JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Živica Brusin: „Dnevnik kapetana tamiške podmornice”

112 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.


U stvarnosti Tamiška podmornica je skromna, ali udobna i lepa banatska ku­ćica, nalazi se na osami, uz dolmu, a sa nadmorskom visinom i dubinama ima veze samo ukoliko znamo da je sagrađena ispod nivoa Tamiša, koji spokojno teče u njenoj blizini, s druge strane dolme. Upravo na toj „podmornici”, nastali su eseji, satirički eseji, kolumnističke beleške, satiričke i autobiografske crtice i priče, po koja stilska vežba i moćne, žestoke i čiste satire.  
Uputivši se u Šurjan, gotovo na samu granicu sa Rumunijom, razmišljala sam o piscu, intelektualcu, o njegovom neosporno velikom znanju i o tekstovima kojima se bavim, nastalim na osami, doslovno, na kraju sveta. Srećan je onaj koji nađe svoju „obećanu zemlju” za života, razmišljala sam, setno posmatrajući svoj Banat, u kome ne živim već mnogo godina. Izolacija ili samo­izgnanstvo, komentarisali smo zatim, književnik Rado­van Vlahović i ja, napustivši put Zrenjanin – Vršac, vozeći se kroz šurjanske atare, uskim putem pravim kao strela, urezanim u banatsku ravnicu, koji kao da ne vodi nikud.  
Iznenadiće Vas neuobičajena iskrenost, lepota pripovedanja, jasnoća i britkost satire, ironije i samoironije, temeljitost tumačenja etimologije reči, hrabro, direktno i kolumnistički argumentovano uprt prst u ono što ne valja i što vam se godinama „obija o glavu”.  Moj izbor  je takav da svaki ciklus traži Vaše potpuno angažovanje. Mislim da ćete morati da razmišljate i da se zamislite.
Meni se nametnulo pitanje da ukoliko svi budemo ćutali, slegali ramenima, snalazili se i nevolje sa kojima se borimo, pripisivali „lošim vremenima” i „zloj sreći”, nismo li i sami saučesnici?
Živica Brusin ne ćuti. On nije saučesnik. 
Vi ćete imati svoja pitanja, dileme i svoje mišljenje. Kakvo će ono biti, ne znam, ali sigurno znam, nećete ostati ravnodušni. 

Iz Reči urednice, 
Tatjana Vujić, prof.


Živica Brusin je pripovedač, pesnik, buntovnik sa razlogom i kapetan svoje izmišljene tamiške podmorni­ce, u kojoj on, po svojoj volji, bira posadu i putnike ro­neći po dubinama kako svog tako opšte čovečanskog življenja i delanja. Za sebe i svet oko sebe, već na samom početku svoje druge knjige priča Dnevnik kapetana tamiške podmornice, koju je tako bržno i marljivo priredila profesor Tatjana Vujić, autor kaže: Najniže je kad čovek na silu hoće da bude ono što nije. A odmah potom nasta­vlja: To vam odgovornom tvrdim iz ovih pustih dubina, jer ste svi iznad mene.
Priče Živice Brusina imaju elemente filozofskih rasprava autora sa svetom i sa samim sobom. Zaronivši duboko, kao u reci Stiks, Brusin kroz svoje priče, putuju­ći podmornicom, koju ja još smatram njegovim večno pokretljivim duhom, zaranja toliko duboko da spaja svetove, a ta njegova sposobnost i moć da sučeljava ovostrano i onostrano, lično i nacionalno, svetsko sa zavičajnim i arhetipskim, je nešto što daje lepotu, snagu i neodoljivi šarm njegovom pripovedanju.
Živica Brusin, kao autor duboko zaronjen u svoju introspektivu, lista i otvara jednu po jednu ravan svojih duhovnih opservacija, budući da dobar deo godine živi podvizničkim životom u svojoj kući na kraju banatskog sela Šurjan, koja je ujedno i njegova duhovna luka, u kojoj je za veliki orah, kao za mol, vezao svoju tamišku podmornicu i povremeno u nju prima probrane ljude, koji će se sa njim otisnuti na ta dubinska duhovna putovanja. 

Radovan Vlahović, književnik