JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Bogdanka Rakić: „Pažnja: talas sna”

140 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
cena: 400 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Pesme Bogdanke Rakić je na trećem Evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu, žiri festivala, na čelu sa Simonom Grabovcem, ocenio kao najbolje u konkuren­ci­ji od nekoliko stotina Fejsbuk pesnika. Namerno ka­žem Fejsbuk pesnika, jer Fejsbuk književnost je posta­la, desetak i više godina od pojavljivanja Fejsa, knjiže­vna realnost sa kojom se mora računati. Nagrada Bogdanki Rakić bila je objavljivanje knjige pesama pod nazivom Između svetova. Budući da živi u Nemačkoj, Bogdanka se aktivno uključila u afirmaciju našeg jezika i naše knji­ževnosti u toj evropskoj zemlji i za taj predani rad ove godine je dobila Zlatnu značku Kulturno prosvetne za­jednice Srbije.

Za novu knjigu Bogdanke Rakić Pažnja: talas sna, koja je pred tobom, poštovani čitaoče, ja sam kao ure­dnik pozvao i članove žirija Evropskog Fejsbuk pesni­čkog festivala: Simona Grabovca, Gorana Ibrajte­ra i Zorana Đerića da napišu svoja mišljenja o knjizi i da je tako rasvetlimo sa više strana kako bi valorizovali kva­litet Bogdankinog pevanja i dali je­dnu širu sliku o nje­nom stvaralaštvu kao potvrdu da Fejs­buk knjiže­vnost, ova odrednica je pomalo nezgrapna, ali ako se neko doseti bolje, neka je kaže, može da ima viso­ke dome­te i da jednako stremi ka savršenstvu i radosti beskonačnog u stvaralačkom i književnom univerzumu.

Iz predgovora
Radovan Vlahović, urednik



Treba odmah upozoriti: reč je o neobičnom i ne­u­običajenom rukopisu! Upozorava na to i sama pesniki­­nja već samim naslovom: Pažnja: talas sna. Znamo da sno­vi dolaze u talasima, nenadano, prosto vas obuzmu, ili prekriju, baš kao talas i potope vas u perinu, pod jor­gan, ćebe, čaršav... Ali knjige ne dolaze neočekivano. One se pišu i objavljuju sa jasnom namerom. Imaju i svoje adresate – pretpostavljene čitaoce. Ipak, budući da je reč o krhkoj građi, o stihovima, koji su, uglavnom, emotivne, duhovne, pa i oniričke građe, Bogdanka Rakić je oseti­la potrebu da svoje čitaoce upozori da se prema njima moraju odnositi pažljivo, kako se ne bi izgubili – nežni, nestvarni, onirički stihovi – u grubom, stvarnom svetu oko nas, u kome ima mesta za snove, ali ipak dominira ono što je suprotno od njih: svesno, probuđeno, realno stanje i postojanje i delanje u njemu.

Takođe valja upozoriti: rukopis je obiman. Ima pet ciklusa. Svaki od njih ima tendenciju da se izdvoji u samostalnu celinu. On to i jeste. Iako, tek zajedno, te­­matski i formalno, oni čine pomenutu neobičnu pe­sni­čku tkanicu od stihova i snova. I ne samo zbog toga ovaj rukopis je autopoetički. Mada i mnogo više: on je svo­jevrsni vodič kroz pesnikinje snove. A možda je to i realnost, onakva kakvom je vidi pesnikinja. Realnost propuštena kroz njenu vizuru, pa se čini da gubi pre­po­znatljive konture i poprima neke nove, više nalik na sanjane, negoli stvarne. 

Iz recenzije
Zoran Đerić


Ono što čitaocu ne može promaći, kada u ruke uzme novi rukopis Bogdanke Rakić Pažnja: talas sna, jeste obilje slika. One naprosto bujaju iz njenih stihova, tako da se slobodno može reći da je to njeno osnovno poetsko sredstvo, do te mere da se na trenutke učini da pesniki­nja gotovo ne može obuzdati navalu slika. No, upravo slikama ona ispevava svoj svet, uspostavlja neku vrstu pan­poetističke pozicije u kojoj je pesnik(inja) u središtu svega, u svemu, poput osobitog demijurga. Ali ta njena demijurška pozicija nije samo tvoračka, graditeljska, već i pozicija tumača, interpretatora svekolikog zbivanja.

Akteri Bogdankinih pesama, likovi njenih slika je­su najrazličitije činjenice sveta – od planeta, Sunca, Me­seca, preko svakodnevnih, „običnih“ stvari, do bo­ga­tog kataloga živog sveta. Naravno, sve je to tu u funk­ciji pe­vanja, oneobičavanja, pa tako u Bogdankinim sti­ho­vi­ma nalazimo „leteće visibabe“, „jutro koje šepa“, „slova u metežu“...

Još je jedan fenomen vrlo prisutan u stihovima Bogdanke Rakić – boja. Boja je simbol, nosilac znače­nja, sredstvo za iskazivanje raspoloženja, ali i prikazivač (potkazivač) stanja stvari i sveta, kao, recimo, u Sivoj pe­smi: „Kada je srce/ u škrinji smešteno,/ iz straha/ zaklju­čano,/ telo je mračna šuma/ beskrvnih životinja/ i ne­cvetajućeg drveća;/ iskonska potreba/ umirujućim sred­stvima/ ukinuta.“

Iz recenzije
Goran Ibrajter


Dobra pesma mora imati bar još jedan elemenat više, mora veoma precizno da odredi svoju poziciju, bez obzira o če­mu govori, to jest peva. Ona istovremeno mora, ako ho­­će da kaže nešto bitno o savremenom svetu, nešto su­štinsko i o sebi da kaže. Da osvesti svoje biće. Da nam muklo saopšti koliko je bitna i u kulturno-istorijskom i onom ljudskom smislu. Jer, za savremenu poeziju vi­še nisu dovoljna, inače sjajna, zapažanja Fridriha o sa­vre­menoj poeziji: praznoj idealnosti, magiji jezika, de­perso­nalizaciji i mnoga druga, zato što ona više ništa no­vo niti bitno ne mogu reći o savremenom svetu, jer ih je on već drastično ispraznio. Isisao životodajne sokove. Sa­vremena poezija mora da se drži svoje krhke večito promenljive i drugačije suštine, ali sada i da je ispolja­va. A ono je moguće kroz pesmu, pevanje ili na neki drugi način. Za nas je interesantan ovaj drugi način zbog značajne prisutnosti kod nekih savremenih pesni­ka. I zbog različitosti te prisutnosti. Kako je ovo teorij­ska rasprava dovoljno je ukazati na jedan od mnoštva dru­gih načina. I to direktno, citirajući jednu pesmu B. Rakić:

Ključ za crveno

Kada jezik
u čaši vina
stvori buru
u stomaku se
raspevavaju harfe,
vekovi straha rasprskavaju
i mlaz svetlosti
arhivom poljubaca
bledim usnama 
vraća boju,

postavljajući samo jedno pitanje: o čemu peva ova pe­sma? Sigurno je samo da tematsko-motivska osnova nije jedna, nego je udvostručena. Ili još direktnije: da li je ovo pesma o pesmi ili o nečem drugom. Ili o oboma. Spretno upletenim. Ali, suština nije u tome.

Iz recenzije
Simon Grabovac