JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Đoko Stojičić: „Sunčana strana sveta: Pesme za decu”

90 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Edicija: Književnost za decu

Đoko Stojičić peva o dečijem svetu prisno združenom sa svetom odraslih, onom u kojem roditelji, deke i bake, strine i tetke svesno i radosno saučestvuju u dečijoj igri, u stvaralačkoj maštovitosti i čudima otkrivanja nedoglednog sveta. Onog koji može biti i naivan, i idiličan, ali je pravi jer nije proizvod niti naročita vrsta robe prigotovljene da se utrapi detetu-potrošaču.
Svet detinjstva smešten je, po Stojičiću, oduvek i zauvek na toj sunčanoj strani sveta. Dete je, u njegovoj poeziji, bolji i vedriji „deo“ čovečanstva, obećanje i najava budućnosti, nešto dražesno krhko a plemenito. Stoga ga treba i čuvati, i braniti, mada ne i prezaštititi.
Poezija za decu Đoke Stojičića njegov je način odbrane tog elementarnog dečijeg prava da dete bude dete a ne „objekat“ kakve lukave manipulacije i sračunate obmane.


Srba Ignjatović, iz Predgovora


Pesme Đoke Stojičića osvajaju nas najviše slojem shematizovanih aspekata (snova, ljubavi, mašte, sreće, sunca, roditeljskog odnosa...) Motivi su raznovrsni i dobro misaono raspoređeni. Potpuno didaktički usmereni!
Zvukovni sloj karakteriše dobro sročena versifikacija. Njenoj sonornosti glavno obeležje daje parna rima i uspešan ritam. U više pesama poslednji stih se ne rimuje, što pesmi daje jaču naglašenost. Ponekad nas susretne leoninski stih kojim se ritam ubrzava i pojačava.
Semantički sloj je obeležen odsustvom izraženije refleksivnosti. Stih je oslobođen veće misaone zatvorenosti, kompresivnosti i entropičnih reči, što omogućuje da se pesma lakše doživi i upamti. U joj nema zgužvanih misli i zamršenog versifikatorskog prediva.
Ova poezija je podrobna recepciji i sudu kritike. Ona relaksira, ona je sugestivna, blago raspaljuje dečiju maštu...

dr Spasoje Grahovac, izvod iz recenzije

Ivana Papeš Bogosavljev: „Mama, slušaj! : Razgovori sa Lanom”

64 strane, broš. povez, 10x14cm, 2015. god.
Edicija: Književnost za decu

U ovoj knjizi Ivana Papeš Bogosavljev je u ulozi mame koja je ujedno i učiteljica, ali je i zapisničar i sekretar Laninih duhovitih izjava, bar do onog trenutka dok Lana ne nauči da čita i piše, pa da ih, ako poželi, zapisuje sama.
Lana, u želji da o svemu ima svoj sud, pokazuje da ume da misli i da to o čemu misli iskaže na svoj veoma orginalan način. Dakle, Lana je kao mali Sokrat koji filozofira, a drugi to zapisuju i objavljuju.
I na kraju, Lana, dobro došla i kao junak i kao pripovedač u dečju književnost!

Radovan Vlahović, izvod iz recenzije


Sav prihod od prodaje ove knjige namenjen je

Domu za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ iz Subotice.

Bojana Nikoletić: „Minti, Nolo i ostali (male priče o psima i mačkama)”

100 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Edicija: Književnost za decu

„Minti, Nolo i ostali” je knjiga priča za decu gde ova po svemu kreativna, tiha i nenametljiva spisateljica otvara pred nama svet detinjstva, igre, prvog susreta i daljih druženja sa kućnim ljubimcima. Ovo je knjiga o prvim instrukcijama koje je Lina dobila od svog drugara Rikija o tome kako da vlada i na koji način da poduči i dresira svog novog pomalo nestašnog kučnog ljubimca psa Mintija. Ova knjiga se već od samog početka nameće i kao svojevrsni priručnik, naravno pripovedački, dobro uobličen, o kućnim ljubimcima, a pogotovu u periodu kad su oni nedovoljno socijalizovani i nespremni za život u stanu, u porodici i sa ostalim kućnim ljubimcima. Bojana svoju priču razvija smirenim i ujednačenim ritmom ređajući događaj za događajem, sliku za slikom i tako nas uvlači u mrežu čitanja i promišljanja jedne dečije vizure i prijateljstava sa psima, mačkama i ostalim prijateljima iz sveta životinja.

Radovan Vlahović, izvod iz recenzije

Vera Budić: „Ni na nebu ni na zemlji: Priče iz života”

100 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Edicija: Zavičaj

„Ni na nebu ni na zemlji” je knjiga koja se čita u jednom dahu, a lični autorkin ton daje joj šarm i dokumentarnost asocijativne proze koja jednako spaja arhaično i moderno i koja nam sa zavodljivošću pripovedanja otvara vrata percepcije, bilo da se govori o vremenima stradanja u najstrašnijim logorima za vreme Drugog svetskog rata ili o dečijim i mladalačkim nestašlucima i ljubavima. Vera nam, pričajući priču o svome ocu, u ovoj knjizi, kroz ideje koje iz konteksta izbijaju, otvara i vlastiti put oboženja koje se uvek doživljava kroz fizičkog oca koji ujedno personifikuje i našeg zajedničkog nebeskog oca. Taj trenutak spoznaje Boga kroz oca na mene, kao religioznog čoveka, ostavio je snažan, do suza, a bez patetike, utisak koji je najkatarzičniji deo ove knjige. Iskrenost kojom Vera kao na ispovesti pred pričešćem govori o Svetozaru, koji je stožer okupljanja svih priča u knjizi, je toliko velika i zadivljujuće čista da na trenutak imamo utisak da je sam Gospod potaknuo autorku na ovaj, bez obzira što je kroz čitav život drugačije učena, bogotražiteljski put.

Radovan Vlahović, izvod iz recenzije

„Branko Andrić osvaja svet“

Prezentacija umetničkih radova Branka Andrića Andrle (1942-2005) i Centra za umetničko i kulturno naučno istraživanje „Branko Andrić“ iz Beča održana je 5. 6. 2015. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Organizovana javna diskusija u kojoj su učestvovali njegov sin Branko Andrić i književnici Slobodan Tišma, Radovan Vlahović i Vladimir Kopicl.


Radovan Vlahović, Branko Andrić, Slobodan Tišma i Vladimir Kopicl.



Prezentacija „Branko Andrić osvaja svet“ predstavlja jednog umetnika koji je sam sebe, po neoavangardističkoj tradiciji, nazivao "World's best artist of today No. 1, Branko Andric“.

Branko Andrić Andrla bio je novosadski umetnik, koji je, sem u rodnom gradu, živeo i stvarao i u Beču.

Andrić je bio protagonista novosadske neoavangardne umetničke prakse i scene krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. Bio je pesnik, muzičar i pisac, slikar i grafičar, a njegovi radovi, od kojih je jedan u kolekciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, mogu se pronaći takođe i u kolekciji galerije Albertina u Beču.

Centar za umetničko i kulturno naučno istraživanje Branko Andrić iz Beča osnovan je 2013. godine i pretežno se bavi istraživanjem, negom i distribucijom njegovog umetničkog i kulturnog nasleđa.

Slobodan Tišma i Vladimir Kopicl.

Radovan Vlahović.

Radovan Vlahović, podržao je otvaranje Centra za umetničko i kulturno naučno istraživanje Branko Andrić u Beču pri njegovom pokretanju time što je centar je otvoren njegovim gostovanjem 2014. godine.


Promocija novih knjiga TRI AUTORKE BKC-a u Beogradu


Promocija novih knjiga
TRI AUTORKE BANATSKOG KULTURNOG CENTRA:


NADE KLAJIĆ iz Barande
(knjiga pesama Dok me ima)

BOJANE NIKOLETIĆ iz Beograda
(knjiga priča Gradske priče)

i ZORICE TIJANIĆ iz Beograda
(roman Putovanje kroz san Ksenije Lovrić)

održana je
u Kulturnom centru Nea Pangea u Beogradu
u 6. juna 2015. godine 
(na novoj adresi: Neznanog junaka 29a, Dedinje, Klub Anka)

Govorili: autorke i urednik Radovan Vlahović. Gitara: Mirko Kluz. 


 Više o knjizi Dok me ima Nade Kljajić:




Više o knjizi Putovanje kroz san Ksenije Lovrić Zorice Tijanić:

Održano 8. „Proleće Sime Cucića” i dodeljene Nagrade i Plakete

Osmo „Proleće Sime Cucića” održano je 15. juna 2015. godine u Udruženju književnika Srbija u Beogradu kada su dodeljene i ovogodišnje Nagrade i Plakete „Sima Cucić”.


Banatski kulturni centar (BKC) iz Novog Miloševa tradicionalno organizuje ovu književnu manifestaciju posvećenu liku i delu Sime Cucića (1905–1988), rodonačelnika književne kritike književnosti za decu, u cilju afirmacije i kritičkog sagledavanja književnosti za najmlađe.

Program manifestacije „Proleće Sime Cucića” vodio je Miljurko Vukadinović, urednik Tribine UKS-a. Prisutne je pozdravio Radovan Vlahović, direktor BKC-a, organizator i član žirija. Prisutvovala je i Gordana Maletić, jedna od ranijih dobitnica Nagrade „Sima Cucić”.

Prof. dr Predrag Jašović, potpredsednik žirija, pročitao je obrazloženje žirija 
za dodelu Nagrada i Plaketa.

Prof. dr Tihomir Petrović, predsednik žirija, uručio je dobitnicima Nagrade i Plakete.


Nagrađene knjige prof. dr Sunčice Denić i prof dr. Zorana Đerića.

Prisutnim su se i obratili laureati: prof. dr Sunčica Denić, dobitnica Nagrade „Sima Cucić” za najbolju knjigu u oblasti nauke o književnosti za decu, i Đoko Stojičić, dobitnik Nagrade „Sima Cucić” za životno delo, a prof. dr Zoran Đerić, dobitnik Specijalne nagrada „Sima Cucić, je bio sprečen da prisustvuje dodeli.

Prof. dr Tihomir Petrović i prof. dr Sunčica Denić.


Prof. dr Tihomir Petrović i Đoko Stojičić.

Plaketu je primila i pisutnim se obratila i Marina S. Grujić, 
dobitnica Plakete „Sima Cucić”.

Plakete „Sima Cucić” pripale su i književnicama Danici Vujkov i Milki Tomić.


U okviru programa održano je kratko predstavljanje 
novih knjiga za decu u izdanju BKC-a:


Ivana Papeš Bogosavljev („Mama, slušaj!: Razgovori sa Lanom”, 2015),

Bojana Nikoletić („Minti, Nolo i ostali: Male priče o psima i mačkama”, 2015), 

i Đoko Stojičić („Sunčana strana sveta”, 2015).