JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Knjige Radovana Vlahovića na sajmu knjiga u Beogradu


Knjige Radovana Vlahovića objavljene u izdanju Banatskog kulturnog centra biće predstavljene na predstojećem 59. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu od 27 10. do 2. 11U proteklih godinau dana u izdanju BKC-a objavljene su sledeće knjige Radovana Vlahovića:

„Dani Teodora Pavlovića - Godina jubileja: monografija”
„Iz prve ruke: glasna razmišljanja o knjigama”
„Bolesnička soba broj 3”
„Dobro jutro, svete: Facebook statusi”
„Tri ljubavne priče”
„МЕЖДУ МНОЮ И ТОБОЮ, ГОСПОДИ!”, prevod na ruski Tatjana Vujić

„Ljubezenske in OK zgodbe” prevod na slovenački Gabrijela Bešlin
„Nenajavljeno kot smrt” prevod na slovenački Gabrijela Bešlin


Radovan Vlahović potpisivaće knjige na štandu Banatskog kulturnog centra svakog dana 12-16 h.

Više o autoru: http://vlahovicradovan.blogspot.com/search/label/BIOGRAFIJA

BKC na sajmu knjiga u Beogradu

 

Banatski kulturni centar biće jedan od izlagača na predstojećem 59. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga od 26. 10. do 2. 11. 2014. godine.
Štand Banatskog kulturnog centra nalaziće se u prizemlju Hale 4 Beogradskog sajma. Nova izdanja knjiga biće promovisana u sali „Borislav Pekić“ (Hala 1A).
Banatski kulturni centar objavio je 47 novih naslova u proteklih godinu dana.
Izdavačka produkcija Banatskog kulturnog centra karakteristična je po objavljivanju savremene poezije i proze, prevodilaštvu sa srpskog na strane jezike, objavljivanju prvih knjiga mladih autora, objavljivanju monografija i naučnih studija, i negovanju zavičajne tradicije i stvaralaštva...
Predstavljanje Banatskog kulturnog centra na 59. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga finansijski je podržala Opština Novi Bečej.
  



PROMOCIJE NOVIH IZDANJA NA SAJMU KNJIGA


utorak, 28. 10, 17.15-18.30 h
Sala „Borislav Pekić” - Hala 1A

Promocija autora Banatskog kulturnog centra

Radovan Vlahović (Dani Teodora Pavlovića: Godina jubileja”, „Iz prve ruke: glasna razmišljanja o knjigama”, „Dobro jutro svete: Facebook statusi”)Dijana Subotički („Tiha većina”)Perica Milutin („Dveri smrti”)Jelena Blanuša („Pseudoton”)Aleksandar Obradović („Snojava”)Senka Nikolić (Svako ima nekog koga nema”)Dragan Tenkeš („Pismo Bogu”)Jana Knežević („Šta ćeš od priloga?”)Milovan Mrkajić („Blagost iščekivanja”)Grupa Poeziranje (Grupa poeziranje: pesme pobednika 4. evropskog Fejsbuk pesničkog festivala), Violeta Katarina Bjelogrlić („Šta je ovo? Šta je ono?)Nataša Andrić („Poruka u boci - Pazi lomljivo!”)


sreda, 29. 10, 16-17.30 h
Sala „Borislav Pekić” - Hala 1A

Promocija autora Banatskog kulturnog centra

Specijalni gost italijanski pesnik grof Alesandro-Feručo Markuči Pinoli od Valfezine (Refleksije”, Majdan, 2014), Ljubica Verbič („Devojka pod velom tajne”)Radovan Vlahović, („Bolesnička soba broj 3”, „Tri ljubavne priče”)Tatjana Vujić (Когда хорошо, все хорошо, Господи”), Živica Brusin („Svetionik slobodne plovidbe”)Desanka Ristić („Nišča”)Anđelka Grujić („Mali prosjak”)Nada Kljajić („Pisma Andriji”)Dragan Rauški (Prilozi za monografiju Novog Miloševa), Jovica Silaški („Kikinda u svetlosti crkve”)Grujica Rođenkov („Vetrovi roglja mog”)Dobrivoj Vujin („Pritisak”)Ružica Drulović („Bila je sve što imati htedoh”)Mirjana Tomić („Zov slobode”)

od 27 10. do 2. 11, 12-16 h
Na štandu Banatskog kulturnog centra

SPISAK IZDANJA OBJAVLJENIH IZMEĐU
SAJMOVA KNJIGA U BEOGRADU 2013. I 2014. GODINE

  1. Nada Kljajić, „Pisma Andriji”
  2. Ljubica Verbič, „Devojka pod velom tajne”
  3. Ljubica Verbič, „Sledi v času”, na slovenačkom
  4. Jana Knežević, , „Šta ćeš od priloga?”
  5. Senka Nikolić, „Svako ima nekog koga nema?”
  6. Dragan Tenkeš „Pismo Bogu”
  7. Aleksandar Obradović, „Snojava”
  8. Jelena Blanuša, „Pseudoton”
  9. Nikola Čavić, „Životom boema”
  10. Milovan Mrkajić, „Blagost iščekivanja
  11. Grupa autora „Grupa poeziranje: pesme pobednika 4. evropskog Fejsbuk pesničkog festivala”
  12. Radovan Vlahović, „Dani Teodora Pavlovića - Godina jubileja: monografija”
  13. Radovan Vlahović, „Bolesnička soba broj 3”
  14. Radovan Vlahović, „Dobro jutro, svete: Facebook statusi”
  15. Radovan Vlahović, „Tri ljubavne priče”
  16. Radovan Vlahović, „МЕЖДУ МНОЮ И ТОБОЮ, ГОСПОДИ!”, prevod na ruski Tatjana Vujić
  17. Radovan Vlahović, „Iz prve ruke: glasna razmišljanja o knjigama”
  18. Radovan Vlahović, „Ljubezenske in OK zgodbe” prevod na slovenački Gabrijela Bešlin
  19. Radovan Vlahović, „Nenajavljeno kot smrt” prevod na slovenački Gabrijela Bešlin
  20. Nataša Andrić, „Poruka u boci - Pazi lomljivo!”
  21. Franjo Frančič, „Pravljice iz Istre: priredbe po starih zapis in pripovedanjih” prevod sa slovenačkog na srpski Franjo Frančić i Olga Lalić-Krowicka
  22. Biljana Milovanović Živak, Helena Himel, Sanja Petrović, Radovan Vlahović, Suzana Stupar, Eleonora Luthander „Pripoveduje se mi: srbske kratke zgodbe ”, izbor i prevod na slovenački Franjo Frančič
  23. Perica Milutin, „Dveri smrti”
  24. Dijana Subotički, „Tiha većina: životne priče političarki iz Srbije”
  25. Dr Milan Micić, Kolonija u Banatskom Novom Selu (1921–1941)
  26. Dragan Rauški, „Prilozi za monografiju Novog Miloševa. Knj. 5”
  27. Ljiljana Panić, „Dodir anđela 2: Buđenje”
  28. Živica Brusin, „Svetionik slobodne plovidbe”
  29. Jovan Silaški, „Kikinda u svetlosti crkve”
  30. Grujica Rođenkov, „Vetrovi roglja mog”
  31. Ana Vidmar, „Glasovi i boje 2014 / GLASOVI IN BARVE / VOICES AND COLOURS”
  32. Dobrivoj Vujin, „Pritisak”
  33. Grupa autora, „Evropski fejsbuk pesnički festival: zbornik radova 4”
  34. Grupa autora „Sija knjiga majke Angeline: zbornik radova 3.”
  35. Desanka Ristić, „Nišča”
  36. Mika Vlacović Vladisavljević, „Vukovi vere”
  37. Milka Tomić, „Nikad nije kasno”
  38. Anđelka  Grujić, „Mali prosjak”
  39. Aleksandra Saša Kuprešanin, „Molitve”
  40. Goran Ivanković, „Vukovarski vampir”
  41. Mirjana Tomić, „Zov slobode”
  42. Milka Tomić, „Dobro jutro, draga”
  43. Milka Tomić, „Ukradene godine”
  44. Ružica Drulović, „Bila je sve što imati htedoh”
  45. Darko Bešlić, „Čuvar snova: Gomil i ale”
  46. Dušan Baštovanov, „Nezavršena priča”
  47. Violeta Katarina Bjelogrlić „Šta je ovo? Šta je ono?”


Izdanja u pripremi

1. Dr Milan Micić, „Srpsko dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu (1914–1918)” 
2. Dr Mladen Dražetin, „Večna umetnost igre: Filozofija novog razvoja (teorija i praksa)”
3. Dr Zoltan Čemere, „Banatska Topola” 
4. Radovan Vlahović, „DER ABENDLICHE AKT IM MÄDCHENZIMMER DER LENKA DUNĐERSKI” prevod na nemački Johann Lavundi
5. Dragica Oličkov, „Rođeni moji”
6. Jurij Marussig, „Si to ti mama?”
7. Radovan Vlahović, „Unannounced like Death, prevod na engleski Vesna Kovrlija
8. Радован Влаховик, „Ненајавено како смрт”, prevod na makedonski Valentina Gjorgievska
9. Радован Влаховик, „Љубовни и ОК приказни”, prevod na makedonski Valentina Gjorgievska
10. Dr Peter Binzberger, „Zitternde Luft unter milchigem Himmel”
11. Аnita Bojić Perkin „Vraćajući se prošlosti upoznajemo sami sebe”

Nataša Andrić: „Poruka u boci”

76 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.
Ilustracija naslovne strane: Darko Drljević

...Forma – pjesma – nije, a jeste. Zbunjujuće zvuči, ali... Aforizam, ima ga kroz svaki stih od kojeg se grade pjesme. Moram reći pjesme, moram priznati, jer toliko toga nose redovi ove knjige neobičnog i drugačijeg od sumorne proze. Toliko vrcavosti duha i igre riječi koje podsjećaju na igru staklenih perli mi daju za pravo, a i vas će ubijediti da ovo moraju biti pjesme, i to one koje ne priznaju formu nego su otrgnute, odmetnute ovdje, u ovoj knjizi. Poput divlje prirode koja više prija od one stilizovane, ukroćene, umivene, ispeglane  – one sačekuju, one mame da se dođe u njihov svijet sazdan od prkosa, inata, protivurječnosti, negacija na granici nihilizma, a opet duboko razumske, sa velikom dozom kritičnosti ka svemu.

Netipično je i to, što ovdje ne možeš sa pola gasa, na pola oka, krmeljavo i sneno da prođeš kroz ovu knjigu. Ne da autorka. Ne može, brajko moj. Jedno kaže u jednom stihu, drugo u drugom, a opet to nije to dok se sam ne uvjeriš da možda jeste, a možda nije. Misliš da se sad ja nešto zbunih pa i da ja nešto izvodim? Nije tačno. Pročitaj „Poruku u boci“ i shvatićeš, poput mene – da bi polomio bocu, ali da će poruka ostati da traje i da te provocira da i sam pošalješ neku poruku. Bez ovakvih poruka kao da ne postojimo!

Slobodan Zoran Obradović

Dr Milan Micić: „Kolonija u Banatskom Novom Selu (1921-1941)”

96 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.


U nizu monografskih studija koje prikazuju razne aspekte istorije Banatskog Novog Sela, a čiji su autori ugledni naučnici (Radu Flora, Sreta Pecinjački) i publicisti (Valentin Mik, Ilije Baba, Siniša Kojić), rad dr Milana Micića, istoričara iz Novog Sada, popunjava jednu manje istraženu oblast, a to je pitanje agrarne reforme i kolonizacije u međuratnom periodu. Banatsko Novo Selo predstavlja jedno od najznačajnijih i najnaprednijih ruralnih naselja u južnom Banatu, čija je bogata istorijska i kulturna prošlost privlačila pažnju istraživača iz raznih naučnih disciplina – istoričara, lingvista, etnologa, antropologa, istoričara umetnosti, ali uprkos velikom broju objavljenih radova koji se bave ovim naseljem, ostalo je još uvek dosta neobjavljene građe i neistraženih oblasti koje čekaju da se neki novi istraživači pozabave njima.

Monografska studija dr Milana Micića Kolonija u Banatskom Novom Selu 1921–1941. predstavlja nastavak neumornog rada ovog istoričara na istraživanju agrarne reforme i kolonizacije koje su vlasti Kraljevine SHS (Jugoslavije) sprovodile u Banatu u periodu između dva svetska rata. Najznačajnije rezultate svojih dugogodišnjih istraživanja izneo je u svojoj doktorskoj disertaciji, koja je i objavljena 2013. godine pod naslovom Razvitak novih naselja u Banatu 1920–1941, a studija koja je pred nama dopunjuje dosadašnje rezultate arhivskih istraživanja, publikovanjem nove građe koja se odnosi na ovu problematiku. Ovoga puta, autor se osvrće na situaciju u jednom mestu – Banatskom Novom Selu kod Pančeva, koje je i u ranijim vremenima, ali i u periodu koji je opisan u ovom radu, predstavljalo važan centar ekonomskog, socijalnog, kulturnog i verskog života Srba i Rumuna u južnom Banatu.

dr Mirča Maran, istoričar

Violeta Katarina Bjelogrilić: „Šta je ovo? Šta je ono?”

72 strane, broš. povez, 10x14 cm, 2014. god.
Foto-ilustracija naslovne strane: Slaviša Krstić

Knjiga koje će se svaki čitalac koji uzme u ruku ove zapise Violete Katarine Bjelogrlić setiti svakako je ,,Olovka piše srcem’’. Naročito zbog toga što je autorka zadržala nesvakidašnju emotivnost pri davanju odgovora, čistu i naivnu emotivnost koju kao da je ovim rukopisom želela da konzervira u želji da sačuva neiskvareni dečiji pogled na svet. Ona nam često, u svojoj konciznosti, umesto odgovora daje sopstvene doživljaje i situacije u funkciji ilustracija, primera koji se u nama tek posle pročitanog pretvaraju u ono što je želela da nam saopšti.

Knjiga ,,Šta je ovo? Šta je ono?’’ ipak, da ne dođe do zabune, ne spada u dečiju literaturu. Ona je, pre svega, namenjena odraslim čitaocima koji su sačuvali nešto dečije u sebi. Onima koji su se uželeli jednostavnosti u svetu u kojem se mnogo toga komplikuje. I najzad, onima koji su željni osveženja na književnoj sceni, naročito u žanrovskom smislu.

Izvod iz recenzije
Slaviša Krstić

Aleksandar Obradović: „Snojava”

70 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.
Ilustracija naslovne strane: Luka Joksimović 
Edicija Prva knjiga 

Ova knjiga objavljena je na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore. Konkurs su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar u 2014. godini.


Snojava je zbirka kratkih priča Aleksandra Obradovića u kojoj se ukrštaju pripovedački elementi bajke, fantastike, horora, mitova i legendi koje savršeno funkcionišu u na­ra­tivnom prosedeu i otvaraju nam čitalačku kavernu čineći da poverujemo da se radi o nekome ko dobro poznaje zanat pri­povedanja i književnog postupka građenja priča.

Fantastika širi mogućnosti glavnih junaka, jer su vreme i prostor koji inače vežu ljudima ruke, dve sile koje omeđavaju naše delovanje, u ovom žanru relativizovane i čovek dobija šansu u večnoj bor­bi dobra i zla. Od prve priče koja nosi naziv Pero, i dečaka kojem otac kupuje čarobnu mastionicu i koja otkriva tajnu i prokletstvo Aleksandra Dime, velikog francuskog pisca, čuvanu nekoliko stotina godina, preko priče Noi, čiji je glavni junak crtač stripova, pa do horor priče Žeđ, susrešćete se sa neobičnim junacima i još volšebnijim dešavanjima koji će čitanje pretvoriti u neobično putovanje, na kom nećete ostati ravnodušni.   

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović


Knjiga Snojava je dvodijelna zbirka kratkih priča u ko­joj je autor postavio dva težišta, pa osam pripovijedaka ba­lansira između bezbrižnih snova i surove jave. Svojim vje­štim pripovijedanjem, Aleksandar upliće te snove i javu u fan­­tastično klupko za koje se čvrsto držimo od početka do kra­ja knjige, ni trenutka ga ne ispuštajući iz ruku. Ono što ka­ra­kteriše ovu knjigu je ujednačen kvalitet svih osam priča, kao i pitko pripovijedanje, sa odmjerenim dijalozima, koji su istovremeno i snažni i uvjerljivi, bez praznina ili suvišnih dijelova. Pored dijaloga, autor je na jednaku mjeru odvagao i opise, ne zadržavajući se puno na eksterijerima i enterijerima, već kako kratka priča iziskuje, na ljudskim emocijama, pa se sa svakim likom do kraja saživljavamo. Jezik kojim Aleksandar piše je lijep i prirodan, raskošnog izraza, neiskvaren tuđicama i rogobatnim konstrukcijama.

Izvod iz recenzije
                      Ninoslav Mitrović

Senka Nikolić: „Svako ima nekog koga nema”

48 strana, broš. povez, 11x21 cm, 2014. god.
Edicija Prva knjig

Ova knjiga objavljena je na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore. Konkurs su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar u 2014. godini.

Način pripovedanja Senke Nikolić je otvo­ren, neposredan, dinamičan, sa stalnom tenzijom događanja i držanja čitaočeve pažnje. Ona pušta svoje junake oko sebe da žive i da po­­smatraju svet i život oko sebe. Senka nam u kra­tkim rečenicama slika i fotografski prenosi do­gađaje i prizore iz svoga grada iz vizure studentkinje koja oseća da nije teško biti fin. Ona nam nudi obilje dramatičnih dijaloga o malim i običnim stvarima, o ljubavima koje se mešaju sa čežnjama i o porazima koji su samo odskočna daska do novih pobeda.

Svako ima nekog koga nema Senke Nikolić je emotivna i realistička knjiga kratkih priča koja nam ni u jednom trenutku ne odaje pa­te­tične mladalačke sumnje i uzdahe, već spre­mna na ironiju i samoironiju, ona ponekad be­skompromisno kritički sagledava stvarnost koja je okružuje i koja joj je bez njene volje i želje data.

Ono što je još karakteristično za priče Senke Nikolić je svakako retorički i dramski na­boj u njenom pripivedanju i u dijalozima. Ose­ća se ta govornička euforija kojom nas ona vo­di svetom malih i velikih stvari za njene junake.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović



Dragan Tenkeš: „Pismo Bogu”

48 strana, broš. povez, 11x21 cm, 2014. god.
Edicija Prva knjiga 

Ova knjiga objavljena je na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore. Konkurs su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar u 2014. godini.


Pismo Bogu Dragana Tenkeša je knjiga pe­sama koje su pisane kao srednjoškolske, me­lodične i rimovane nedoumice i razmišljanja pe­snika, koji na pragu, na raskrsnici između de­čaka i mladića, traga za odgovorima za sve svo­je upitanosti na ovom svetu. Draganova poezi­ja je čista, iskrena i neopterećena književnim trendovima i zanatom. Ona je, naprotiv, izliv jedne mlade duše koja se najednom našla pred svetom sama i uplašena i ona traži odgovore za svoje postojanje. Pismo Bogu je knjiga koja nam detektuje, tačno i precizno, vapaje ponesene tinejdžerske pesničke duše, sa željom da se ovaploćenje njenih snova desi odmah i sada i da nestrpljenje u kojem izgara jednom za svagda prestane.

Pismo Bogu je knjiga o pesnikovoj samospoznaji životnih suprotnosti, puna arhetipskih zavičajnih motiva što se naziru iz konteksta ovih pesama, ali i knjiga koja je preplavljena au­torovim emocijama, koje nam se, kao na dla­nu, nude mladalački čisto i iskreno u ovom pe­sničkom prvencu.


izvod iz recenzije
Radovan Vlahović

Jana Knežević: „Šta ćeš od priloga?”


124 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.
Edicija Prva knjiga 

Ova knjiga objavljena je na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore. Konkurs su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar u 2014. godini.



Kratki roman Šta ćeš od priloga? Jane Knežević je na­dahnuta i zavodljiva priča o životu mladih ljudi u tran­zi­cionom vremenu trećeg milenijuma u jednom gradiću, a može biti i u bilo kom manjem mestu, u Vojvodini.
Jana nam svoju naraciju tka kao ispovest prijateljici u prvom licu jednine,  jezikom ulice i kafića svoje generacije, čineći to kratkim rečenicama, što daje  dinamiku i ritam ovoj po svemu jednostavnoj, a ipak maestralno ispričanoj ljubavnoj priči.
Radnja se dešava u vremenu sadašnjem, kad je eko­nom­ska kriza zahvatila sve pore duštva, kad se mladi ljudi sa završenim fakultetima na pragu života nalaze u magli i bez perspektivnosti društva, koje zahvaćeno virusom korupci­je političkih i partijskih oligarhija nema snage da se odupre svemu tome. 
Vrednosti su pomerene nakon ratova, sankcija, bom­bar­dovanja i loših privatizacija. A mladi ljudi, intelektualci i umetnici sklonjeni su negde na marginu društva i postaju prosto nevidljivi. U prvi plan izlazi fenomen potkulture kiča i dnevne politike. E, sa te margine društva počinje ovaj izuzetni, za mladog autora i prvu knjigu, roman koji nosi, kroz čitav tekst, onaj unutrašnji glas pobune i nemirenja sa postojećim.
Šta ćeš od priloga? je priča o jednoj vezi od njenog po­četka do kraja. Od trenutka prvog susreta, preko prvog po­ljupca, do upoznavanja sa roditeljima, pa do zajedničkog života, gde i počinnju prva iskušenja ljubavi, kad se odnos iz zaljubenosti lagano prebacuje na osnovne egzistencijalne pro­­bleme, kad se zajednički život stavlja na prva iskušenja spremnosti da se krene u rešavanje osnovnog problema, a on glasi: Kako zaraditi novac?, i na kraju do zasićenja patnera jedno drugim i rastanka.

izvod iz recenzije
Radovan Vlahović

Jelena Blanuša: „Pseudoton”

116 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god, cena: 400 din
Edicija Prva knjiga


Ova knjiga objavljena je na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore. Konkurs su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar u 2014. godini.

Knjiga „Pseudoton“ nagrađena je sledećim nagradama: Nagrada „Aladin Lukač“ i Brankova nagrada.




Sam naslov zbirke, „Pseudoton“, imao bi zanimljivo značenje: lažni ton koji zapravo nema jasnu i preciznu artikulaciju, već egzistira na granici šuma. Još jednom poezija se pokazuje kao prevara, laž, kao neuhvatljiva igra, mada ova zbirka uopšte nije poezija, ako je verovati pesnikinji. Ambivalencija se krije i u samom naslovljavanju određenih pesama gde na njihovom kraju dolazi tkzv. podslov. To je alternativni naslov koji možemo čitati kao odraz pesme u ogledalu, njenu refleksiju o samoj sebi, rekapitulaciju kojom se ističe jedan bitan motiv ili emocija; podslov je antipod početnom naslovu; podslov ističe drugačije viđenu suštinu pesme. Ambivalentnost u ovoj zbirci je proširena i neprestanom dijalektikom između pomenute ironije i sentimentalnosti. Onda kada sentimentalnost nadvlada u intimnom svetu, aktivira se ironija prema spoljašnjem svetu, i ovakva promena vizure nije specifična samo za Blanušinu poeziju već je često prisutna u ostvarenjima mlađih pesnika/kinja. Ironija tako dobija kritičku notu, ona postaje važno pesnikinjino oružje u suočavanju sa razočaravajućom stvarnošću – ona ima funkciju poruge koja svet dovodi u laž, a u isto vreme održava zdravu i spasonosnu distancu između subjekta i tog lažnog sveta.

Svoj pesnički potencijal Blanuša dokazuje i mnogim autopoetičkim promišljanjima, rasutim na mnogim mestima. Jedna od ključnih pesama ove zbirke, autopoetička i programska svakako, jeste „Hermeneutika φ-a“, u kojoj se autorka zalaže za pesničku celinu, a ne fragmentarizaciju analizom (uključujući i ovu koja je pred vama) gde se, po njenom viđenju, gubi životnost i smisao poezije: „Priznaj pesmi slobodu, ne guši je mislima/ pusti je da otraje/ rečima ubijaš ćutanje/ koje ostaje posle svake pesme.“ Takođe, ovde se autorka zalaže za autonomnost poezije, za to da pesništvo ne služi nikome i ničemu osim sebi samom: „Dopusti pesmi da/ bude samo pesma/ a ne tvoj tron“.
  


izvod iz recenzije
Bojan Samson