JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Ljubica Verbič: „Devojka pod velom tajne”

320 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god.
Foto-ilustracija: Senka Vlahović Filipov


Često čujemo da se prošlo vreme ne može vratiti. Ne može. Nema sata koji ide unazad. Ali sećanje može da ga oživi i da ga sačuva od zaborava. Bez sećanja, ostali bi uskraćeni za sliku jednog sveta koji bi zauvek ostao u tami, ostali bi bez sjaja nezaboravnih trenutaka, bez sjaja radosti, bez sjaja patnje, ne bi ušli u lavirinte čovekovog srca. Sećajući se shvatimo da na svetu nema ničeg moćnijeg od vremena, jer samo vreme otkriva istinu i samo u vremenu se nalaze odgovori na pitanja koja smo nekada postavljali...
...Kao ljudi i knjge imaju svoju sudbinu. I kada pisac stavi tačku, likovi i dalje žive svoj život i ne dozvoljavaju da se priča završi. Prepuštaju se mašti i željama čitalaca, sve dok se i poslednja tajna ne razotkrije, jer nijedna priča nije do kraja ispričana niti je i jedna tajna do kraja otkrivena.

Ljubica Verbič
  

...Devojka pod velom tajne je, ako bismo ga grafički vizualizovali, roman zvezda koja je satavljena od šest krakova koji bi predstavljali junake velikih sporednih uloga, čiji se životi pletu i prepliću sa glavnom junakinjom...
...Društvo iz gimnazije je za Svetlanu bilo vezano estetskim kategorijama, dok je ona za njih bila vezana etičkim. I to je okosnica ovog romana gde se etika i estetika sudaraju i gde se na kraju dešava rasplet u kojem svako od junaka doživljava svoju samospoznaju, ali i nemoć da pronike u sve tajne svoga odnosa sa Svetlanom samim sobom i svetom koji je posle dvadeset godina postao savim drugačiji...
...Sedam junaka, kao sedam narativnih prutova, vezanih zajedničkom okvirnom pričom, čine nesalomivu celinu ovog romana i otvaraju se pred čitaocem kao pupoljak, nudeći mu svežinu, miris i energiju jedne mladosti, koja je u stvarnosti prestala to da bude i koja se preselila, zajedno sa ostalim književnim junacima iz svetske književnosti, u svoju književnu večnost.
  

Radovan Vlahović

Mika Vlacović Vladisavljević: „Vukovi vere”

120 strana, broš. povez, 14x21 cm, 2014. god. 

Po strukturi, roman Vukovi vere, gusto je satkan i vrvi od eksplozivih iskušenja, čitaoca iščitavanjem ostavljajući bez daha, u uverenju da će se već u sledećoj pisanoj deonici dogoditi težak lom. Rukopis je tečan i plahovit, kakav je i glavni junak, Jakov. Time ovaj roman podseća na krimi priču, a nije to. Sa rizikom ili ne, radnja je smeštena u duhovni milje čime se otvaraju pitanja opštih i ličnih sloboda koje u apsolutnom pogledu nikad nisu dostignute. Moguće je da su stradanja, ne samo lična, „u tišini okovanoj ćutanjem“, cena da se zagazi u živo blato borbe za pravdu. U takvoj situaciji autor je u sveopšte iskušenje stavio punokrvnog glavnog junaka, fizički i mentalno zdravog, da se u sopstvenoj vatri i pod pritiskom bori, s jedne, i monaha Jeronima, tihog, obučenog strpljenju, kojeg je zapalo da tumači Božju volju po principu „peri i veruj, gradi i čuvaj“, s druge strane.

Mladen GVERO

Roman Vukovi vere Mike Vlacovića Vladisavljevića je kratki roman-drama u kom je autor zadržao jedinstvo mesta, radnje i vremena kroz introspekcijsku priču glavnog junaka Jakova, koji nalik svome imenjaku iz Starog zaveta, pored toga što preispituje dubinu i snagu svoje vere, kritički posmara, analizira i dešifruje licemerno ponašanje crkvenih velikodostojnika koje upoznaje i čiju prevrtljivost, egoizam i lažno i interesno verstvo prepoznaje suprotstavljajući im u svakom trenutku lik oca Jeronima, koji svojom mudrošću, snagom i nepokolebljivošću u veri daje odgovore nama neupućenim za mnoga i najdublja pitanja srca i vere.
Roman Vukovi vere je metafora i katarzična priča o želji za preumnjenjem, ne samo glavnog junaka Jakova, već i vaskolikog srpskog roda, koji je ne želeći, uvučen u ratnu intrigu, krvario, a da nije znao ni za koga ni zbog čega.

Radovan VLAHOVIĆ

Ružica Drulović: „Bila je sve što imati htedoh”


48 strana, broš. povez, 10x21 cm, 2014. god. 
Foto-ilustracija: Senka Vlahović Filipov

Nova knjiga pesama Ružice Drulović pod nazivom Bila je sve što imati htedoh se filigranskom preciznožnoću i tananošću nadovezuje na njenu prvu knjigu Oda ljubavi koju je objavila 2012. godine. Ali za razliku od prve knjige, gde je u središtu zbivanja lirski subjekt – žena, koja živi, doživljava i proživljava svoje duhovne zanose, u drugoj knjizi Bila je sve što imati htedoh, Ružica nam u pesničku tkanicu uvodi dva podjednako značajna lirska i pesnička subjekta. Ona nam pokazuje, u svojim pesmama, kao didiskaliju, slike mužkarca i žene koji komuniciraju snevanim pevanjem i tako podižu radnju pesama na jednu uzvišenu, metafizičku i nestvarnu ravan gde se sve dešava u beščulnom i bestelesnom svetu, gde se duh uzvisio nad običnim i prozaičnim, predmetnim i telesnim svetom i postao samo energija koja se sliva jedna drugoj u naručje i pronalazi svetlost i obodrenje duše u neraskidivoj komunikaciji i paralelnim dijalozima lirskih subjekata. Mapa čitanja ovih pesama je u rukama svakog od nas čitalaca, u zavisnosti od toga koliko smo spremni da dešifrujemo njeno treperenje u ravnima sanjanog i nadnaravnog, a po svemu tako mogućeg, da nam se na trenu tak čini da prikaze i eterični junaci dobijaju najneobičnija obličja ljubavnih zanosa, ukoliko smo mi sami spremni da ih iz konteksta vidimo.


Radovan Vlahović