskog kulturnog centra, a uz podršku Mesne zajednice Novo Miloševo i Opštine Novi Bečej. 

Arsen Pajić, Dragan Rauški, Jovana Vokić, ambasadorka Slovačke Dagmar Repčekova i Ranko Radnović.

Učenici su gostovali u ambasadi u pratnji nastavnica Jelene Golušin i Selene Avramov, predstavnika Opštine Novi Bečej Dragana Rauškog i Jovane Vokić, Arsena Pajića i Ranka Radnovića iz Mesne zajednice i Jovane Vlahović iz Banatskog kulturnog centra. 

U okviru programa manifestacije predstavljena je tradicija Slovaka kroz kulturno-umetnički program, izložbu likovnih radova slikara iz Kovačice, predstavljanje Galerije „Babka iz Kovačice, a mogla se pogledati i izložba ilustracija iz Bibiane iz Bratislave.

Za najmlađe su organizovane likovne radionice koje su vodili učenici Škole za dizajn, studenti Fakulteta likovnih i Fakuleta primenjenih umetnosti iz Beograda. Deca učesnici radionica bila su prilici da u jednom novom i nesvakidašnjem okruženju steknu drugačija iskustva, ispolje svoju kreativnost i upoznaju se sa bogatskom slovačke kulture.

 

  

Održan „Sunčan dan” ‒ Festival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Festival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pod nazivom „Sunčan dan” održan je po prvi put u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu 15. maja 2017. godine, kada su i dodeljene nagrade za najbolje likovne i literarne nagrade na osnovu konkursa.


Festival „Sunčan dan” Banatske kulturni centar organizuje u saradnji sa Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite iz Kikinde u okviru projekta Gradovi u fokusu Ministarstva kulture Republike Srbije i Opštine Novi Bečej.

U okviru festivala dodeljene su nagrade za najbolje likovne i literarne radove, nastupili su autori nagrađenih literarnih radova, održan je umetnički program osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a posetioci su mogli da pogledaju dve izložbe: izložbu likovnih radova pristiglih na konkurs i samostalnu izložba Nikole Vlahovića Nikassa, po čijoj knjizi poezije festival nosi naziv „Sunčan dan”.

Povodom ovog festivala, organizatori su raspisali konkurs za najbolje likovne i literarne radove osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Žiri za oba konkursa radio je u sastavu: Vesna Stanaćev, direktor Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Kikinda, Silvija Vlahović iz Banatskog kulturnog centra i Adrijana Blagojević iz Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Kikinda.

Odluku žirija možete videti ovde:

Organizatori će štampati u posebnom zborniku nagrađene literarne i likovne radove.










Obrazloženje žirija

Na konkurs Festivala umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom Sunčan dan stiglo je preko dve stotina likovnih i literarnih radova. 

Žiri u sastavu Vesna Stanaćev, Silvija Vlahović i Adrijana Blagojević, odabirajući najbolje radove rukovodio se autentičnošću, originalnošću, neposdrednoću i prirodnosću izraza ovih radova, a ne umetničkim znanjem ili umećem, te se odlučio da što više radova nagadi ili pohvali u znak prepoznavanja vrednosti i podrške autorima.

Radovi osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom često nose više ekspresije, snage i neposrednosti nego dela promišljena, zanatska, rezultati su ponekad umetnički izvanredni, a utisak snage i autentičnosti je bio pravo iznenađenje za sve nas u žiriju, a nadam se da će tako biti i za one koji će imati priliku da pogledaju izložbu i koji će videti ili čitati radove u zborniku.

Jer, koliko neposredosti i iskrenosti ponekad možete da vidite i osetite u ličnom kontaktu sa autorima koji su osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, toliko je jednako ima i u ovim sasvim osobenim radovima, koji su ujedno i savršen izraz njihovih posebnih bića, njihovih duša koje putuju često po nama sasvim neobičnim prostranstvima.

A mi, obični ljudi, možemo tek naslutiti koliki je izvanredan napor ponekad bio potreban za bilo koji od ovih crteža, kolaža ili pak pesama ili priča, i kolika je želja da se čovek izrazi, da nešto stvori, bez obzira na njegove sposobnosti.

Ovo je prilika da i svi mi malo zavirimo u taj svet beskrajan i čist kao neki sasvim običan, a tako poseban – Sunčan dan.

Čestitamo dobitnicima nagrada, pohvala i svim učesnicima u konkursa i želimo im da nastave da svojim stvaralaštvom oplemenjuju svet u kome živimo.

Silvija Vlahović, u ime žirija



Prilog Radio televizije Vojvodine.

Više fotografija možete videti ovde:

Promocija knjige „Oranica” Snežane Aleksić Stanojlović u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu

Promocija trojezične zbirke pesama „Oranica” Snežane Aleksić Stanojlović, na srpskom, mađarskom i makedonskom, u izdanju BKC-a, održana je 9. 5. 2017. godine u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. 

 O knjizi govorili: recenzenti knjige prof. dr Vasil Tocinovski, Pero Zubac i Stanislava Bakić Jokanić, Radovan Vlahović, urednik i izdavač, i autorka knjige. Moderator programa: Monika Maširević.

Stihove govorili: Snežana Aleksić Stanojlović (na srpskom i makedonskom jeziku), 
i Ivan Stanojlović (na mađarkom).

Izuzetna posećenost promocije u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu.

  U muzičkom delu programa nastupili su Goran Micić...

...i Srna Stanojlović.

Više o knjizi na:


„Sunčan dan” ‒ najava programa i rezultati konkursa

Banatski kulturni centar u saradnji sa Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite iz Kikinde po prvi put organizuje Festival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pod nazivom „Sunčan dan” 15. maja u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu s početkom u 12 časova.


Povodom ovog festivala, organizatori su raspisali konkurs za najbolje likovne i literarne radove osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Na dan festivala biće dodeljene nagrade za najbolje likovne i literarne radove, otvorena izložba likovnih radova pristiglih na konkurs, nastupiće autori nagrađenih literarnih radova, održaće se umetnički program osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i biće otvorena samostalna izložba Nikole Vlahovića Nikassa, po čijoj knjizi poezije festival nosi naziv „Sunčan dan”.

Žiri za oba konkursa radio je u sastavu: Vesna Stanaćev, direktor Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Kikinda, Silvija Vlahović iz Banatskog kulturnog centra i Adrijana Blagojević iz Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Kikinda.

Organizatori će štampati u posebnom zborniku nagrađene literarne i likovne radove.

Festival umetničkog stvaralaštva osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom „Sunčan dan” se održava u okviru projekta Gradovi u fokusu Ministarstva kulture Republike Srbije i Opštine Novi Bečej.


ODLUKA ŽIRIJA

Rezultati likovnog konkursa

1. mesto
Jelena Damjanović
Vesna Šarčević
Zoran Savičić

2. mesto 
Svetlana Kalinov
Nataša Brušnjak
Bango Rozalija

3. mesto 
Lazar Arsenin
Vladimir Kodžopeljić
Grupni rad: Dijana Neatnica, Predrag Perić, Tamara Kovalski

Pohvale
Jelena Đurić
Grupni rad korisnika Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju iz Čoke
Jelena Jakonić
Milorad Pavlov
Marko Stančić
Ivan Rakazov

Rezultati literarnog konkursa

1. mesto
Marko Krasula, pesma: Mala zvezda
Adrijana Arsić, priča: Moja najveća želja

2. mesto
Iskra Doneva, pesma: Ljubovno pismo, Makedonija
Božidar Nikolić Čarli, pesma: Feniks ptica, Crna Gora

3. mesto
Jelena Marić, priča: Inkluzija - život bez predrasuda, II deo, večita borba
Goran Veselinović, pesma: Čini dobro

Pohvale
Stana Pavluković, pesma: Između peska i pene
Snežana Kolarić, priča: Baš je dobro biti ja
Natalija Vladisavljević, pesma: Maslačak

Održano 10. jubilarno „Proleće Sime Cucića“

Nagrada „Sima Cucić” za životno delo uručena je Milutinu Ž. Pavlovu, a Nagrada „Sima Cucić” za najbolju knjigu iz oblasti nauke o književnosti za decu Milivoju Mlađenoviću 6. maja 2017. u Banatskom kulturnom centru u okviru 10. jubilarnog „Proleća Sime Cucića.
  
Dodela Nagrada: Pavlov. Petrović, Vlahović.


Nagrada za životno delo je Milutinu Ž. Pavlovu pripala povodom knjige eseja Majstori plavih violina: Uglomer dečje knjige Novog Sada (Zmajeve dečje igre, Novi Sad, 2017).

Uručenje Nagrade Milutinu Ž. Pavlovu.

Primivši nagradu, dobitnik je izneo svoje utiske: „Utisci su vrlo emotivni, jer sam ja u Miloševu provodio svoje dane detinjstva kod ujaka na salašu. Šta znači za mene ova nagrada. Prvo, znači mi da je dobijam od kulturnog centra, znači mi da je dobijam baš, evo, u samom centru Miloševa, znači mi da je dobijam od ljudi iz ravnice, znači mi da je dobijam od kolega, znači mi i to da sam ja tu knjigu radio 25 godina, pa eto, na neki način, pored nagrade, dobio sam i zaradu, tako da mi je puno srce. Puno mi je srce zato što ta nagrada nosi ime i prezime posvećenika dečjoj knjizi, koji je u vrlo ranim 50-im godinama, prepoznao prave knjževne vrednosti naših pisaca za decu. Znači, dobio sam nagradu od svedoka jednog vremena, a taj svedok se zove Sima Cucić. Šta ću lepše i koja zgoda bi mogla da bude lepša od te, nego da dobiješ nagradu od ovih njiva od kojih živimo?”

U obrazloženju žirija za Nagradu „Sima Cucić” za životno delo Milutinu Ž. Pavlovu, između ostalog, stoji: „Ova knjiga je rezultat dugotrajnog rada. Predstavlja plod dubokog promišljanja i živih, kritičkih konstruktivnih razgovara, kako neposrdno sa piscima, tako i sa značajnim proučavaocima. Ovi eseji su značajni jer sve pisce o kojima je pisao Pavlov predstavljaju u jednoj novoj poetičkoj i kritičarskoj vizuri.”

Uručenje nagrade: Mlađenović i Petrović.

Milivoju Mlađenoviću nagrada je pripala za knjigu U zamku zamki: Dramski i scenski potencijal poezije i proze za decu (Zmajeve dečje igre, Gradska biblioteka „Karlo Bjelicki”, Novi Sad – Sombor, 2017).

Povodom nagrade, dobitnik je izjavio: „Nagrada mi znači, pre svega, zato što je dobijam u mestu gde se setio naš prijatelj Radovan Vlahović da zaštiti jednu oblast stvaranja književnog, a imao je i zašto da štiti, imao je i razloga i povoda jer je u banatskom Novom Miloševu rođen Sima Cucić, koji je rodonačelnik savremenog pogleda na književnost za decu. To je ono što me ispunjava zadovoljstvom i radošću, a istovremeno obavezuje da u budućem periodu još radim na tom području, iako sam se ja usmerio na dramu za decu kojom se manje bave stručnjaci u našoj zemlji nego što ona to zaslužuje. A ona je, opet, u ovom korpusu književnosti za decu koju je Sima Cucić 1925. već kao učitelj, koji je završio somborsku Preparandiju, branio i borio se za njen legitimitet, za njen identitet i za prevazilaženje uzgrednosti književnosti za decu kako je ona obično tretirana od velikih književno-kritičarskih umova u to doba.”

U obrazloženju žirija za Nagradu „Sima Cucić” Milivoju Mlađenoviću, između ostalog,  stoji: „On je svojim prethodnim knjigama, kao i ovom knjigom, popunio veliku prazninu u nauci o književnosti za decu utvrđujući, ne pojam, već paradigmu dramskog stvaralaštva za decu. ”

Nagrade se sastoje od diplome i poklon slike Silvije Vlahović. 

Plakete „Sima Cucić” pripale su Peri Zupcu za knjigu Pesme za Milenu (Gradska biblioteka „Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin 2017), Nadi Kljajić za knjigu Priča o Lari (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2017) i Zoroslavu Jesenskom za knjigu IDE T-REX (Slovački izdavački centar, Bački Petrovac, 2016).

Uručenje Plakete Zoroslavu Jesenskom.


Uručenje Plakete Nadi Kljajić

Žiri za Nagradu „Sima Cucić” radio je u sastavu: prof. dr Tihomir Petrović (predsednik), prof. dr Predrag Jašović (potpredsednik) i Radovan Vlahović, književnik.

Kompletno obrazloženje žirija možete pročitati ovde:

Predsednik žirija prof. dr Tihomir Petrović.

Pred prisutnih dobitnika Nagrada i Plaketa, u okviru programa učestvovali su i prof. dr Tihomir Petrović, Radovan Vlahović, kao i najmlađi učesnici: Marija Garić, recitatorka iz Srpske Crnje i učesnica republičkog recitatorskog takmičenja, učenici OŠ „Dr Đorđe Joanović”, uz podršku nastavnice srpskog jezika i književnosti Jelene Golušin (Tihomir Kojić, pesnik, Slavko Popov, autor prikaza pesama Tihomira Kojića, i recitatorka Branislava Miucin). Voditelj programa: Jovana Vlahović.


Marija Garić.


Stevan Popov i Tihomir Kojić.


Branislava Miucin.


Jovana Vlahović i Radovan Vlahović.

Nakon deset održanih manifesacija u čast Sime Cucića, organizator i idejni tvorac manifestacije Radovan Vlahović zaključuje: „Ova nagrada je svojevresni podsticaj za sve one koji se bave književnom kritikom književnosti za decu i za sve one koji su svesni da se mora, i u književnosti za decu kao i u književnosti za odrasle, deliti žito od kukolja. Dakle, posle uspešnog 10. jubilarnog „Proleća Sime Cucića” u Novom Miloševu, moram da kažem da smo veoma zadovoljni jer još uvek  stojimo, opstojimo i podstičemo na dalje stvaranje kako književne kritike i nauke o književnosti za decu, a isto tako podržavamo i pisce i stvaraoce koji pišu za decu.”

Dobitnici nagrada i plaketa.


Više fotografija možete videti ovde:

Nagrade „Sima Cucić” – obrazloženje žirija


OBRAZLOŽENJE STRUČNOG ŽIRIJA ZA DODELU NAGRADA I PLAKETA
KOJE NOSE IME SIME CUCIĆA ZA
 DESETO JUBILARNO PROLEĆE SIME CUCIĆA


Kao i prethodnih godina i ove jubilarne desete godine Siminog proleća stručni žiri je jednoglasno doneo sledeće odluke:
Plakete „Sima Cucić“ iz oblasti beletrističkog stvaralaštva ove godine su ravnopravno dobili Nada Kljajić za roman Priča o Lari u izdanju BKC Novo Miloševo, te naš znameniti pesnik Pero Zubac za knjigu Pesme za Milenu u izdanju gradske biblioteke Žarko Zrenjanin iz Zrenjanina i Zaroslav Jasenski za jednu zanimljivu knjigu Ide t-rex o kojoj će se, prema našem skromnom mišljenju tek pisati.
Nagrada „Sima Cucić“ za živono delo dodeljuje se Milutinu Ž. Pavlovu za knjigu  Majstori plavih violina. Pavlov je naš poznati književnik koji se svojim esejističkim izrazom već odavno etablirao u srpskoj književnosti. Nizom romana i zbirki pripovedaka za koje je dobio i značajna priznanja, on je jasno odredio svoju poetiku u romanesknom i pripovedačkom stvaralaštvu. Prema tome, knjiga eseja Majstori plavih violina predstavlja tek povod da se Pavlovu dodeli ova nagrada za životno delo, pravi uzrok je njegovo delo i književni angažman u celini. Smatramo da je ova nagrada, koju su ponela neka od najznačajnih imena u srpskoj književnosti, u oblasti nauke Tiomir Petrović, ili u oblasti umetničkog stvaralaštva Raša Popov, Ljubivoje Ršumović i dr. došla u prave ruke.
Ova knjiga je rezultat dugotrajnog rada. Predstavlja plod dubokog promišljanja i živih, kritičkih konstruktivnih razgovara, kako neposrdno sa piscima, tako i sa značajnim proučavaocima kao što su bili Slobodan Ž. Marković i danas Jovan Ljuštanović koji se danas, bez ustezanja može reći angažuje na bedemu odbrane, razvoja i utvrđianja paradigme književnosti za decu sa pregalaštvom misionara.
Pavlov je u ovoj knjizi eseja ostavio značajne zapise o Radetu Obrenoviću, Peri Zupcu, Laslu Blaškoviću, Pavlu Jankoviću Šoli, Miroslavu nastasijeviću, Oliveri Šijački, Anđelku Erdeljaninu, Popu D. Đurđevu, Dušku Trifunoviću i Miroslavu Antiću.
Ovi eseji su značajni jer sve pisce o kojima je pisao Pavlov predstavljaju u jednoj novoj poetičkoj i kritičarskoj vizuri. Pavlov, koji je, pre svega umetnik, tako i deklariše svoje eseje. On ono o čemu piše ne tumači, niti obrazlaže zašto je nešto dobro, već piše o onome što se njemu dopada. To ove eseje čini lako čitljivim, a sa druge strane i dvostruko zanimljivim. Ovim esejima, Pavlov otkriva svoje viđenje ljudi koje je znao i sa kojima je delio isto parče hleba i sudbinu. Na drugoj strani, neminovno, ovi eseji predstavljaju i njegovu eksplicitnu poetiku pa se, u neku ruku, mogu uzeti kao autopoetički iskazi. Kao takvi će u budućnosti, kad se bude težilo utvrđivanju integralne stvaralačke poetike Milutina Ž. Pavlova pedstvaljati izvanrednu građu istraživačima i književnim istoričarima.
Nagradu Sima Cucić za najbolju knjigu iz oblasti nauke o književnosti za decu ove, jubilarne, desete godine, jednoglasnom odlukom žirija dobija Milivoje Mlađenović za knjigu U zamku zamki u izdanju Gradske biblioteka Karlo Bijelicki i Zmajevih dečjih igara.
Knjiga Milivoja Mlađenovića je u ovoj godini najbolja knjiga iz oblasti nauke o književnosti za decu. Njena jedinstvenost je višestruka. Ova stručna knjiga je jedina u oblasti književnosti za decu, koliko je nama poznato, da se u novijem vremenu bavi konkretno dramskim stvaralaštvom za decu. To nije iznenađujuće ako uzmemo u obzir da su iz radionice istog autora izašle značajne naučene opservacije Scenske bajke Aleksandra Popovića (2005) i Odlike dramske bajke (2009), što ga, uključujući i ovu nagrađenu knjigu, dakleriše najkompententnijim stručnjakom u ovoj oblasti. On je svojim prethodnim knjigama, kao i ovom knjigom, popunio veliku prazninu u nauci o književnosti za decu utvrđujući, ne pojam, već paradigmu dramskog stvaralaštva za decu.
Ovom knjigom on je to uradio na nivou teorije i problemskog utvrđivanja značaja i značenja pojma dramskog stvaralaštva za decu, te na nivou poetike bajke i poezije i njihovog žanrovskog preoblikovanja i transponovanja sadržine kroz žanr drame i, na kraju je to učinio na metodičkom nivou izučavanja, prezentiranja, da kažemo praktične primene ovih sadržaja.
Knjiga je tako i strukturina. Obuhvata pet poglavlja. U uvodnom poglavlju, autor knjigom pokazuje osobenosti dramske književnosti za decu i njeno mesto u HHI veku.  On ističe da drama za decu u srpskoj književnosti nije sagledana na sveobuhvatan način. On je na primeru Igora Bojovića, Branka Milićevića, Branka Dimitrijevića, Aleksandra Novakovića, Ljubinka Stojanovića, Mile Mašović, Milene Bogavac, i drugih pokazao kao se to „razbajčuje“ bajka i transponuje u žanr dramske igre. On, poput fenomenologa nekad (Huserl, Ingarden, Kajzer, Šerer), zapravo pokazuje značaj fenomenalnosti prisustva dramske tenzuje. Drugim rečima, gde god ima dramskog zapleta, moguće je preoblikovanje ma kog žanra u žanr drame.
U prvom poglavlju Zamke ideološke Mlađenović se bavi odnosom ideoloških nanosa, humora i satiričnim značenjem drame za decu. U ovom poglavlju teži teorijskom određenju samog pojma drame za decu, njegovog značaja, značenja i diferenciranosti od pojma drame uopšte.
Drugo i treće poglavlje Zamke bajkovno i Zamke u poeziji, jesu poglavlja u kojima se sa različitih aspekata u odnosu na različite pisce, autor bavi poetikom drame, preoblikovanjem sadržine i žanra. Ova poglavlja su apsolutno koherentna uvodnom poglavlju.
Četvrto poglavlje je u službi metodike. Mlađenović ovim poglavljem pokazuje mogućnosti prezentiranja drame za decu u školama, kao za učenike mlađeg uzrasta, tako i za predškolski uzrast. Ovim delom knjige, autor dokazuje didaktičke modele i edukativnu svrsishodnost drame za decu, diskretno potvrđujući njeno preimućstvo u „traganju za smislom dela“ i oblikovanju „vlastitog intelektualnog i estetičkog identiteta“ (Ljiljana Pešikan Ljuštanović).
Zbog svega toga ova knjiga, ne samo da predstavlja nezaobilaznu literaturu u izučavanju drame za decu na učiteljskim fakultetima i visokim školama za vaspitače, već predstavlja i paradigmatsko utemeljenje ovog žanra u nauci o književnosti za decu. Zato je smatramo u ovoj oblasti delom od kapitalnog značaja i dostojnom nagrade koja nosi ime Sime Cucića.

prof. dr Predrag Jašović