JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

„Dani Teodora Pavlovića: Godina jubileja”, priredio Radovan Vlahović

352 strane, broš. povez, 17x24 cm, 2014. god.
cena: 1000,00 din

Sredstva prikupljena od prodaje knjige biće utrošena u obnovu spomenika Teodoru Pavloviću podignutog 1888. godine u porti hrama sv. arhangela Gavrila u Novom Miloševu i za izradu nove biste Teodora Pavlovića na mestu stare, koja je ukradena pre dve godine, u parku ,u centru Novog Miloševa. 
Knjigu možete poručiti na mejl: banatskikulturnicentar@gmail.com ili telefon 023/783-155.


Poštovani čitaoče, pred tobom je knjiga u kojoj sam, kao priređivač, sabrao veći deo dokumentacije i pisanih tragova vezanih za kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja je održana četrnaest puta do sada u Novom Miloševu i koja ove 2014. godine godine beleži svoj petnaestogodišnji jubilej. Pored ovoga, obeležavaju se još dva jubileja: 210 godina od rođenja Teodora Pavlovića i 160 godina od smrti Teodora Pavlovića.
Tri velika jubileja u 2014. godini bila su više nego dovoljan povod za nastajanje jedne ovakve knjige.
I već na samom početku rada na knjizi, preda mnom se otvorilo mnoštvo pitanja, počev od toga kako na tako malom prostoru kakav je jedna knjiga sabrati toliko raznorodnih tekstova, dokumenata, fotografija, sećanja i zabeležaka, a da svi imaju svoje mesto i da ništa ne štrči i bude suvišno. Zato sam odlučio da redosled priloga bude grupisan po sledećim poglavljima: O Teodoru Pavloviću, O dobitnicima nagrade Teodor Pavlović, O manifestaciji Dani Teodora Pavlovića, O likovnoj koloniji, Teodoru Pavloviću u čast, Stihovi Teodoru Pavloviću, Novinski članci, Dokumenti i Fotografije, kako bi se knjiga mogla čitati studiozno i hronološki, ali i nasumce kad je otvori neki radoznali čitalac.
Napominjem da sam, kao priređivač, mnoge priloge koji su mi se činili manje važnim ostavio po strani u arhivi manifestacije Dani Teodora Pavlovića, pa ako se neko od budućih proučavalaca ove manifestacije bude za njih interesovao, moći će da ih nađe u Informativno dokumentacionom arhivu Banatskog kulturnog centra. Trudio sam se da u knjigu uvrstim veliki broj fotografija koje su direktno vezane za učesnike manifestacije sa verom da jedna slika, ponekad, može da kaže više od hiljadu reči. Takođe, sabirajući dokumente, video sam da mnogi dokumenti nedostaju, tako da se unapred ograđujem i molim, ako je neko ili nešto slučajno propušteno i zaboravljeno, za razumevanje da to nije iz mog hira, već usled nedostatka dokumenata.
Kad su u pitanju tekstovi koji su objavljeni u ovoj knjizi, treba reći da su neki od njih su nastali ranijih godina i uglavnom bili čitani od strane autora kao deo programa manifestacije, dok su drugi pisani namenski za ovu knjigu kako bi se dala što potpunija slika o samom Teodoru Pavloviću i o manifestaciji.
Zahvaljujem se svim autorima i saradnicima, koji su pomogli ustupajući razne priloge za knjigu (tekstovi, fotografije, isečci iz novina i drugi dokumenti), a veliku zahvalnost dugujem mojoj ćerki Senki Vlahović Filipov na marljivom i predanom hronološkom slaganju svih prispelih materijala za ovu knjigu.
Tokom četrnaest godina, kroz manifestaciju Dani Teodora Pavlovića prošlo je na stotine učesnika u raznorodnim programima kao i veliki broj publike koja je pratila manifestaciju. Za sve ove godina koliko traje manifestacija, radovalo bi me da smo makar delić duga Teodoru Pavloviću i njegovom delu odužili, a ovu knjigu kao podsetnik ostavljamo u amanet pokolenjima koja dolaze u vremenima budućim.

Predgovor Radovana Vlahovća

Izložba slovenačke umetnice Ane Vidmar u Kikindi



29. 8. 2014. godine u Galeriji S u Kikindi 
otvorena je izložba slika 
GLASOVI I BOJE Ane Vidmar, 
diplomirane slikarke iz Slovenije.

O slikama su govorile grafički dizajner Milena Sredojev, 
koja je otvorila izložbu, i autorka Ana Vidmar.


Izložba slika Ane Vidmar u Kikindi je treća u nizu od četiri izložbe ove umetnice koje Banatski kulturni centar organizuje ove godine. Prva je održana u okviru manifestacije Sija knjiga majke Angeline u Obrazovno kulturnom centru u Sečnju, druga u Domu kulture Opštine Novi Bečej u okviru Kolonije Tiska akademija akvarela, a četrvrta će se održati u Kulturnom centru Zrenjanina u novembru mesecu.


Izložba Ane Vidmar izazvala je veliko interesovanje medija i publike.

Druženje nakon otvaranja izložbe: Dragan Batinić, književnik, sa suprugom Jelenom, 
Zlatan Vojvodić, akademski slikar, sa suprugom Dubravkom Vojvodić, 
književnicom, i Silvija Vlahović.

Umetnice Ana Vidmar i Senka Vlahović Filipov.

Katalog za četiri izložbe Ane Vidmar štampan je na tri jezika: srpskom, slovenačkom i engleskom i namenjen je kako publici u Srbiji tako i u Sloveniji i inostranstvu. U njemu su pored radova i biografije umetnice, objavljeni i likovni prikazi Slobodana Ivkova, istoričara umetnosti iz Beograda, i Radovana Vlahovića, književnika i direktora Banatskog kulturnog centra.

Šta su Slobodan Ivkov i Radovan Vlahović pisali o slikama Ane Vidmar 
možete pročitati u izvodima iz kataloga:

Šta umetnica Ana vidmar kaže u svom radu, možete čuti u emisiji Bilo kulture RTV VK.

Izložba slovenačke umetnice Ane Vidmar u Novom Bečeju

20. 8. 2014. godine u Galeriji Selo Doma kulture Opštine Novi Bečej, 
u saradnji sa Banatskim kulturnim centrom, otvorena je izložba slika 
GLASOVI I BOJE Ane Vidmar
diplomirane slikarke iz Slovenije, 
u okviru programa tradicionalne Kolonije Tiska akademija akvarela.

 Izložbu je otvorio slikar Aleksandar Saša Bogdanović, a prisutne su pozdravili 
i direktor Doma kulture Novica Blažin i autorka.
Ovo je druga u nizu od četiri izložbe Ane Vidmar koje Banatski kulturni centar organizuje ove godine, pored izložbi u Sečnju, Kikindi i Zrenjaninu. 

Pored radova kaligrafski oslikanih tehnikom akril na platu, umetnica je izložila 
i kaligrafski ispisane i oslikane umetničke objekte u obliku kocki koje vise u prostoru.

Više o slikama Ane vidmar možete pročitati na internet adresi: 

Ana Vidmar: „Glasovi i boje / Glasovi in barve / Voices and colours”

Izložbeni katalog
16 strana, broš. povez, 21x24 cm, 2014. god.

Dela Ane Vidmar možda su karika koja nedostaje u daljoj evoluciji vizuelne umetnosti, beočug koji postavlja pitanje važnog razmeđa. Ona su u nekakvom limbu između dva univerzuma, sveta figurativnog i sveta apstraktnog, sveta naracije i sveta apstrakcije.
Neki od njenih ciklusa, pogotovo istraživanja u periodu između 2012. i 2013. godine, ovu tezu osnažuju, a granicu između čiste likovne i primenjene umetnosti, ako već sasvim ne poništavaju, a ono je šire, razvodnjavaju i čine maglovitom. Nisam siguran da će se ovakav opušteni pristup bezrezervno dopasti likovnim kritičarima-konformistima koji teže lagodnoj poziciji da umetnike svrstavaju u nekakve šablone; u fioke, kako bi se to reklo kolokvijalno. Ovakvima će sigurno biti lakše kada zaključe da evidentno mogu da ocene kako umetnica ima ujednačen pristup, prepoznatljiv stil ili odličan osećaj za kompoziciju.
Ovo integrisanje čiste i primenjene je i inače spontana intencija mnogih umetnika različitih orijentacija na prelasku iz dvadesetog u dvadeset i prvi vek, od ilustracije, preko digitalne grafike i fotografije, pa do kompjuterskih printova. No, Vidmarova se od njih odvaja, jer njena dela nemaju problem koji ima većina onih koji su zagazili u ove vode varljive dubine. Naime, ona nema dilemu oko prirode originala. Slike su joj kreirane rukom, četkicom, većinom likovnom tehnikom akril, a sasvim je svejedno da li je podloga na kojoj su realizovane šper-ploča, platno ili nešto treće. Najvažnije: reč je o unikatima.
Vidmarova, s jedne strane obuzdava apstrakciju, a s druge relaksira figuraciju.
Ona se vraća raskrsnici na kojoj se odvajaju čista i primenjena likovna umetnost i tu na raskrnici pravi nekakav svoj autentični kružni tok koji do sada nije postojao, redizajnira prostor i dograđuje klasično projektovanu, do sada, činilo se, jednu nepromenjivu, uhodanu, neupitnu i definitivnu trasu.

Izvod iz prikaza Slobodana Ivkova, istoričara umetnosti


Ana Vidmar je slikarka velikog dara za otkrivanje i prenošenje na platno, kaligrafskim i slikarskima metodama, svekolike potrebe savremenog čoveka za samospoznajom i vizualizacijom unutrašnjih nesvesnih simbola i fleš bekova, misli, ideja, doživljaja, čija se strukturalna grafema ispisuje na njenim slikama.
Slike Ane Vidmar nas sećaju na neoavangardnu poeziju po svojim znakovnim i strukturalnim simbolima koji su nekada ništeći tradiciju stvarali novu tradiciju sa kraja dvadesetog veka koja je trebala, nova i sveža, uz pomoć modernih tehnologija, da nas povede u treći milenijum. Ali za razliku od njih, Ana Vidmar u svoju vizuelnu slikarsku poeziju unosi elemente tradicionalne kaligrafske veštine gde nam poručuje da neoavangarda, signalizam i raskid sa tradicijom u njenom slučaju nisu mogući i delotvorni, jer samog subjekta, to jest stvaraoca, potire i čini ga robotom. Anine slike su pobuna protivu robotiziranja čoveka i ona, stvarajući svoje stilizovano pismo i stihove na slikama, govori da sve ima smisla, ako postoji čovek, stvaralac, u svoj punini kreativnosti, koji slova i reči pretače u jezičke umetničke slike, koje plove emotivnim pejsažima i govore o našem stvarnom i zaumnom biću otvarajući nove prostore za doživljavanje unutrašnjih damara i lepota, naših čuđenja i sadejstvovanja sa svetom koji je u nama i sa onim svetom koji nas okružuje i daje se i nameće kao neprikosnovena stvarnost.
Slike Ane Vidmar su svojevrsna korespodencija sa slikarskim tendenecijama iz prethodnih stoleća, a naračito druge polovine dvadesetog veka, kada se počeo ustoličavati nihiliznam i raspadanje pa i nipodaštavanje svega što je stvoreno, dakle, Ana nam u trećem milenijumu govori da se moramo ponovo i iznova vratiti sebi i iz mnoštva glasova u nama izabrati onaj koji nam se najviše pokazuje kao identifikacija naše ličnosti, da mu se treba posvetiti, sa mnogo ljubavi, emocije i majstorstva življenja dati mu jedno vreme, koje mu ona na svojim slikama daje, obeleži ti ga, spoznati i uza sve humanizovati, kako su nekada činili stari majstori i dati mu pečate našeg vremena i naše neponovljive ličnosti. 

Izvod i prikaza Radovana Vlahovića, književnika

Ljubica Verbič: „Sledi v času”

420 strana, broš. povez, 17x24 cm, 2014. god.
Ilustracija: Senka Vlahović Filipov

»Vsak človek ima svoje poslanstvo v tem svetu«, je govoril makedonski iguman Makarij, eden od stranskih likov v romanu, ki je pred teboj, spoštovani bralec. Poslanstvo Ljubice Verbič je izpolniti usodo Šeherezade v tretjem tisočletju, doseči, da eno zgodovinsko vesolje, dolgo petindvajset stoletij, spregovori iz nje. Vrniti zgodbo izvirom, mitu, legendi, bajki, pokazati, da duhovnost in modrost balkanskih ljudi izhajata iz antičnih časov, tekom stoletij se razvijata in spreminjata, vedno sledeč poti resnice, lepote in dobrega. V našem postmodernističnem in instant času je duhovnost pogosto pozabljena in potisnjena pred agresijo površnih, frivolnih in marketinško dobro spakiranih zgodb. Pisateljica zgoščeno zgodovino človeštva z lepoto pripovedovanja vliva v nas, bralce iz tretjega tisočletja. Osvobaja nas grožnje samo-ukinitve globinskega ponikanja v naše sebstvo in ponovno nas vrača k viru modrosti in duhovnosti. Ljubica Verbič nas na magijskih krilih jezika vodi skozi čas na katarzično pot samo-očiščenja in tako v slojevitosti njenega pripovedovanja, skozi mnogo-ličnost naših duš, odkrivamo arhetipske usedline stoletnih talismanov in simbolov, ki so pod težo in pritiskom nevrotičnega vsakdana v nas zaspali. Roman »Sledi v času« nam odkriva, da stvari pogosto dlje živijo kot ljudje in nosijo v sebi energijo tistih, ki so jih imeli. Ti simboli in talismani imajo, v različnem času pri različnih junakih in v različnih življenjskih okoliščinah, samo eno nalogo: da varujejo in ščitijo tiste, ki jih nosijo. To so uhani v obliki golobic, broška v obliki vrtnice in sokol kot zvesti spremljevalec in njihov čuvaj z višin. Uhani v obliki golobic so simbol ljubezni, broška v obliki vrtnice pa simbol lepote in modrosti, ki ima moč v junakih ukrotiti tigra, bojevito in iracionalno naravo. Sokol se pojavlja v odločilnih trenutkih, je simbol božanskega duha, ki vedno spremlja talismane in daje junakom upanje, ne glede na to v kako težkih življenjskih situacijah se nahajajo. Ta energija iz davnih časov, iz samih korenin se vrača ponovno v življenje in tako potrjuje, ne samo svoje neuničljivosti, temveč nas uči, da se nesmrtna človeška duša vedno dvigne sama nadse in tako v izven-času pokaže, da še vedno obstaja upanje za negotovega in padlega človeka naše dobe.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović, književnik

Aleksandra Kuprešanin: „Molitve”

64 strane, broš. povez, 14x20 cm, 2014. god.
Foto ilustracija: Goran Kalanj

Božanskom i ljudskom sinergijom ona prevrće kaleidoskop - šarenu ljudsku lažu kao potresnu viziju proživljenog koja se iznova javlja kao opomena praštanju i zaboravljanju. Njena izuzetna, začudna, zrela poezija - i haklucinantno, metafizičko promišljanje koračaju (privremeno – pod ruku) sa pjesnikovom ranom i osjećajem otuđene bezvremenosti.
Pjesnička nutrina i misaoni glas obavijeni su jezičkim bogatstvom i čistotom; njena moćna kranjčevićevska riječ diže se iz adske tavni, razapeta između nadstvarnog i onoga što se dogodilo. Euritmične strofe, razbijena metrička cjelovitost, iskoračenje misaone cjeline i stiha... daju pjesmi novi disaj i trepet. Intonacioni usponi i padovi stiha, asimetrične-blizanačke rime i nestalan broj slogova čine začudni spoj duše i tijela zrele, doučene, duboke i magične pjesme.

Izvod iz recenzije
Dušan Đaković

Anđelka Grujić: „Mali prosjak”

72 strane, broš. povez, 14x20 cm, 2014. god.
Foto ilustracija: Senka Vlahović Filipov

Anđelka Grujić je pesnikinja koja se u opštoj dramatici i teskobi običnog življenja kroz poeziju okreće i traži ono što je večno i neprolazno kako bi prozaičnom životu dala uzvišeni i neponovljivi smisao, bar u pesmi, ako je to već nemoguće u stvarnosti koja nas primitivizmom i prostaklucima iz dana u dan demantuje pri svakoj, pa makar i utopijskoj, pomisli očovečenja iste. Pesma je izbor, terapija i lek, kako za pesnikinju, tako i nas koji je čitamo.
Pesnikinja je svoj zavičajni svet kroz ovu knjigu pokušala da prevede na univerzalni plan i njeni stihovi se kotrljaju vasionom kao klikeri po crnoj i dobro utabanoj banatskoj zemlji.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović, književnik

Treba skrenuti pažnju na pesmu Čuđenje, koja sasvim zasluženo među svojim stihovima nosi naslov čitave zbirke. Ova pesma nam, najreprezentativnija i po temi i po kvalitetu, donosi priču sa jednom scenom u kojoj autorka na svoj način tumači postojanje tuge na ovom svetu. Ona čitaocu nudi da u suzama na obrazu malog prosjaka sagleda mogućnost između dve oprečne vrednosti: nečeg nepoželjnog, a u isto vreme neprocenjivog. Ako se upitamo ko je mali prosjak iz naslova ove knjige stihova, možemo doći do zaključka da se radi o bilo kojem ljudskom biću koje želi da svoj put preusmeri od tuge ka sreći, i u toj potrazi prinosi svoju patnju kao žrtvu za ono što traži.

Izvod iz recenzije
Slaviša Krstić

Treći Memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa organizovao je po treći put
Memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“
16. avgusta 2014. godine u OŠ „Dr Đorđe Joanović“ u Novom Miloševu
u znak sećanja na prof. Jovana Bešlina, istaknutog šahistu iz Novog Miloševa.

Otvaranje turnira: Mirko Iličić, Radovan Vlahović i Tatjana Bešlin.

Takmičarska atmosfera na turniru.
Učestvovale ekipe iz svih naseljenih mesta Opštine Novi Bečej: 
Novog Bečeja, Novog Miloševa, Kumana i Bočara.

Tribina na temu SELO I POLJOPRIVRDA SRBIJE DANAS u Novom Miloševu

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa organizovao je tribinu na temu 
SELO I POLJOPRIVRDA SRBIJE DANAS 
14. avgusta 2014. godine 
u Pravoslavnoj crkvenoj opštini u Beodri u Novom Miloševu
uoči hramovne slave sv. arhiđakona Stefana.

Učestvovali:
Dr Danilo Tomić, predsednik upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista Srbije
Mile Mandić, saradnik Odbora za selo SANU, Beograd
Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU, Beograd
Ivica Trajlov, agronom u penziji


Predstavljanje knjige „NEZAVRŠENA PRIČA“ Dušana Baštovanova

U 10. maja 2014. godine u Domu penzionera u Novom Miloševu održana je
promocija knjige
„NEZAVRŠENA PRIČA“ Dušana Baštovanova
u izdanju Banatskog kulturnog centra.

   O istorijskom romanu „Nezavršena priča“ govorili su: 
Radovan Vlahović, urednik i recenzent, Dragan Belić i autor.
Odlomke iz knjige čitali su: Nemanja Baštovanov i Marija Belić.

Dušan Baštovanov i Marija Belić.

Novomiloševačka publika.

Više o knjizi:

Tomić Mirjana: „Zov slobode"

64 strane, broš. povez, 14x20 cm, 2014. god

U knjizi Zov slobode uvršten je tek jedan deo od nekoliko stotina pesama koliko ova pesnikinja do sada ima u svome opusu i u njoj se može videti ujednačenost kvaliteta pesama, lakoća kojom su pisane u trenutku nadahnuća, ali i jedan ritam koji me na trenutke podseća na ono naše čuveno banatsko kumanačko kolo gde se prepliću slike bilja, ptica, prirodnih pojava, emocija čistih i svetlih, u plamtećim letima, u snežnim zimama, gde se ljubav sjedinjuje sa prošlim i budućim vremenima u jedan zov sa neprestanim letom i pesničkim zanosom koji vodi u beskonačnost, u stanje samozaborava, kad se prestaje misliti o nedaćama i mukama koje se u svakodnevici prepliću zajedno sa svim ekonomskim problemima. Poezijom je Mirjana uspela da razoruža svoje strahove i egzistencijalne zebnje samohrane majke udovice koja ponekad tako iskreno ume da tuži za svojim rano preminulim suprugom, ali i da pronađe u sebi veru, snagu i nadu da izađe i usmeri svoj duh ka visinama i potraži oslonac za svoje vapaje u beskonačnom Bogu, pesničkom letu i stalnom zovu za slobodom.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović, književnik

Promocija dva romana Milke Tomić u Novom Sadu

10. juna 2014. godine u Biblioteci „Stevan Sremac“ u Novom Sadu 
održana je promocija dva romana Milke Tomić
„Dobro jutro, draga“ i „Nikad nije kasno“ 
u izdanju Banatskog kulturnog centra. 

O knjizi govorili: Radovan Vlahović, recenzent i urednik, 
Nemanja Trbojević, pesnik, i autorka.

Milka Tomić, autorka.

Publika.