JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

REZULTATI KONKURSA ZA OBJAVLJVANJE PRVIH KNJIGA 2015

Dragan Batinić, Stanislava Hrnjak, Jelena Blanuša i Radovan Vlahović.
Foto: kikinda.civilon.com


Tri prve knjige mladih autora Marka Miloševa, Zorana Tornjanskog i Ivane Miljak, starosti do 30 godina, sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore, biće objavljene na osnovu konkursa koji su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar, saopšteno je na konferenciji za štampu u Opštini Kikinda 18. 8. 2015. 

Konkurs za objavljivanje prvih knjiga bio je otvoren od 24. 3. do 1. 7. 2015. godine. Pristigle neobjavljene rukopise vrednovao je žiri u sastavu: predsednik Dragan Batinić (književnik i novinar), Stanislava Hrnjak (članica Opštinskog veća zadužena za kulturu) i Radovan Vlahović (književnik i direktor BKC-a).

 Žiri je doneo odluku da objavljivanjem knjige nagradi sledeće autore:

1. Marko Milošev (1988, Kikinda),
za rukopis: „Velika Kikinda od 1918. do 1929. godine” (istoriografska studija)

2. Zoran Tornjanski (1987, IPP Banat, Kikinda),
za rukopis: „Zemlja u kojoj teče med i mleko
(eseji)

3. Ivana Miljak (1986, Budimpešta),
za rukopis: Boško Tokin „Veliki planovi (proze)” (priredila i pogovor napisala Ivana Miljak)

Knjige će biti objavljene u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra do kraja oktobra 2015. godine kada će biti predstavljene na 60. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Banatski kulturni centar prve knjige mladih pisaca tradicionalno objavljuje uz podršku Opštine Kikinda i time zajednički posvećuju veliku pažnju podršci i promovisanju mladih umetnika. Jedan od značajnijih rezultata ovih nastojanja je i činjenica da je Jelena Blanuša, jedna od autorki čiji je rukopis pobedio prošle godine na ovom konkursu, dobitnica ovogodišnje prestižne 55. Brankove nagrade Društva književnika Vojovine za mlade pisce za knjigu Pseudoton koja joj je objavljena upravo zahvaljujući ovom konkursu.

Živica Brusin: „Dnevnik kapetana tamiške podmornice”

112 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.


U stvarnosti Tamiška podmornica je skromna, ali udobna i lepa banatska ku­ćica, nalazi se na osami, uz dolmu, a sa nadmorskom visinom i dubinama ima veze samo ukoliko znamo da je sagrađena ispod nivoa Tamiša, koji spokojno teče u njenoj blizini, s druge strane dolme. Upravo na toj „podmornici”, nastali su eseji, satirički eseji, kolumnističke beleške, satiričke i autobiografske crtice i priče, po koja stilska vežba i moćne, žestoke i čiste satire.  
Uputivši se u Šurjan, gotovo na samu granicu sa Rumunijom, razmišljala sam o piscu, intelektualcu, o njegovom neosporno velikom znanju i o tekstovima kojima se bavim, nastalim na osami, doslovno, na kraju sveta. Srećan je onaj koji nađe svoju „obećanu zemlju” za života, razmišljala sam, setno posmatrajući svoj Banat, u kome ne živim već mnogo godina. Izolacija ili samo­izgnanstvo, komentarisali smo zatim, književnik Rado­van Vlahović i ja, napustivši put Zrenjanin – Vršac, vozeći se kroz šurjanske atare, uskim putem pravim kao strela, urezanim u banatsku ravnicu, koji kao da ne vodi nikud.  
Iznenadiće Vas neuobičajena iskrenost, lepota pripovedanja, jasnoća i britkost satire, ironije i samoironije, temeljitost tumačenja etimologije reči, hrabro, direktno i kolumnistički argumentovano uprt prst u ono što ne valja i što vam se godinama „obija o glavu”.  Moj izbor  je takav da svaki ciklus traži Vaše potpuno angažovanje. Mislim da ćete morati da razmišljate i da se zamislite.
Meni se nametnulo pitanje da ukoliko svi budemo ćutali, slegali ramenima, snalazili se i nevolje sa kojima se borimo, pripisivali „lošim vremenima” i „zloj sreći”, nismo li i sami saučesnici?
Živica Brusin ne ćuti. On nije saučesnik. 
Vi ćete imati svoja pitanja, dileme i svoje mišljenje. Kakvo će ono biti, ne znam, ali sigurno znam, nećete ostati ravnodušni. 

Iz Reči urednice, 
Tatjana Vujić, prof.


Živica Brusin je pripovedač, pesnik, buntovnik sa razlogom i kapetan svoje izmišljene tamiške podmorni­ce, u kojoj on, po svojoj volji, bira posadu i putnike ro­neći po dubinama kako svog tako opšte čovečanskog življenja i delanja. Za sebe i svet oko sebe, već na samom početku svoje druge knjige priča Dnevnik kapetana tamiške podmornice, koju je tako bržno i marljivo priredila profesor Tatjana Vujić, autor kaže: Najniže je kad čovek na silu hoće da bude ono što nije. A odmah potom nasta­vlja: To vam odgovornom tvrdim iz ovih pustih dubina, jer ste svi iznad mene.
Priče Živice Brusina imaju elemente filozofskih rasprava autora sa svetom i sa samim sobom. Zaronivši duboko, kao u reci Stiks, Brusin kroz svoje priče, putuju­ći podmornicom, koju ja još smatram njegovim večno pokretljivim duhom, zaranja toliko duboko da spaja svetove, a ta njegova sposobnost i moć da sučeljava ovostrano i onostrano, lično i nacionalno, svetsko sa zavičajnim i arhetipskim, je nešto što daje lepotu, snagu i neodoljivi šarm njegovom pripovedanju.
Živica Brusin, kao autor duboko zaronjen u svoju introspektivu, lista i otvara jednu po jednu ravan svojih duhovnih opservacija, budući da dobar deo godine živi podvizničkim životom u svojoj kući na kraju banatskog sela Šurjan, koja je ujedno i njegova duhovna luka, u kojoj je za veliki orah, kao za mol, vezao svoju tamišku podmornicu i povremeno u nju prima probrane ljude, koji će se sa njim otisnuti na ta dubinska duhovna putovanja. 

Radovan Vlahović, književnik


„Sija knjiga majke Angeline” u Krušedolu 2015.


Dodela Književne nagrada „Despotica mati Angelina” pesniku Rajku Petrovu Nogu i Umetničko bdenje održani su u okviru tradicionalne manifestacije „Sija knjiga majke Angeline” 11. avgusta, uoči Dana Prepodobne mati Angeline, u porti manastira Krušedol.

U programu su učestvovali Biljana Krstić i mlade polaznice radionice „Bistrik” koje pevaju „Pesmu zlatnu majke Angeline”, himnu manastira Krušedol, hor „Sveti Nikolaj srpski”, prvakinja Srpskog narodnog pozorišta Gordana Đurđević Dimić, predsednik Matice srpske Dragan Stanić i pesnici Matija Bećković (dobitnik nagrade 2014), Đorđe Nikolić (dobitnik nagrade 2013), Nenad Grujičić, Đorđo Sladoje, Milica Jeftimijević Lilić i Ileana Ursu, predsednica žirija Sofija Ljukovčan i Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra i osnivač manifestacije.


Laureatu je za knjigu „Preko pepela” (Pravoslavna reč, Novi Sad) nagradu uručio Episkop sremski Vasilije. Nagrada se sastoji od Povelje i rukom rađene ikone majke Angeline autorke Silvije Vlahović.

Nogo je povodom Nagrade, u svojoj besedi, između ostalog rekao:  „Na ženama, na svetim ženama, opstaje porodica, pleme i država. Žižak koji u tmini svetli i kad muževi, braća, deveri i sinovi nemilice ginu – da bi mladi i lepi bili na odru. Udovice i sestre bezbratnice, vašim se senima večeras klanjamo. I moštima svetih. Spaljenim moštima. Pepelom spaljenih kostiju Srbi se daljinski griju. I zakriljuju rukom Despotice Angeline, uz koju ovde vekuju i srpski patrijarsi Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Šakabenta. U živoj zajednici – jer su u Hristu svi žive – oni nas večeras slušaju i sa nama zagledaju beskrajni plavi krug i u njemu zvezdu.”

Odluku o dodeli nagrade Raju Petrovu Nogu jednoglasno je doneo Žiri u sastavu: Sofija Ljukovčan, urednik i autor u Umetničkom programu RTV Vojvodine (predsednik), Biljana Krstić, vokalni solista, istraživač u domenu narodnog stvaralaštva i muzički urednik u Radio Beogradu, Milan Nenadić, književnik, Milica Jeftimijević Lilić, književnik, i Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra.

U slavu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković Prepodobne mati Angeline, manifestaciju organizuje po peti put, a nagradu dodeljuje po treći put Banatski kulturni centar u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske. Ove godine pridružila im se i Srpska čitaonica u Irigu.


Vladika sremski Vasilije uručuje poklon ikonu, u ime nagrade, laureatu Rajku Petrovu Nogu.

Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, uručuje poklon laureatu.

Rajko Petrov Nogo.

Bilja Krstić i polaznice „Bistrika”.

Gordana Đurđević Dimić.

Sofija Ljukovčan.

Hor „Sveti Nikolaj srpski”.
    
Matija Bećković.
  
Đorđe Nikolić.

Nenad Grujičić.
   
Đorđo Sladoje.

Milica Jeftimijević Lilić.

Ileana Ursu.
  
Radovan Vlahović.

Publika i vernici u porti manastira.

Vladika sremski Vasilije, dobitnici nagrade: Nogo, Bećković, Nikolić 
i autorka ikone Silvija Vlahović.

Prepodobna mati Angelina despotica srpska, ručno rađena ikona (akril na platu, 50x70cm),  rad Silvije Vlahović, dar nagrađenom pesniku.

Jelena Blanuša – dobitnica 55. Brankove nagrade

 

Jelena Blanuša, autorka Banatskog kulturnog centra, dobitnica je ovogodišnje Brankove nagrade, koju tradicionalno dodeljuje Društvo književnika Vojvodine, za knjigu pesama „Pseudoton”.

Nagrada se dodeljuje za najbolju prvu knjigu pesama na srpskom jeziku mladog autora do 29 godina.

Odluku je doneo žiri u sastavu: Vladimir Gvozden, Stevan Bradić i Dragana V. Todoreskov (predsednik). U obrazloženju žirija, između ostalog, stoji: „Već same kovanice u nazivima ciklusa (Egzistacije, Dijalekcije, Revoluzije i Mortatorijumi) odaju autorkinu intenciju ka dualizmu i igrivosti, što dolazi do izražaja i u naslovima pesama: kako nas i priprema u Upozorenju, svojevrsnom „uputstvu“ za čitanje onoga što, prema njenim rečima, nije poezija, većina pesama ima dva naslova, koji pesme uokviruju”.

Nagrada, koja se sastoji od diplome i novčanog iznosa, biće uručena Blanuši 25. avgusta u Sremskim Karlovcima u sali Magistrata.

Knjiga poezije „Pseudoton” Jelene Blanuše objavljena je 2014. godine u izdanju Banatskog kulturnog centra, kao nagrada na Konkursu za rukopise prvih knjiga mladih autora koji raspisuju Banatski kulturni centar i Opština Kikinda.

Za knjigu „Pseudoton“ Jelena Blanuša je već nagrađena priznanjem „Aladin Lukač” za 2014. godinu za najbolje ostvarenje pesnika do 28 godina na području Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske.

Jelena Blanuša rođena je 1987. godine u Kikindi. Studentkinja je doktorskih studija Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Dobitnica je druge nagrade „Stevan Sremac” za ciklus pesama na konkursu „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ 2014. godine.

Kao članica i predstavnik pesničke grupe „Poeziranje”, pobednica je i Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala, čiji je, nakon toga, postala član prvostepenog žirija.

Živi u Banatskom Velikom Selu (Opština Kikinda). 

Više o knjizi „Pseudoton” iz pera recenzenta Bojana Samsona:


NAJAVA UMETNIČKOG BDENJA povodom uručenja Književne nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA

Umetničko bdenje u Krušedolu 2014.

Književna nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA pesniku Rajku Petrovu Nogu biće uručena 11. avgusta, uoči Dana Prepodobne mati Angeline, u 20 sati, na Umetničkom bdenju u porti manastira Krušedol.

Rajko Petrov Nogo, Krušedol, 2014.

Na svečanosti u kojoj će učestvovati Biljana Krstić i mlade polaznice radionice BISTRIK, hor SVETI NIKOLAJ SRPSKI, prvakinja Srpskog narodnog pozorišta Gordana Đurđević Dimić, predsednik Matice srpske Dragan Stanić i pesnici Matija Bećković, Nenad Grujičić, Đorđo Sladoje, Đordje Nikolić, Milica Jeftimijević Lilić i Ileana Ursu, laureatu će za knjigu PREKO PEPELA (Pravoslavna reč, Novi Sad) nagradu uručiti Episkop sremski Vasilije.

Bilja Krstić i Bistrik, Krušedol, 2014.

Rajku Petrovu Nogu nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA



SAOPŠTENJE

Ovogodišnji dobitnik Književne nagrade
DESPOTICA MATI ANGELINA
je pesnik Rajko Petrov Nogo
za knjigu „Preko pepela“ (Pravoslavna reč, Novi Sad, 2015)

Odluku je jednoglasno doneo Žiri u sastavu:

Sofija Ljukovčan
urednik i autor u Umetničkom programu RTV Vojvodine
(p r e d s e d n i k )
Biljana Krstić
vokalni solista, istraživač u domenu narodnog stvaralaštva i muzički urednik u Radio Beogradu
Milan Nenadić
književnik
Milica Jeftimijević Lilić
književnik
Radovan Vlahović
književnik, direktor Banatskog kulturnog centra

Laureatu će nagrada biti uručena 11. avgusta, uoči Dana Prepodobne Mati Angeline, u 20 sati, na Pesničkom bdenju koje će se, nakon prazničnog bogosluženja, održati u fruškogorskom manastiru Krušedol.
U slavu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković Prepodobne mati Angeline, nagradu treći put dodeljuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske. Ove godine pridružila im se i Srpska čitaonica u Irigu.


OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA

Književna nagrada sa imenom srpske despotice, zadužbinarke i svetiteljke jednoglasno je pripala Rajku Petrovu Nogu za knjigu „Preko pepela“ u izdanju Pravoslavne reči . Na taj način izdavač je obeležio sedamdeset godina života ovog pesnika koji je čitav svoj stvaralački vek stavio na oltar reči...
Na tragu kultnog stiha „nije sve propalo kad propalo sve je“ iz njegove „Balade o Đurđevdanu“, Rajko Petrov Nogo i u novoj zbirci „Preko pepela“ peva istinu da u našem slučaju pod pepelom još uvek ima živog žara i da se tu može pronaći toliko topline koja još i u bukvalnom smislu greje srca i vaznosi dušu svih onih kojima je na umu nacionalni ponos i identitet.
Pevajući u ime one Lepote koja uvek diže pogled ka nebu, svedočeći da je poezija molitva, a molitva poezija, Nogo novu zbirku „Preko pepela“ komponuje majstorski,  sa visokom svešću da je za pesnika najsigurnije pribežište bio i ostao zavičaj i toplo krilo zavičajnog jezika. Od prvog ciklusa „Ikonostas“, preko ciklusa „Ukućani“ pa do trećeg „Preci“ ispoštovana je naša duhovna vertikala ili bar ono što Rajko Petrov Nogo sad već kao zreo pesnik ima i mora da saopšti.
Danas kada postoji značajan  raskorak između pesnikove vere u reč i, na širem planu, poljuljanog poverenja u moć reči, svaki susret u ime poezije, i svaka nagrada u ime poezije, pravo je blago...

Književna nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA dodeljuje se za najbolju objavljenu knjigu na srpskom jeziku između dva konkursa.
Po objavi Konkursa stiglo je preko 30 knjiga različitih žanrovskih opredeljenja.


Dosadašnji dobitnici:

Đorđe Nikolić za knjigu poezije
„Vi niste od ovoga sveta“
(Srpska književna zadruga, Beograd 2012)
2013. godine kada je nagrada ustanovljena

Matija Bećković za poemu „Oli mi ga dat“
(Štampar Makarije, Beograd, Oktoih, Podgorica, Andrićev institut, Višegrad 2014)
2014. godine

„Kultura i etika u medijima 2014.”

196 strana, tvrdi. povez, 16x24cm, 2015. god.
Cena: 1200 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Zbornik naučnih radova Kultura i etika u medijima 2014” sadrži DVD i tekstualni izveštaj sa istoimene konferencije koja je održana 8.12.2014. godine u Centru za stručno usavršavanje u Kikindi, kao i naučne radove razvrstane u dva poglavlja: Etički i pravni aspekti u medijima i Mediji i rod, čiji su autori sa različitih univerziteta iz Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Tekstove su recenzirali profesorka emerita Svenka Savić, koordinatorka ACIMSI Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, profesor dr Jovica Trkulja sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesor dr Mikloš Biro sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, profesor dr Miroljub Radojković sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, profesor dr Zoran Jevtović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, docent dr Dejan Donev sa Instituta za novinarstvo, medije i komunikacije, Pravnog fakulteta „Justinijan I“ Univerziteta „Sv. Kiril i Metodij“ iz Skoplja i docent dr Slobodan Reljić sa Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

Kratak pregled obrađene problematike svakog rada:

Pišući o etičkim i pravnim aspektima u medijima Dejan Donev u radu Nužnost primene samoregulacije za opstanak novinarske profesije skreće pažnju da je za opstanak novinarske profesije nužna primena samoregulacije. Autor se bavi problemom gubitka smisla novinarske profesije, koja umesto služenju javnosti i kvalitetu informacija skreće u senzacionalizam, površnost, komercijalizam i manipulativnost. On podseća da ne postoji određeni model samoregulacije koji bi se mogao preuzeti iz jedne države u drugoj, ali da postoje osnovni principi, (deo njih potvrđen je međunarodnim pravom), koji bi mogli olakšati proces samoregulacije u medijima i u novinarstvu.

U radu pod naslovom Etika medija između deregulacije i samoregulacije Boban Tomić, obrađuje ključne probleme koji su se pojavili u srpskoj medijskoj praksi posle izlaska države iz vlastništva u medijima, kao i porazni bilans privatizacije medija. On smatra da poslovanje i rad medijskih kuća u Srbiji prolazi kroz dugu i problematičnu tranziciju, od  početka usvajanja zakona kojima se planira povlačenje države iz medijskog vlasništva, privatizacije medija, regulacije radio i televizisjkog spektra do digitalizacije. Period reformi započeo je deregulacijom, dakle povlačenjem držve iz medijskog vlasništva, a završava se u znaku jedne neobično važne prakse i tvorevnine - samoregulacijom ali i još poraznijom - autocenzurom. Na kraju svoje analize autor je zaključio da: “Gradnja sopstvenog samoregulatornog okvira nije bila, niti je sada, loša ideja, naprotiv, primenom i ovaploćenjem osnovnih konstrukata samoregulacije medijska etika bi dobila svoju praktičnu vrednost, a novinarska profesija bi bila zaštićenija i cenjenija. Nasuprot tome jeste ideja degradirane samoregulacije, oličena u autocenzuri kao najlošijem produktu samoregulacije. Okolnosti i načini kako se autocenzura pojavila i zaposela mehanizme odlučivanja novinara i urednika, jeste još uvek nedovoljno istraženo polje u kome leže odgovori na brojna pitanja o budućnosti slobodne štampe i ideje slobode izražavanja u Srbiji. Bez saglasnosti o nužnosti preispitivanja autocenzure, kao velikog zla i pošasti slobodne medijske profesije, nema ni budućnosti slobodne javne reči”.

Nikola Radunović ukazuje u radu Pravo javnosti da zna- medijska slika, regulacija i medijska praksa javne uprave u Crnoj Gori na putu ka Evropskoj uniji da je medijska slika u Crnoj Gori, izuzetno kompleksna, te da funkcioniše uz totalno odsustvo ozbiljne samoregulacije. “Istovremeno se u velikom broju slučajeva, (i to po pravilu onih najzanimljivijih za javnost), postupa daleko od profesionalnih i etičkih normi, pa gotovo svakodnevno svedočimo brojnim senzacionalističkim tekstovima, nepotpunim informacijama i vestima smeštenim u kontekst koji uglavnom tendencionzno odgovaraju političkoj opciji kojoj je naklonjen medij koji vest i objavljuje,” obrazlaže Radunović.

Ervina Dabižinović na primerima analize naslovnih strana izdanja za Crnu Goru tabloida Informer, pokazala je u radu Diksurs analiza medijskog teksta: naslovnice u tabloidu Informer u Crnoj Gori: primer medijskog linča aktivistkinje građanske inicijative, kako funkcioniše medijsko nasilje prema aktivistkinji civilnog društva Vanji Ćalović, sa ciljem da se diskredituje i delegitimiše njen rad na polju korupcije. Ovaj list, po njenom mišljenju, predstavlja primer kako ovaj „trijumvirat“ služi kao moćna pesnica u obračunu sa ženama, krši osnovna ljudska prava, ugrožava privatnost i  integritet ličnosti (članove 3, 4, 8 Etičkog kodeksa novinara Crne Gore) o profesionalnom i etičkom ponašanju u javnosti kada je medijski proizvod predmet analize. Autorka zaključuje da svako osporavanje  vrednosti ženskog doprinosa, a i žena samih jeste seksizam koji  je nezaobilazno uključen u reprezentaciju žena u medijskom diskursu.

Dragana Pejović u radu Stradanje dece u požarima- odgovornost majki ili države podseća da je za nepunih godinu dana u četiri požara desetoro dece izgubilo život u Srbiji, dodavši da su u tekstovima većine dnevnih listova za sva četiri požara kao odgovorne označene majke stradale dece, dok su novinari/ke potpuno prevideli uslove života i objektivne mogućnosti ovih žena. Autorka konstatuje da su sve majke pozivane na odgovornost jer se prema odredbama Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005 i 72/2011 čl.69 st.3.) deca predškolskog uzrasta se ne smeju ostavljati bez nadzora. Međutim, ovakvo usko tumačenje zakonskih odredbi je onemogućilo da se sagledaju pravi uzroci tragedija. U analiziranim primerima autorka je pokazala da očevi ne snose odgovornost što im deca nemaju osnovnih sredstava za život, niti što žive u objektima od blata i kartona. Štmpani mediji su prevideli zakonsku obavezu da roditeljska dužnost podrazumeva dužnost oba roditelja - i oca i majke.  Primetno je da su se stereotipi o rodnim ulogama  u autorskim tekstovima pokazali na temi stradanja dece, s obzirom na to da su informacije o intimnom životu majki stavile u drugi plan same nesreće u kojima su izgubljeni dečiji životi.

Jovan Jovanović za nastanak rada Jezički modeli narušavanja novinarske etike u člancima crne hronike motivaciju je dobio u svom pedagoškom radu, kroz koji je došao do zaključka da se maternji jezik kod adolescenata svodi na minimum izraza, dok novinski članci koji opisuju nasilje- mlade podstiču na nasilnu prirodu. On uočava da je jezički izraz „sveden na minimum, sa veoma visokim stepenom govora mržnje, nasilja i netolerancije prema članovima porodice, drugovima, nastavnom i nenastavnom osoblju u školi, marginalizovanim grupama u društvu“. Autor daje zaključnu poentu: novinarski jezik se “surovo eksploatiše u cilju podizanja tiraža, pregleda na internet portalima ili veb-izdanjima dnevnih novina, poslovanja, suzbijanja kompetitorskih medijskih organizacija i kuća... Diskurs crne hronike je veoma delikatan i pre nego što određeni tekstovi publikuju, trebalo bi izvršiti detaljne provere, kako jezičke, tako i izvanjezičke. ”

Nataša Kostadinović  u radu Rodna analiza tekstova u pisanim medijima o kompozitorkama Srbije krajem 20. i početkom 21. veka svoj diskurs bazira na na analizi  tekstova u pisanim medijima o kompozitorkama Srbije objavljenih poslednjih decenija. U sagledavanju položaja žene u savremenom srpskom društvu, ona ukazuje da  kompozitorke posebno ostaju nedovoljno vidljive u javnom medijskom prostoru. Autorka zaključuje da je u obrazovnom i medijskom sistemu u Srbiji i dalje na snazi patrijarhalan obrazac, što pokazuju analize tekstova: za kompozitorke se često koristi imenica muškog roda, te se termin kompozitorka ređe upotrebljava. Ovaj termin je u istoj kategoriji sa terminima dirigentkinja i direktorka – njima se označavaju profesija i visoka pozicija društvene moći, koje su namenjene češće muškarcima nego ženama.
Prema podacima iz Udruženja kompozitora u 2013. godini registrovano je 49 kompozitorki, što ukazuje na tendenciju blagog porasta jer ih je u 2011. godini bilo 45. Pretpostavka je, takođe, da neke kompozitorke nisu učlanjene u ovo udruženje (a neke su članice i stranih udruženja) i da ih je više nego što je zabeleženo. Autorka konstatuje da se u rasponu od više od stotinu godina situacija za žene poboljšala za manje od 10%, te da Srbiji predstoji još dug put prosvešćivanja i prihvatanja činjenice da su žene rodno ravnopravne članice visoko - obrazovanog društva, sposobne da ostvare isto tako kvalitetne rezultate u domenu nauke, kulture i umetnosti, vlasti i politike, kao i muškarci.

Tijana Pešić u radu Rod, mediji i društvena moć-Jovanka Broz (1924-2013) istražuje društvenu i političku moć Jovanke Broz u tri perioda analizirajući novinske članke. U prvom periodu, od 1952-1956 godine ona je imala samo protokolarnu ulogu i njen zadatak je bio da Josifa Broza Tita predstavi kao porodičnog čoveka, poboljša njegovu sliku u društvu, a uklapala se i u koncept bratstva jedinstva, jer je ona bila Srpkinja, a on Hrvat. Kada je u pitanju period nakon Titove smrti, Jovanka Broz se pominje tek pet dana nakon što je on preminuo, a kasnije sporadično. Moć koju joj mediji pripisuju nakon Titove smrti, rezultat je medijske konstrukcije stereotipa o moći žene koja proizlazi iz uloge supruge vladara. Autorka zaključuje da je  slika o Jovanki Broz kao moćnoj ženi konstruisana pretežno fotografijama i prenošenjem izjava osoba koje su imale kontakt sa njom, bez iznošenja dokaza koji bi takve tvrdnje potvrdili.

Valentina Đekić u radu Predstave o ženi u magazinu „Moja kosa“ analizira medijske slike žene u licenciranom magazinu namenjenom ženama (i muškarcima) Moja Kosa, kako bi se utvrdili načini konstrukcije slike o lepoti jednog dela ženskog tela – kose (i lica) / i ustanovile implicitne disrkiminacione strategije prema ženama od strane odabranog medija. Osnovni je rezultat analize da je ovaj magazin namenjen ženama, odraz muške dominacije nad njenim telom. Zaključak je da je licenciran magazin koncipiran u okvirima patrijarhalnog poimanja lepote ženske kose i otuda je nastavak u širenju patrijarhalne kulture, a u etičkom pogledu implicitno je diskriminatoran prema ženama.

 Dijana Subotički Miletić,
Urednica Zbornika

Radovan Vlahović gostovao na festivalu MURAKON u Hrvatskoj


Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, bio je gost Međunarodnog festivala savremene poezije MURAKON 1. avgusta 2015. u mestu Sveti Martin na Muri u Hrvatskoj, na tromeđi Hrvatske, Slovenije i Mađarske.

Festival poezije MURAKON je održan kraj reke Mure, u poetičnom abijentu, u stenovitom lavirintu ljubavi, uz sveće, baklje, muziku, ples...

Na festivalu su učestvovali autori iz Slovenije, Mađarske, Hrvatske, BIH i Srbije: Božica Jelušić, Feri Lainšček, Radovan Vlahović, Admiral Mahić, Željko Perović, Albert Halasz, Tine Mlinarić i Dino Pora Porovič.

Muzički deo programa: Patrik Zamuda.

Organizatori se objavili i zbornik radova učesnika prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg festivala.

Glavni pokrovitelj manifestacije je Opština Sveti Martin na Muri.



Božica Jelušić

Feri Lainšček

Albert Halasz


Dino Pora Porović


Željko Perović


Admiral Mahić


Radovan Vlahović


Tine Mlinarić


Admiral Mahić, Zlatko Kraljić, osnivač festivala i organizator, Anđelka Klemenčić, moderatorka programa, i Franjo Makovec, gradonačelnik Svetog Martina na Muri.