JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Katia Vunderlin: „Beli klavir i mlinareva kći”

152 str, broš povez, 12x20cm, 2015 god, cena: 300 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Nakon što je odsvirao nekoliko skala, on se nagne nad klavijaturu, pa brzo i precizno stade da udara po tipkama. Čuvši prve, dramatične tonove „Vilinskog kralja” Matildi srce zatreperi od radosti. U stomaku joj se javi neki neobičan osećaj. Došao je red na nju. Došao je momenat da pokaže šta zna! Preko njenih usana kao od šale potekoše prvi tonovi pesme i ona u tom momentu po prvi put, bez ikakve nelagode i ustezanja, pogleda Maršala pravo u oči. Želela je da mu da do znanja da je pobedila, da je bolja od njega, ali joj se onda javi neki neobičan osećaj koji nadja­ča svaku želju za pobedom. Bio je to osećaj ljubavi, ne one fizičke, već božanske. Bila je to njihova zaje­dni­čka ljubav prema muzici, koja u drugi plan poti­snu sve one tračke sreće koje je Matilda ikada ranije oseti­la.

Odlomak iz romana


U Vršcu, pred Drugi svetski rat, sme­štena je radnja romana Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći, gde ona prati sudbinu glavne juna­ki­nje Matilde Miler, Folksdojčerke i talentovane mla­de operske pevačice, ćerke vlasnika jednog mlina. A kao sporednu junaki­nju prati sudbinu Ane Fjodoro­vne i njene porodice ruskih plemića koji su, na­kon oktobarske revolucije u Rusiji, izbegli u Kraljevinu Jugoslavi­ju i naselili se u Vršcu i tamo držali kroja­čku radnju. Drugi veliki sporedni lik je Stevan, komuni­sta pre i u toku rata u ilegali, a posle rata predstavnik no­ve vlasti. Dok je treći sporedni lik u romanu Josip Broz Tito koji je jedno vreme pred kraj Drugog svetskog rata, rukovodeći borbama za oslobođenje Beograda, boravio u Vršcu.

Roman je višeslojan i u njemu se jednako prepli­ću elementi romana ideja sa ljubavnom potkom i dramskim zapletom, ali se može okarakterisati i kao ljubavni roman ili kao zavičajni roman, koji jednu zavičajnu priču uzdiže na globalni i međunarodni, a ujedno i filozofski nivo u kom se uvek nalazimo pred sumnjama u ono što je učinjeno i pred pitanjima da li je moglo i drugačije sve da se desi i na koji način su se, razmišljajući deterministički, mogli izbeći kon­fli­kti u koje su upali, u datim istorijskim i životnim si­tu­acijama, glavni junaci ove vanredno lepe, stilisti­čki, emotivno i deskriptivno nadahnute priče.

Roman Katie Vunderlin Beli klavir i mlinareva kći najtoplije preporučujem za čitanje kao svedo­čan­stvo o vremenu kad su se stvarale i rušile istorije naroda u kojima su se vrednosti menjale preko noći, a obični mali čovek iz naroda najčešće stradao i postajao žrtva društvenih promena. Istorija je tu da pamti uglavnom šire društvene promene dok su romani, kao što je ovaj, tu da prate lične živote ljudi i pojedinaca u vreme­ni­ma koja su potirala njihove individualne zahteve i želje od života.

Iz Recenzije
Radovan Vlahović




Dušan Dejanac: „Teodor Pavlović: Čovek velikog duha i uma”

152 str, broš povez, 13x20cm, 2015 god, cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Teodor Pavlović je najznačajnija javna i kulturna ličnost iz Velikokikindskog dištrikta prve polovine 19. veka i jedan od najpoznatijih Srba u ondašnjoj Ugarskoj. On je u prvim redovima boraca koji su formulisali nacionalni program pred revoluciju 1848. godine. Kao novinar, publicista, književnik, uz to izdavač više novina, obnovitelj Matice srpske i njenog „Letopisa” i prvi profesionalni sekretar Matice, za života bio je cenjen kako među inteligencijom,  tako i u narodu.
Matica se Todoru Pavloviću odužila  ne samo spomenikom u Karlovu, već i spomen-bistom ispred zgrade Matice u Novom Sadu i svečanim portretom koji se nalazi u kancelariji sekretara Matice srpske.
Kikindski intelektualci 70-ih i 80-ih godina 19. veka, još za vreme studija u Pešti, upoznali su se sa delom Teodora Pavlovića. Oni su visoko su cenili njegov doprinos ukupnom razvoju kulture i prosvete srpskog naroda. Ne samo da su osnovali odbor za proslavu, već su i sakupili novac za otkrivanje spomenika i organizovali veliku nacionalnu svečanost u Karlovu. Bila je to najveća javna manifestacija u ovom kraju posle održavanja četvrte skupštine Ujedinjene omladine srpske u Kikindi 1869. godine.
Ova knjiga je rezultat mog nastojanja da kroz jedan veliki nacionalni događaj, kao što je bilo otkrivanje spomenika Teodoru Pavloviću u Karlovu, približim današnjim generacijama ljude onog vremena koji su pohrlili u Karlovo da prisustvuju svečanosti i da se upoznaju sa likom i delom književnika, publiciste i  novinara Teodora Pavlovića koji je  tada ušao u legendu. 

Iz Predgovora
Dušan Dejanac


Niko pre Dušana Dejanca nije iz ovog podneblja dao srpskoj istoriji koliko on. Privlastio je prošlost Dištrikta i severnog Banata uhom i okom, od smisla prigramzio kao gazda najveće altruističke duhovne sazdanosti. On odavno slovi za  kikindskog istorijskog stvaraoca broj jedan! Njemu ništa nije zaklonjeno na istraživačkom putu, njegovoj ruci sve je domašno i domaknuto.
 Dušan Dejanac je malogospojinski dan 1888. godine (20. septembar) iskoristio da dodirne sav život velikog Srbina Teodora Pavlovića, rano zapaženog po ogromnoj energiji duha, po službi knjizi i nauci, stvaraoca koji je stojički podnosio udarce i ožiljke života, svestan da mu niko ne može uzeti onoliko koliko on drugima može dati.

Iz Recenzije
dr Spasoje Grahovac 

Konstantin Peičić: „Žitije Teodora Pavlovića novinara i spisatelja srpskog”

128 str, broš povez, 13x20cm, 2015 god, cena: 500 din
 Fototipsko izdanje; Novi Sad, 1857. 

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com