JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Zivlak i pesnici DKV-a gostovali Teodoru u čast

Autorsko književno veče Jovana Zivlaka, ovogodišnjeg dvostrukog dobitnika Nagrada „Teodor Pavlović”, i pesnički maraton članova Društva književnika Vojvodine održani su, Teodoru Pavloviću u čast, 24. decembra 2016. u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. 

Todoreskov, Zivlak, Bradić i Petrinović.

O delu Jovana Zivlaka govorili su: dr Dragana Todoreskov, dr Stevan Bradić i Franja Petrinović. Učesnici pesničkog maratona, članovi Društva književnika Vojvodine: Dragomir Šoškić, Saša Nišavić, Dušan Radak i Vesna Korać. Gosti maratona: Anica Garić i Miloš Galetin. Učesnike i publiku  je pozdravio domaćin Radovan Vlahović, direktor BKC-a.

U prvom redu, učesnici maratona (s leva na desno): Nišavić, Garić, Šoškić, Galetin, Korać i Radak.

Jovan Zivlak je ovogodišnji dobitnik Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i za najbolju knjigu, za knjigu eseja „Sablasti poezije”, koje dodeljuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom u okviru tradicionalne manifestacije Dani Teodora Pavlovića.

Povodom gostovanja u Banatskom kulturnom centru Teodoru u čast, Zivlak je izjavio da je impresivno i retkost da se neko, u mestu kao što je Miloševo, usudi da stvara i disturibuira kulturu, a pogotovu da prikazuje i afirmiše poeziju. Zivlak je, takođe, rekao da duh Teodora Pavlovića kao da se vratio, „a ovde kao da vidimo nukleus nekog matičarstva, nekog središta kulturnog napora da nešto što je na izvestan način utopija postane stvarnost ljudi i sredine koji su, možda, bili nepravedno odbačeni od kulture, a sada imaju mogućnost da se suoče ne samo sa književnošću nego i sa muzikom, sa slikarstvom, i sa svim kulturnim žanrovima”.

O poeziji danas, Zivlak kaže: „...imam osećaj da, ma koliko su moja uverenja diktirana duhom vremena, jednom kulturom koju je poezija osvojila, imam osećaj da je ona udaljena od sveta od ljudi. Na žalost, to nije krivica poezije, to je krivica opštih okolnosti, ne samo naših lokalnih, nego i svetskih. Verujem da svi osećaju kako se dešava veliki rascep između umetnosti i njene potencijalne publike. Neki oblici koji se tiču kulturnih industrija masovne kulture su bliski širokoj publici, a umetnost je sve udaljenija, a to me istinski brine.”

Dr Dragana V. Todoreskov je o delu Jovana Zivlaka između ostalog rekla: „Zivlak je izgradio jedan veoma osoben pesnički izraz koji se ogleda u snažnom društvenom angažmanu u jednom perispitivanju svih onih konstrukata kojima je savremeni čovek okružen, koji u velikoj meri determinišu njegov život, kroje njegovu sudbinu, teraju ga na pokornost, kao što Zivlak govori u pesmi Sagni se. ... I društveno-politički i poetski faktori u mnogome su uslovili Zivlakovu poeziju kao jedan bunt, kao poeziju pobune koja neprekidno preispituje svu tu datost, sav milje iz kojeg proističe, jednom jakom, jetkom, britkom ironijom odgovara na njega postavljajući veoma često neka veoma smela i više nego direktna pitanja.”

Dr Stevan Bradić zapaža o Zivlakovom pesništvu: „Zivlakova poezija neprestano insistira na tome da smo svi mi kao ljudi jednaki i da u skladu sa time svako od nas ima pravo da oblikuje svoje postojanje kako može i kako hoće, ali sa druge strane da nama samima tako nešto nije dozvoljeno i u njegovoj poeziji vidimo neprestano da smo mi kao ljudi mali, nemoćni, da ne možemo da izađemo na kraj sa nasiljem koje nas okružuje, ali da istovremeno ne odustajemo od ovoga, da nastavimo da se borimo i da istrajavamo protiv svakog razuma i protiv svake, možda, logike. Ali takođe, njegova poezija govori da taj razum i ta logika koje nam govore da ne treba da se borimo, jesu razum i logika moći koja se nad nama sprovodi, a poezija, pre svega Zivlakova poezija, nalazi se sa druge strane ovog poretka.”

Jedan od učesnika pesničkog maratona, Dušan Radak, izneo je svoje utiske: „Meni je bilo izuzetno zadovoljstvo da večeras učestvujem na ovakvoj svečanosti u delu koji se zove Pesnički maraton ispred Društva književnika Vojvodine, i kao član, ja sam dao mali doprinos.“


Autorsko književno veče Jovana Zivlaka i pesnički maraton održani su u okviru projekata „Rodno mesto Teodoru u čast” i „Gradovi u fokusu” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja RS i Opštine Novi Bečej.

Stanić i Radulović Teodoru Pavloviću u čast – veče duhovne poezije

Veče duhovne poezije Dragana Stanića (Ivana Negrišorca) i Selimira Radulovića održaće se, Teodoru Pavloviću u čast, 26. decembra 2016. od 19 h u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.


Program se održava u okviru projekata „Rodno mesto Teodoru u čast” i „Gradovi u fokusu” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja RS i Opštine Novi Bečej.

Pored pesnika, nastupiće i Pevačko društvo Crkvene opštine Dragutinovo iz Novog Miloševa osnovano 1889. godine pri hramu Sv. Arhangela Gavrila, u čijoj porti je sahranjen Teodor Pavlović i gde mu je Matica srpska podigla spomenik 1888. godine.

Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom organizuje tradicionalnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja traje 17 godine i u okviru koje se dodeljuju nagrade sa imenom Teodora Pavlovića.

Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

Prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac), književnik i predsednik Matice srpske u Novom Sadu, rođen je 31. maja 1956. u Trsteniku. Filozofski fakultet na Grupi za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatsi jezik završio je u Novom Sadu 1979. godine. Magistrirao je 1991, a 2003. doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju, prozu, dramske i kritičke tekstove, bavi se proučavanjem srpske književnosti i kulture. Objavio je preko 250 kritičkih, teorijskih i književnoistorijskih tekstova u periodici i naučnim zbornicima. Objavio je knjige pesama: Trula jabuka; Rakljar. Želudac; Zemljopis; Toplo, hladno; Abrakadabra; Hop; Veznici; Prilozi; Potajnik; Svetilnik; Kamena čtenija; Čtenija i Matični mleč. Publikovao je roman Anđeli umiru, kao i drame: Fredi umire; Kuc-kuc; Istraga je u toku, zar ne?; Vidiš li svice na nebu? Objavio kritičke monografije: Legitimacija za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija: poetički identitet i razlike i Lirska aura Jovana Dučića. Dobitnik je velikog broja priznanja za svoj književni rad.

Mr Selimir Radulović (1953, Cetinje), književnik, upravnik Biblioteke Matice srpske i potpredsednik Udruženja književnika Srbije, objavio je osam pesničkih knjiga: Poslednji dani, San o praznini, U sjenku ulazim, oče, O tajni rizničara svih suza, Snovi svetog putnika, Pod kišom suza s Patmosa, O pastiru i kamenu sa sedam očiju, Senka osmog eona, knjige izabranih pesama: Po licu noći, Knjiga očeva, Gde Bogu se nadah, Izveštaj iz zemlje živih, Svetlo iz očeve kolibe i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog, Kao mirni i svetli vesnik, Pesma s ostrva siročadi. U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči, objavljena su mu Izabrana dela (I-V). Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova – Pesnik nokturna i Svetlo iz očeve kolibe. Autor je pet antologija/hrestomatija, knjige književno-kritičkih tekstova Povoj i članci i knjige ogleda Svetlo iz očeve kolibe. Dobitnik je brojnih nagrada među kojima je i Nagrada Teodor Pavlović.