JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

„Banatske pripòvētke” Radovana Vlahovića u Biblioteci u Čoki

12. 5. 2015. u Gradskoj biblioteci u Čoki
održana je promocija nove knjige
Radovana Vlahovića „Banatske pripòvētke”
u izdanju Banatskog kulturnog centra

O knjizi govorili: autor Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, i Senka Vlahovića Filipov, koja je čitala odlomke iz recenzija i književnih prikaza koje su pisali Nikola Kitanović, prof. dr Srđan Šljukić, prof. dr Mladen Dražetin, dr Petar Krestić, Anđelko Erdeljanin, mr Nera Legac Rikić i Jovan Veljin Mokrinski. 

Prisutne je pozdravila bibliotekarka Dijana Jolić.
Promociji su prisutvovali i učenici Srednje škole u Čoki.




Više o knjizi možete pročitati ovde:




Zlatko Kraljić: „Kralji smetišč”


136 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Izdavači: Banatski kulturni centar, Srbija, i Zavod za umetnost in kulturo Peter Rezman, Slovenija

Ilustracije: Zlatko Kraljić


…Mogoče bi… mogoče bi – skladno s premisami nekaterih »bodočih« možnih književnih razčlemb, funk­ci­onaliziranih s potrebami »nove senzibilnosti« v zavesti bralca kot drugega pola pesniškega spoznanja - delo, ki je pred nami, bilo potrebno recenzirati intonirajoč ga s sonornimi (zvenečimi) slogani: »Začnite svoj edinstveni delovni teden s Kraljićem«, »Osvobodite se odvečnih ma­sti v krvi s pomočjo – Volčje tolpe«, »Kralji smetišč da­nes zvečer v finalu – Grand Opena«, »Globalizacija pe­ne­tracija – v režiji Baracka Yokohame potolkla vse rekorde«, »Recesija zgrešila tarčo, ugnezdila se v sosed­stvo eko-vrtičkarjev v Dobrni«, »Compernije – zamenja­le akupunkturo v Kliničnem centru«, »Samo v – Šparu - 50% ceneje z zavitkom Kraljićevega – Facebooka«, »Za­go­to­vite si edinstveni piknik, z osrednjo sladico – akva­relnim svečanim kosilom v eni od verig naših hotelov na vseh kontinentih«, »Osvobojeni vseh stisk, prepustite svoje posvetne ostanke in svoj duh murskim močvi­rjem na rekuperacijo«, »Osvobodite svoje gene suženj­stva v skrčenem prostoru«, »Delajte manj – zaslužite več: nogo v zadnjico«, »Plačajte manj, vzemite več – zraka na smetišču«, »Živite brezskrbno - masažo svoje denarni­ce prepustite profesionalcem«, »Vzemite Kraljića! kot chilly. Kraljić bo vse vaše literarne pomije pretvoril v slastno delicijo« in – zaključno: »Kadite Kraljića! Kraljić se izdaja samo na recept vašega osebnega zdravnika«…
Spodbujeni  s temi in podobnimi detonatorji, bi morda vstopili neposredno v bistvo Kraljićeve po­eti­ke, zadeli tarčo v njeno hipofizo, njeno sredico in di­ha­nje in mogoče bo prav v tej točki prišlo do vrenja in električnega praznjenja semantičnih trikotnikov, to­plje­nja ritmično-semantičnih vulkanskih strdkov in branja neke »nove genetike« v celuloznih ali pikseloidnih na­no­sih akvareliziranega lirskega Subjekta – protagoni­sta »smetišč« in njegovih podtekstnih in intertekstnih  grmenj in neviht, Subjekta, ki diha z gejziri, v svojem mo­drozelenem ravninskem močvirju… 
***
Povezujoč prostore, sintetizirajoč čase in njihove hipokrizije je Kraljić zaoral globoko pesniško brazdo na širšem prostoru od ozkega domovinskega. Svojim opusom, stkanim s pomočjo treh jezikovnih medijev – kajkavsko hrvaškim jezikom, štokavsko hrvaškim stan­dardom in slovenskim jezikom je v svojem opusu na­daljeval in nadaljuje nitke literature, ki je in bo imela svetovne odmeve (Kamov).
Pesnik je do sedaj lahko ponosen na nešteto ver­zov, zbranih v več rokopisnih ali izdanih zbirk, v katerih  je razpenjal svoj pesniški lok vse močneje in močneje, usmerjajoč svoje tekstovne puščice od ozko domovin­ske »flore« in »faune« k nekim globaliziranim sodo­bnim raptorjem in prostorom natrošenim z zoomorfnimi strukturami, v bistvu, dehumaniziranim in deformira­nim svetovom, v katerih posameznik na svojem hrbtu nosi pretežka bremena. Po svojem izrazu moderen in sodoben, načitan in ritmično okreten, estetsko dodelan Kraljić je zares novo,  dojemljivo  ime, ki ga bomo od zdaj srečevali v podpisu avtentičnih tekstov sodobnega (evropskega) intelektualca.

Ivan Kutnjak


... Možda bi... možda bi - sukladno  premisama ne­kih „budućih“ mogućih književnih raščlambâ, funkci­onaliziranih  potrebama „novoga senzibiliteta“ u svije­sti čitatelja kao drugoga pola pjesničke spoznaje - djelo koje je pred nama recenzirati valjalo intoniravši ih sonornim sloganima: „Započnite svoj jedinstveni ra­dni tjedan s Kraljićem“, „Oslobodite se suvišnih masnoća u krvi uz pomoć 'Volčje tolpe'“, „'Kralji smetišč' prošli kvalifikacije“, „'Kralji smetišč“ večeras u finalu „Grand Opena“, „'Globalizacija penetracija' u režiji Baracka Yo­kohame potukla sve rekorde“, „Recesija promašila me­tu. Ugnijezdila se u susjedstvu eko vrtičkarjev u Dobrni“, „'Compernije' zamijenile akupunkturu u Kliničkoj“, „Sa­mo u 'Šparu' 50 % jeftinije sa smotuljkom Kraljićeva 'Fa­ce­­booka'“, „Osigurajte sebi jedinstveni piknik, sa sre­di­šnjom poslasticom – akvarelnim svečanim objedom u jednom od lanaca naših hotela na svim kontinentima“, „Oslobođeni svih stega prepustite svoje ovozemne osta­tke i svoj duh murskim močvirjima na rekuperaciju“, „Oslobodite svoje gene ropstva u skučenu prostoru“, „Radite manje – zaradite više: nogû u stražnjicu“, „Pla­ti­te manje, uzmite više – zraka na smetištu“, „Ži­vi­te be­zbri­žnije – masažu svoje lisnice prepustite profe­si­ona­l­cima“, „Uzmite Kraljića! Poput chillyja Kraljić će svaku vašu literarnu splačinu pretvoriti u slasnu deliciju“ i – zaključno: „Pušite Kraljića! Kraljić se izdaje samo na recept vašega osobnog liječnika“...
Potaknuti ovim i sličnim detonatorima možda bi­smo ušli izravno u bit Kraljićeve poetike, pogodili me­tu u njezinu hipofizu, njezinu srž i disanje i možda će upravo u toj točki doći do vrenja i električnog pražnje­nja semantičkih trokuta, topljenja ritmičko-sintakti­čkih skrutnuća vulkanskih i očitavanja neke „nove genetike“ u celuloznim iliti pikseloidnim naslagama akvarelizi­ranoga lirskoga Subjekta – protagonista „smetišč“ i nje­go­vih podtekstnih i intertekstnih grmljavina i oluja, Su­bjekta koji diše gejzirima u svojemu modrozelenom ravničarskomu močvirju... 
***
Povezujući prostore, sintetizirajući vremena i nji­hove hipokrizije Kraljić je zaorao duboku pjesničku brazdu na širemu području od usko zavičajnog. Svojim opusom izatkanim uz pomoć tri jezična medija – na kajkavskom hrvatskom jeziku, hrvatskom štokavskom standardu te slovenskom jeziku u svojemu opusu na­stavio je i nastavlja niti jedne literature koja je imala i ima svjetske odjeke (Kamov).
Pjesnik se može do sada podičiti s pregršt stiho­va sabranih u nekoliko rukopisnih ili otisnutih zbirki, u kojima je razapinjao svoj pjesnički luk sve jače i jače, usmjeravajući svoje tekstovne strjelice od usko zaviča­jne „flore“ i „faune“ ka nekim globaliziranim suvreme­nim raptorima i prostorima natrunjenim zoomorfnim strukturama, u biti, dehumaniziranim i deformiranim svjetovima u kojima pojedinac na svojim leđima nosi preteške terete. Po svom izričaju moderan i suvremen, načitan i ritmički okretan, estetski dorađen i proživljen Kraljić je doista novo, upečatljivo ime koje ćemo od sada susretati u potpisu autentičnih pjesničkih tekstova suvremenoga (europskog) intelektualca. 

Ivan Kutnjak 

Predrag Sukur: „Svetle strane života”

136 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.

Predrag Sukur je pesnik dečje nevinosti, hotimi­čne naive i spremnosti da svet doživljava pozitivno, da ga gleda čednim očima i da mu se divi, da ga opevava i da ga poput zduhača čuva od svih zala koja su se na plane­ti namnožila. On je spreman da traži u ovom životu i sve­tu svetle strane i da ih kao čovek, i kao stvaralac i pe­snik, afirmiše i da na takav način – uvek na strani do­bra – pomogne da se čovek još više očoveči, da se oboži i  da samo u spoju sa oboženim sobom i prirodom koja nam je data nađe smisao, utehu i veru za vremena buduća.
Ova knjiga obiluje mnoštvom idiličnih seoskih sli­ka, ljudi i događaja, prepuna je  prirode, bilja, cveća, sun­ca i svakolikog života u prirodi, gde se sve kao u mravinjaku pokreće i titra u nebesko plavim bojama panonskog sunca i modro zelene trave u kojoj se skriva svet koji nam pesnik još jednom – mada mi to znamo, ali smo zaboravili – otkriva onako narodski i sa dozom impresije lepote i miline svoga zavičaja.
Ali postoje pesme, kao i prozaide, koje su anga­žovane i u kojima pesnik kritikuje određene društvene i socijalne pojave koje su se poslednjih godina u svetu ko­ji ga okružuje namnožile. Jednostavno, pesnik oseća da nema prava da ćuti o tome kako čovek izrabljuje čove­ka, o tome kako se mnoštvo socijalnih nepravdi slilo na selo koje odumire i nestaje, a takođe kritikuje i sve one koji troše višak vrednosti koje su generacije stvarale.
Kakav pesnik želi svet, mi to možemo nazreti kroz njegove pesme i prozaide. On želi realan svet koji po­štuje ljude koji mogu pristojno da žive od svoga rada, svet koji poštuje prirodne i božanske zakone i koji daje mogućnost da se svaki pojedinac oseća kao čovek među ljudima.

Radovan Vlahović