JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Promocija izdanja Banatskog kulturnog centra u Hercegovini

Promocija knjiga dr Milana Micića o srpskim dobrovoljcima u Rusiji 1914‒1918. u Trebinju

Promocija dve nove knjige o srpskim dobrovoljcima u Rusiji 1914‒1918. autora dr Milana Micića, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je u okviru bogatog kulturnog programa slave grada Trebinja ‒ Preobraženja Gospodnjeg ‒ u svečanoj sali Skupštine grada Trebinja 18. avgusta 2016. 

O knjigama Nezapamćena bitkaSrpski dobrovoljci u Rusiji 1914–1918” i Srpski dobrovoljci 1914–1918: Životisećanja govorili su književnik Radovan Vlahović, urednik i direktor Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, književnik Duško Milićev iz Žitišta, Milan Bjelogrlić, direktor Narodne biblioteke Žarko Zrenjanin iz Zrenjanina, i autor dr Milan Micić iz Novog Sada.

U okviru promocije nastupiće Hor „Sv. Arhangel Mihailo” iz Zrenjanina.


Nakon promocije knjige priređena je izložba fotografija iz knjige „Tvrđava u Aradu – logor srpskih interniraca u Velikom ratu“, autora Stevana Bugarskog.

Knjiga Nezapamćena bitkaSrpski dobrovoljci u Rusiji 1914–1918” je naučno istoriografska studija u čujem središtu stoji srpski dobrovoljacseljak iz Austrougarske monarhije, u Rusiji i u velikoj, ali nazapamćenoj, bitci na Dobrudži. Knjiga Srpski dobrovoljci 1914–1918: Životisećanja” je zbirkakazivanja samih učesnika događajaili češće njihovih po­tomakau toku Velikog rata na Istočnomfrontu i u borbama na Dobrudži. Ove knjige na istu temu govore na različite načine, time se dopunjuju i zajedno sprečavaju da značajna uloga dobrovoljaca ostane zatamnjena grešku pamćenju

Više o knjigama na sajtu BKC-a: 

„Tolerancija i rodna ravnopravnost u srednjim školama Kikinde“

112 strana, tvrd povez, ilustracije u boji, 21x14cm, 2016. god.
Cena: 1500 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Publikacija TOLERANCIJA I RODNA RAVNOPRAVNOST U SREDNJIM ŠKOLAMA KIKINDE: Izveštaj o sprovedenom istraživanju, čija je urednica Dijana Subotički Miletić,  predstavlja deo rezultata opsežnog ispitivanja stavova učenika/ca srednjih škola u Kikindi na temu diskriminacije i rodne ravnopravnosti. 

Više od 43%  đaka ne zna da je diskriminacija zabranjena zakonom, što je vrlo visok procenat ispitanika/ca, ako se ima u vidu da je Zakon o zabrani diskriminacije stupio na snagu u Srbiji 2009. godine. Srednjoškolci/ke kikindskih srednjih škola smatraju da su najdiskriminisaniji pripadnici seksualnih manjina, Romi, zatim siromašne osobe, deca i žene, osobe sa invaliditetom, bolesnici, osobe sa sela, izbeglice, stare osobe i radnici. Najveći broj njih obratilo bi se roditeljima da bi sprečilo diskriminaciju u svojoj okolini. Petina đaka ne zna kome bi se obratila radi spečavanja diskriminacije u svojoj okolini, neki bi pozvali policiju,  psihološku službu škole ili razrednog/u,  a samo jedan  (0,1%) ispitanik/ca obratio bi se instituciji Poverenika za ravnopravnost. Preko petine đaka boji se da obraćanje bilo kome radi sprečavanje diskriminacije ne bi pomoglo, odnosno da takve slučajeve niko ne shvata ozbiljno. Ovakav rezultat mogao bi biti snažan signal instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti prilikom planiranja svojih aktivnosti, kako bi određene mere preuzeo u cilju informisanja srednjoškolske populacije o svojim nadležnostima.

Ispitanicima/cama data je mogućnost da se izjasne o stavu: Pobačaj bi trebalo zakonom zabraniti”. Navedeni stav je prihvatljiv, kako za one srednjoškolke/ce koji imaju restriktivan stav prema pravima nekih društvenih grupa, tako i kod onih koji su izjavili da su protiv umanjenja prava nekih društvenih grupa. Iznenađujući je podatak da srednjoškolke u većem procentu od srednjoškolaca prihvataju stav koji (im u budućnosti) uskraćuje pravo da odlučuju o abortusu.

Nalazimo da informacije koje učesnici/ce istraživanja dobijaju u školi ne doprinose smanjenju konzervativizma, etnonacionalizma i verske toleracije. Zato rezultati ovog istraživanja, uz svu teritorijalnu i uzoračku ograničenost, ukazuju na potrebu  evaluacije sadržaja koje učenici i učenice dobijaju tokom obrazovnog procesa u srednjim školama, a odnose na temu ovog istraživanja.

Recenzentkinje publikacije su prof. dr Nevena Petrušić redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, prof. Jelena Mićević- Karanović, doktorka psiholoških nauka i profesorka strukovnih studija za psihološku grupu predmeta na VŠSSOV u Kikindi, kao i Brankica Janković poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Republici Srbiji.


Konkurs za Nagradu „Teodor Pavlović“


Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo, organizuje kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja će se 17. put održati u oktobru 2016. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu i u Novom Miloševu.

Manifestacija se održava u slavu i čast značajnog kulturnog pregaoca srpskog naroda Teodora Pavlovića (1804–1854, Karlovo, današnje Novo Miloševo), reformatora i obnovitelja Matice srpske, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Galerije Matice srpske i prve muzejske zbirke, urednika više listova i novina, rodonačelnika žurnalistike u Srba, advokata, književnika, prevodioca...

Povodom manifestacije, organizator tradicionalno raspisuje konkurs za Nagrade „Teodor Pavlović“:

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo
Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo je svojevrsno društveno priznanje koje se na predlog institucija, udruženja građana i grupa dodeljuje istaknutom pojedincu za vrhunske rezultate postignute u određenoj oblasti. Ova nagrada se daje za sledeće oblasti: nauka, umetnost, sport, privreda, poljoprivreda, javni (politički) rad.

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu
Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu dodeljuje se za knjigu iz oblasti književnog, publicističkog, kulturno-istorijskog, naučnog i prevodilačkog rada objavljenu na srpskom jeziku u 2015. i 2016. godini.

Žiru sastavu: dr Mirjana Brković, dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik, uručiće nagrade u okviru manifestacije u Matici srpskoj u Novom Sadu.

Knjige i predloge u po 4 primerka poslati do 15. septembra 2016. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo

Za sve informacije obratiti se na telefon 023/783-155 ili mejl adresu banatskikulturnicentar@gmail.com

5. memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ u Novom Miloševu

5. memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ održan je 6. avgusta 2016. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. Turnir se održava u znak sećanja na profesora filozofije i istaknutog šahistu Jovana Bešlina iz Novog Miloševa.

Otvaranje turnira: Tatjana Bešlin, supruga Jovana Bešlina, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Dimitrije Šijan, sudija, i Mirko Iličić, šahista.

Učestvovali su šahisti Novog Bečeja, Kikinde, Novog Miloševa i Bočara.

 5. memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ finansijski je pomogao 
Stanisalv Budišin, šahista iz Švajcarske.
   
Pobednici - prvih pet. 


 Više fotografija možete videti ovde:

Dragica Oličkov: „Susretanja”

Edicija ZAVIČAJ
96 strana, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.


Vođena iskrenom željom da ljubavlju okupi i okupa sve one „rođene” koje je život rasuo daleko i još dalje, Dragica rečima zida novi dom za sve njih, novo ognjište pali, otvara širom vrata i dočekuje ih kao Majka, Sestra, Sluškinja ljubavi

„...od zemne prašine sazdana
za večnost stvorena.”

Marija Miljković,
književnik

Promocija izdanja Banatskog kulturnog centra u Hercegovini

 Promocija knjiga dr Milana Micića o srpskim dobrovoljcima u Rusiji 1914‒1918. u Trebinju


Promocija dve nove knjige o srpskim dobrovoljcima u Rusiji 1914‒1918. autora dr Milana Micića, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održaće se u okviru bogatog kulturnog programa slave grada Trebinja ‒ Preobraženja Gospodnjeg ‒ u svečanoj sali Skupštine grada Trebinja 18. avgusta 2016. od 18. časova.

O knjigama Nezapamćena bitka: Srpski dobrovoljci u Rusiji 1914–1918” i Srpski dobrovoljci 1914–1918: Životi, sećanja će govoriti književnik Radovan Vlahović, urednik i direktor Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, književnik Duško Milićev iz Žitišta i autor dr Milan Micić iz Novog Sada.

U okviru promocije nastupiće Hor Sv. Arhangel Mihailo iz Zrenjanina.

Knjiga Nezapamćena bitka: Srpski dobrovoljci u Rusiji 1914–1918” je naučno istoriografska studija u čujem središtu stoji srpski dobrovoljac, seljak iz Austrougarske monarhije, u Rusiji i u velikoj, ali nazapamćenoj, bitci na Dobrudži. Knjiga Srpski dobrovoljci 1914–1918: Životi, sećanja je zbirka kazivanja samih učesnika događaja, ili češće njihovih po­tomaka, u toku Velikog rata na Istočnom frontu i u borbama na Dobrudži. Ove knjige na istu temu govore na različite načine, time se dopunjuju i zajedno sprečavaju da značajna uloga dobrovoljaca ostane zatamnjena greška u pamćenju

Više o knjigama na sajtu BKC-a: 

Promocija knjiga o srpskim dobrovoljcima u Rusiji 1914–1918. u Aleksandrovu

Promocija dve knjige o srpskim dobrovoljcima u Rusiji autora dr Milana Micića u izdanju BKC-a održana je 30. jula 2016. godine u Aleksandrovu u okviru Ilinskih dana.

 

Predstavljene su knjige „Nezapamćena bitka: Srpski dobrovoljci u Rusiji 1914–1918” i „Srpski dobrovoljci 1914–1918: Životi, sećanja”. 


O knjigama su govorili urednik i izdavač Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Vesna Ćuk, direktor Biblioteke "Branko Radičević" iz Žitišta, i autor. 


U okviru programa nastupila je izvorna grupa "Zvuci s kamena".


Povodom promocije, postavljena je i izložba o Prvoj srpskoj dobrovoljačkoj diviziji.


Aleksandrovo je selo u Banatu nastalo naseljavanjem srpskih dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata sa područja Like i Banata, kojima je u Aleksandrovu podignuta spomen kapija. Na fotografiji Milan Micić i "Zvuci s kamena" pred spomen kapijom.

Više o knjigama: 

Sofia Magdi: „Moj put“

Edicija ROMAN
200 strana, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.
Cena: 150 kuna
Knjigu u Hrvatskoj možete poručiti na mejl: 
sofiamagdi1@gmail.com


Junakinja romana „Moj put“ Sofie Magdi, to sam – ja. To si možda i Ti, draga prijateljice, koja ćeš uzeti u ruke ovaj roman i s čuđenjem u njemu prepoznati iskustvo svojih zrelih godina. Nije bitno što nisi, kao ona, računovodkinja u nekoj firmi. Nije važno koliko je dragih ljudi u Tvom okruženju, ili si sama. Nije bitno da li si ikada došla na ideju da kao ona, otputuješ i da učiš njemački jezik, jer sigurno si poželjela da odeš nekud sa kartom u jednom pravcu, poželjela si da se posvetiš nečemu za što nikad nisi imala vremena... Vidjet ćeš da je razumiješ, jer djeliće njezinog života si i sama proživjela, samo nisi se usudila suočiti se sa njima. Ovo je zaista divna prilika, pa Ti želim da, kada dovršiš čitanje, razmisliš o „svom putu“. Sofia Magdi Ti je vrlo pažljivo postavila „putokaze“ i na tome joj treba iskreno čestitati i zahvaliti.

Tatjana Vujić


Pred tobom je, poštovani čitatelju, roman toka svijesti Sofie Magdi pod nazivom „Moj put”, knjiga koja već od prvih stranica otvara pitanja egzistencije i bitaka u suvremenom svijetu koji je ispunjen proturječjem i drugostima, gdje se pojedinac naje­dnom osjeća kao izgubljena čestica u svemiru. Gdje  vanjski i materijalni svijet robi i pokorava volju pojedinca, guši i mrvi,  mijesi ga i oblikuje prema svojim neumitnim racionalističko, tržišno, ekonomskim i liberalnim pravilima, čineći tako od njega poslušnog živog roba, koji će ispunjavati svoje radne i dnevne obveze precizno, točno, proračunato, sa smiješkom na usnama, ali bez emocija i onih pravih i istinskih životnih sadržaja, kad se duša uznosi, a srce treperi.

Junakinja živi suvremeni život u suvremenom gra­đanskom i postmodernom Zagrebu, u istom onom u kome je jedan veliki Krleža promišljao i stva­rao svoja najveća djela, u Zagrebu suvremene glemba­jevštine kraj koje naša junakinja samo prolazi i ne dozvoljava da postane njenim protagonistom, već na jedan komorni način vodi svoj tihi činovnički život, koji najednom počinje da vapi za promjenom, za stavljanjem točke na proživljeno i željom da se taj tihi, bez velikih drama, život otvori za svijet drugo­sti, za nešto novo, poetičnije, sistematičnije, ali i kvalitativno uzbudljivije, da se osjeti da živi život i da je vrijeme da se on veže za jednu uzvišenu ideju i smisao i da mu se preda svom snagom i silinom svog prefinjenog duha.

Radovan Vlahović, književnik


Roman „Moj put“ je pravi krea­tivni eksperiment hrvatske spisateljice Sofie Ma­gdi koji nam pruža, kada počne čitanje napisanog, da ne ispuštamo knjigu, dok ne pročitamo i poslje­dnju riječ djela, često i posle toga. Uspjela nas je os­vjestiti da na vrijeme počnemopromišljati sopstve­nu egzistenciju, kako je poboljšati, dokle god je nas, i kako razumjeti biće u svoj svojoj velčanstveno­sti i pojavnosti. Sofia Magdi nam ukazuje kako je naš put samo u našim rukama, kako samo mi možemo okrenuti vremeplov u našu korist i da nada ka bo­ljoj budućnosti postoji. Potrebno je samo osvrnu­ti se oko sebe, a odgonetku pronaći u sebi, na koncu konca − spoznati sebe.



Nataša Bundalo Mikić