JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Uži izbor za Nagradu 7. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala


Prvostepeni žiri 7. Evropskog Fejsbuk pesničkog Festivala, koji čine pobednici prethodnih šest Festivala, doneо је odluku o odabiru pesama za uži izbor za Nagradu Festivala od oko 500 pesama pristiglih iz 19 zemalja sveta. Drugostepeni žiri na čelu sa Simonom Grabovcem doneće odluku o dobitniku Nagrade koja je objavljivanje samostalne zbirke pesama, dok će pesme koje uđu u uži izbor biti objavljene u posebnoj zajedničkoj štampanoj knjizi pod nazivom Višeglasje. Pesme svih prijavljenih učesnika biće objavljene u zajedničkom elektronskom zborniku radova.

Članovi prvostepenog žirija: Branka Korać (Amster­dam, Holandija), Ines Peruško Rihtar (Za­greb, Hrvat­ska), Ve­sna Konc Ma­rja­nović (Beograd, Srbija), Jelena Ći­rić (Prag, Češka), Ma­ja Koro­lija (Novi Sad, Srbija), Mitko Go­gov (Skoplje, Ma­kedonija), Bogdanka Rakić (Bul, Ne­ma­čka), Igor Var­ga, Gru­­pa Poeziranje (Herceg Novi, Crna Gora), Dejan Popović, Gru­­pa Poeziranje (Podgorica, Crna Gora), Elena Askarova (Habarovsk, Rusija), Mensur Ćatić (Visoko, BIH), Boris Lazić (Nica, Francuska).

Članovi drugostepenog žirija: Simon Grabovac (predsednik), dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter i Radovan Vlahović.

EVROPSKI FEJSBUK PESNIČKI FESTIVAL će se po sedmi put održati 15-17. aprila 2016. godine na Novosadskom sajmu, u okviru 22. međunarodnog Salona knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.

Više o programu Festivala možete videti ovde:


Pojedinačne odluke članova Prvostepenog žirija:

Bogdanka Rakić
Nenadić, Vida, London, Velika Britanija (pesma: Ispod trepavica)
Bogdanović, Stojan, Niš, Srbija (pesma: Jabuke i vino)
Bakrač, Momčilo, Vrbas, Srbija (pesma: Na čelu mi piše „Ne ometaj“)
Čović, Marina, Split, Hrvatska (pesma: Jackpot)
Stojanović, Ljubodrag, Gnjilane, Srbija (pesma: Bekstvo iz logora, Dedina pesma)

Boris Lazić
Stanojević, Stefan, Pančevo, Srbija (pesma: Osudi me i ti, Klaro)
Vukadinović, Snežana, Novi Sad, Srbija (pesma: Vesti)
Herceg, Monika, Petrinja, Hrvatska (pesma: Tuge pod noktima)
Pejić, Danijela, Petrovaradin, Srbija (pesma: ***)
Mrkojević, Slobodan, Filadelfija, USA (pesma: Nada)

Branka Korać
Fijat, Ljiljana, Novi Sad, Srbija (pesma: U krošnji cvetnoj)
Čović, Marina, Split, Hrvatska (pesma: Jackpot)
Rems, Igor, Keln, Nemačka (pesma: Prepoznajem te na ušću)
Bakrač, Momčilo, Vrbas, Srbija (pesma: Na čelu mi piše „Ne ometaj”)
Herceg, Monika, Petrinja, Hrvatska (pesma: Tuge pod noktima)

Dejan Popović
Luthander, Aleksandra, Haselbi,Švedska (pesma: Pijeta)
Šljuka, Selma, Podgorica, Crna Gora (pesma: Mom nerođenom sinu)
Stanojević, Stefan, Pančevo, Srbija (pesma: Osudi me i ti, Klaro)
Oličkov, Dragica, Kikinda, Srbija (pesma: Čovek koji je hranio ptice)
Škoro, Todora, Beograd, Srbija (pesma: Povratak u Damask)

Elena Askarova
Stanojević, Stefan, Pančevo, Srbija (pesma: Osudi me i ti, Klaro)
Ignjić, Dragan, Stari trg pri Ložu, Slovenija (pesma: Noćno okno za ptice)
Oličkov, Dragica, Kikinda, Srbija (pesma: Čovek koji je hranio ptice)
Kunbar, Mariana, Jerusalim, Izrael (pesma: Korenje u srcu)
Pejić, Danijela, Petrovaradin, Srbija (pesma: ***)

Igor Varga
Jurić, Denis, Vitez, Bosna i Hercegovina (pesma: Fugo, ergo sum)
Luthander, Eleonora, Štokholm, Švedska (pesma: Geocentrična)
Milovanović, Predrag, Krupanj, Srbija (pesma: Ninin čovek)
Gligorić, Mina, Beograd, Srbija (pesma: Arizona)
Štefanicki Antonić, Mirjana, Novi Sad, Srbija (pesma: Stranac – ptica)

Ines Peruško Rihtar
Pejak, Mirjana, Sisak, Hrvatska (pesma: Znam suzo moja)
Stefanović, Budimir S., Rača Kragujevačka, Srbija (pesma: Nepovratno)
Mijatović, Emilija, Zadar, Hrvatska (pesma: Zelena Rijeka)
Stojadinović, Ljiljana, Pančevo, Srbija (pesma: Detalj)
Oštrić, Suzana, Zagreb, Hrvatska (pesma: Tvoja)

Jelena Ćirić
Krstevski, Davor, Kumanovo, Makedonija (pesma: Kreacija...)
Miceva, Suzana, Strumica, Makedonija (pesma: Istorija na tragite)
Matić, Goran, Zemun, Srbija (pesma: Grad)
Đorđiev, Đorđi, Negotin, Srbija (pesma: Deva Marija)
Novković Perge, Jovanka, Sremska Mitrovica, Srbija (pesma: Pitanje)

Maja Korolija
Mitić, Stefan, Leskovac, Srbija (pesma: Lažu da duša ima 21 gram)
Marković, Dragan, Kostajnik, Srbija (pesma: Zid)
Došlić, Milorad, Kać, Srbija (pesma: Omaž)
Tomić, Tatjana, Gradačac, BiH (pesma: Opstojnost bajki)
Mujezinović, Amra, Šerići, BiH (pesma: Obrazovna moć)

Mensur Ćatić
Topalović Vasiljević, Emilija, Pula, Hrvatska (pesma: Ptice)
Andrejić Mišković, Vesna, Slavonski Brod, Hrvatska (pesma: Uginula nam je mačka Jonas)
Škoro, Todora, Beograd, Srbija (pesma: Povratak u Damask)
Pandur, Zijad, Živinice, BiH (pesma: Groblja)
Fijat, Ljiljana, Novi Sad, Srbija (pesma: U krošnji cvetnoj)

Mitko Gogov
Bunteska, Ana, Skoplje, Makadonija (pesma: Чоек, вистински чоек по очите се познава)
Krstevski, Davor, Kumanovo, Makedonija (pesma: Kreacija...)
Uherek Stevanović, Dijana, Subotica, Srbija (pesma: Humoreska)
Trpčeski, Igor, Prilep, Makedonija (pesma: Духот на тишината)
Miceva, Suzana, Strumica, Makedonija (pesma: Историја на трагите)

Vesna Konc Marjanović
Škoro, Todora, Beograd, Srbija (pesma: Povratak u Damask)
Veselinovska, Natali, Kočani, Makedonija (pesma: Жолта убавина)
Martinis, Pavao, Vis, Hrvatska (pesma: Pjevajte pjesme)
Komprej, Milojka B., Šoštanj, Slovenija (pesma: Otrok)
Sekereš, Janoš, Subotica, Srbija (pesma: Firenca)


Zbirna odluka članova Prvostepenog žirija:

Andrejić Mišković, Vesna, Slavonski Brod, Hrvatska
Bakrač, Momčilo, Vrbas, Srbija (2 glasa)
Bogdanović, Stojan, Niš, Srbija
Bunteska, Ana, Skoplje, Makadonija
Čović, Marina, Split, Hrvatska (2 glasa)
Došlić, Milorad, Kać, Srbija
Đorđiev, Đorđi, Negotin, Srbija
Fijat, Ljiljana, Novi Sad, Srbija (2 glasa)
Gligorić, Mina, Beograd, Srbija
Herceg, Monika, Petrinja, Hrvatska (2 glasa)
Ignjić, Dragan, Stari trg pri Ložu, Slovenija
Jurić, Denis, Vitez, Bosna i Hercegovina
Komprej, Milojka B., Šoštanj, Slovenija
Krstevski, Davor, Kumanovo, Makedonija (2 glasa)
Kunbar, Mariana, Jerusalim, Izrael
Luthander, Aleksandra, Haselbi, Švedska
Luthander, Eleonora, Štokholm, Švedska
Marković, Dragan, Kostajnik, Srbija
Martinis, Pavao, Vis, Hrvatska
Matić, Goran, Zemun, Srbija
Miceva, Suzana, Strumica, Makedonija (2 glasa)
Mijatović, Emilija, Zadar, Hrvatska
Milovanović, Predrag, Krupanj, Srbija
Mitić, Stefan, Leskovac, Srbija
Mrkojević, Slobodan, Filadelfija, USA
Mujezinović, Amra, Šerići, BiH
Nenadić, Vida, London, Velika Britanija
Novković Perge, Jovanka, Sremska Mitrovica, Srbija
Oličkov, Dragica, Kikinda, Srbija (2 glasa)
Oštrić, Suzana, Zagreb, Hrvatska
Pandur, Zijad, Živinice, BiH
Pejak, Mirjana, Sisak, Hrvatska
Pejić, Danijela, Petrovaradin, Srbija (2 glasa)
Rems, Igor, Keln, Nemačka
Sekereš, Janoš, Subotica, Srbija
Stanojević, Stefan, Pančevo, Srbija (3 glasa)
Stefanović, Budimir S., Rača Kragujevačka, Srbija
Stojadinović, Ljiljana, Pančevo, Srbija
Stojanović, Ljubodrag, Gnjilane, Srbija
Škoro, Todora, Beograd, Srbija (3 glasa)
Šljuka, Selma, Podgorica, Crna Gora
Štefanicki Antonić, Mirjana, Novi Sad, Srbija
Tomić, Tatjana, Gradačac, BiH
Topalović Vasiljević, Emilija, Pula, Hrvatska
Trpčeski, Igor, Prilep, Makedonija
Uherek Stevanović, Dijana, Subotica, Srbija
Veselinovska, Natali, Kočani, Makedonija
Vukadinović, Snežana, Novi Sad, Srbija

PESNIČKI MITING U NOVOM SADU: Uvertira za Salon knjiga


Pesnički miting je svojevrsni pesnički performans na kojem će pesnici Novosađanima poklanjati letke sa poezijom i govoriti svoje stihove na Trgu slobode ispred Gradske kuće u Novom Sadu 11. aprila s početkom u 16 časova. Ova akcija i kulturni događaj je ujedno i poziv ljubiteljima knjige za dolazak na predstojeći Salon knjige Novosadskog sajma koji će se održati od 12. do 18. aprila 2016.
Pesnički miting organizuju Banatski kulturni centar i Novosadski sajam, uz podršku Gradske uprave za kulturu grada Novog Sada.
Akcija podrzumeva:
- deljenje letaka sa poezijom
- živu pesničku reč
- muzički program
- lepljenje poezije na oglasnim mestima
Učesnici Pesničkog mitinga i volonteri će prolaznicima poklanjati letke sa pesmama koje su ušle u uži izbor konkursa 5. i 6. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala koji se tradicionalno održava na Salonu knjige u organizaciji BKC-a i Novosadskog sajma. Evropski Fejsbuk pesnički festival okuplja pesnike koji svoje stvaralaštvo predstavljaju na Fejsbuku, i svake godine, na konkurs Festivala prijavi se oko 500 pesnika iz 20-ak država Evrope i sveta.
Stihove će govoriti brojni pesnici: učesnici dosadašnjih Festivala, redakcija i saradnici časopisa za književnost i umetnost mladih REZ, mladi autori i autori Banatskog kulturnog centra i autori Književne omladine Srbije.
Nastupiće i više muzičkih grupa i kantautora.
Volonteri će pesme lepiti na oglasnim mestima i kačiti na kanape između kandelabara i na sličnim zgodnim mestima i time prolaznicima dati mogućnost da čitaju stihove u centru Novog Sada.
POZIVAMO SVE ZAINTERESOVANE DA UČESTVUJU U DOGAĐAJU: ČITANJEM ILI DELJENJEM PESAMA ILI KAO PUBLIKA. 

Danica Bandić: „Puna kola priča” (Izbor: Gordana Maletić)


Edicija KNJIŽEVNOST ZA DECU
224 strane, boš povez, 14x21 cm, 2016. god.
Cena: 600 dinara

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Ilustracija naslovne strane
Uroš Predić



Pred čitaocima je izbor bajki, legendi i priča Danice Bandić, našeg poznatog pisca za decu iz dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka. Dela ove književnice, „Čika Jove u prozi“, kako su je zvali, i danas mogu deci biti draga jer su bajkovita, zanimljiva i puna nežnosti i empatije. Iako pisana u drugom vremenu, ona nose dobre odlike savremene književnosti za decu.

 __________________________________________


Danica Bandić sarađivala je sa listovima svog vremena. To su: Čika Jovin „Neven”, zatim „Spomenak”, „Dečji list”, „Zorica”, „Venac” i drugi. Najplodniju saradnju imala je sa časopisom „Zorica” u kome je tridesetih godina prošlog veka bila i urednik. 

Nije preterano reći i da je ova književnica bila najbolji prozni pisac za decu u Srbiji u dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka i kao takva predstavljala uzor mladim stvaraocima toga vremena. Njene bajke izdvajale su se od ostalih tekstova koji su se tada pisali i pokazivale su u kom pravcu treba ići u stvaranju za decu.

Velika vremenska distanca odmiče dela starijih pisaca od savremene čitalačke publike. Vremenom i dela klasika poprimaju patinu i u nekim svojim segmentima postaju nerazumljiva i nezanimljiva. Deci i mladima utoliko je teže da prihvate arhaičan jezik i umiljati ton starih knjiga koji su u međuvremenu postali naivni. Duh vremena koji je uključivao veće ispoljavanje nežnosti promenio se. Velika je šteta što Tetka Danine knjige nisu bile dovoljno čitane u drugoj polovini dvadesetog veka jer su brižljivo pisane, iskrene i oplemenjuju. To je gubitak za mnoge generacije. Ali, i današnja deca mogu čitati bajke Danice Bandić jer ih karakterišu živo pričanje i vanvremenska atmosfera čuda koji ne zastarevaju, te su dobrodošli u svakom vremenu. Zato verujemo da će ovaj izbor pronaći svoje čitaoce.

Iz Predgovora
Gordana Maletić


Danica Bandić je bila kćerka poznatog srpskog glumca Laze Telečkog. U Velikoj Kikindi je pohađala osnovnu školu. Tu se udala za učitelja Miloša Bandića (1862-1941) i tu je pisala i radila trideset godina kao vaspitačica i učiteljica. Od 1922. godine živi u Beogradu, kao i mnogi drugi intelektualci pisci koji napuštaju Veliku Kikindu. Po poznatim podacima režirala je prve školske priredbe 1896, godine po svojim tekstovima „Guščarica Mara“ i „Pripreme za osvećenje Ravanice“. Bila je pisac komada i reditelj Velikokikindske srpske dobrovoljne pozorišne družine. Naročito je značajan njen rad na organizovanju srpske devojačke mladeži i žena. Zaslužna je za organizovanje Devojačkog sokola, a pred odlazak 1921. godine jedna je od inicijatora osnivanjaDruštva za prosvećivanje žena i Ženske zanatlijske škole.

Nasuprot okolnostima vezanim za Štampariju Radaka u Velikoj Kikindi, uloga i značaj dela spisateljice Danice Bandić je jačao i ona je počela da objavljuje najčešće u Beogradu. Postala je poznat i popularan pisac književnosti za decu i njen značaj i popularnost poređena je kod savremenika s Jovanom Jovanovićem Zmajem (Marko Car). Dakako, njeno stvaralaštvo u prozi jeste još na liniji proklamovanih i uočenih ideja i samog Zmaja o ulozi i mestu književnosti za decu kod nas i njenom dominantnom prosvetiteljskom i vaspitnom značaju, ali je i na liniji još prosvetiteljskih ideja Dositeja, pa i Vuka, a sve to, ipak, i u funkciji sveukupnog nacionalnog napretka, onakvog kako je on u tom vremenu definisan i u funkciji reafirmisanja narodne religije i etnologije nasuprot ortodoksnim religioznim sistemima.


Iz recenzije
Marija Tanackov

Promocija knjiga Nikole Kitanovića u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu

Promocija dve nove knjige Nikole Kitanovića „Al-Gebra” i „Narcis u vodi” održana je u utorak 5. aprila 2016. godine, u Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu.


Na promociji su učestvovali književnici: prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, mr Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, i autor.


Prisutne je pozdravio Dragan Kojić, direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu.
  

Pesnička zbirka „Al-Gebra (Uceljivanje Krhotina – Pustinjak Peva Pesku)” objavljena je u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa u 2015. godini, a roman „Narcis u vodi” u izdanju Red Box-a iz Beograd, takođe, u 2015. godini.

Milka Tomić: „Mojih pet priča”

Edicija ZAVIČAJ
192 strane, broš povez, 14x21 cm, 2016. godina
Cena: 400 dinara

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com



U svojoj desetoj po redu knjizi Mojih pet priča, Milka Tomić nam se po prvi put javlja kao autor priča, a već od prve koja nosi naslov U našem razredu, vidi se da će se autorka vratiti u svoje detinjstvo i u ranu mladost kako bi nam dočarala minulo vreme, koje nam sada, u ovoj eri tehnike i virtuelnog življe­nja, izgleda kao daleka pro­šlost, nešto arhaično i po­malo mitski i etnološki poetično. Milka nam u ovoj priči otvara prozor u svet jedne staparske devojčice koju je otac odveo na školovanje u Sombor i njen susret sa gradom, gradskim životom, navikama, običajima i ljudima. Pipovedajući nam svoju priču, Milka nam priča i opričava i život svoje generacije i njeno prihvata­nje onoga što joj je život nametao, ali na trenu­tke pokazuje i bunt, nemirenje sa postojećim si­tuacijama i iskazivanje svoje, uprkos svemu, slo­bodne volje i odluke da živi na mestu na kom želi, dakle, među svojima.   

Iz recenzije
Radovan Vlahović, književnik