JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Nagrada „Dositejevo pero” za „Pisma Andriji” Nade Kljajić



Roman za decu „Pisma Andriji” Nade Kljajić u izdanju Banatskog kulturnog centra poneo je 2. nagradu „Dositejevo pero” po odluci dečjeg žirija.

Nagrade dečje kritike „Dositejevo pero” za najbolje knjige u 2013. godini dodeljuju se na osnovu odluke žirija sastavljenog od sto đaka beogradskih osnovih škola.

Za najbolje knjige u 2013. godini, mlađi osnovci izabrali su „Vidovite priče” Ljubivoja Ršumovića, „Klizave priče” Igora Kolareva i knjigu  „U carstvu sveznalstva” Jelene Anđelković. Stariji osnovci izabrali su „Mamin dnevnik” Lidije Nikolić, „Pisma Andriji” Nade Kljajić i „Pazi kako silaziš niz stepenice” Zorana Božovića. Deca su odlučila da zahvalnice pripadnu ilustratorima i priređivačima „Snežne kraljice” i „Ilustrovane biblije za decu”.

Nagrade „Dositejevo pero” biće uručene 7. oktobra u Udruženju književnika Srbije u okviru dečje nedelje u organizaciji Prijatelja dece Voždovca i Zemuna i Muzeja srpske književnosti. Prvu nagradu velikog dečjeg žirija „Dositejevo pero”, ustanovljenu 1997. godine, do sada su, između ostalih, dobili Silvija Otašević, Gradimir Stojković, Uroš Petrović, Jasminka Petrović...

Urednik Radovan Vlahović o nagrađenoj knjizi autorke Nade Kljajić kaže: „autorka nas svojim kratkim rečenicama, dinamikom događanja i retoričkom virtuoznošću uvlači u mre­žu čitanja. Ne menjajući snagu i intenzitet naboja naracije, ona nas drži kao omamljene i uvodi sve dublje i dublje u životna događanja glavnog junaka, pa imamo utisak da našoj radoznalosti, po sistemu šta će biti dalje, nema kraja.”

U recenziji knjige Slaviša Krstić kaže: „Kada se povede reč o književnosti za decu, najpre se pomisli na poeziju, a isto tako i prozu, obojenu vedrim šarenim bojama. ...neki dečiji romani nas, kao i život sam, uče da nije uvek sve tako šareno, a među takvim je i novi rukopis autorke Nade Kljajić. ...Anđelko, glavni lik u romanu Nade Kljajić, na svoj način spoznaje život i njegove različite, kako radosne tako i tužne, strane.”

Održani 15. jubilarni Dani Teodora Pavlovića u Matici srpskoj

Jubilarni Dani Teodora Pavlovića održani su 25. septembra 2014. godine u svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu.

 
Ovom prilikom obeležena su tri velika jubileja: 210 godina od rođenja Teodora Pavlovića, 160 godina od njegove smrti i 15 godina trajanja manifestacije Dani Teodora Pavlovića, uručene su Nagrade Teodor Pavlović akademiku Vasiliju Krestiću i predstavljena je monografija o manifestaciji Dani Teodora Pavlovića.

Na ovom svečanom skupu, prisutne je pozdravio doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske, Saša Šućurović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvorio je manifestaciju, dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu, govorila je u ime žirija za dodelu Nagrada Teodor Pavlović, prof. dr Srđan Šljukić govorio je o samoj manifestaciji, a Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, o monografiji  Dani Teodora Pavlovića: Godina jubileja. Miodrag Petrović, glumac, prvak Srpskog narodnog pozorišta, vodio je program i govorio stihove Teodora Pavlovića. Solisti Beogradske opere Ljubomir Popović i Dragana Popović uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića izveli su nekoliko kompozicija. Pismo zahvalnosti upućeno je protonamesniku Draganu Budaku za dosadašnji rad na manifestaciji, a pričitano je i pozdravno pismo Ranka Žeravice, jednog od ranijih dobitnika nagrade.

Akademiku Vasiliju Krestiću uručene su Nagrade Teodor Pavlović za životno delo i najbolju knjigu za knjigu Srbi u Ugarskoj 1790-1918. Osim Povelja, laureatu je uručena i umetnička slika autorke  Ane Vidmar, akademske slikarke iz Slovenije.

Jubilarne Dane Teodora Pavlovića organizovali su Banatski kulturni centar i Crkvena opština Dragutinovo iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada. Manifestacija se tradicionalno održava u Novom Miloševu, rodnom mestu Teodora Pavlovića, a ove godine, zbog jubileja, održana je u Matici srpskoj.

Manifestaciju su podržali: Opština Novi Bečej, Mesna zajednica Novo Miloševo i PD Vojvodina Novo Miloševo.   

Doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske.

Saša Šućurović, predsednik Opštine Novi Bečej.

Prof. dr Srđan Šljukić.

Dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu.

Dodela Nagrada akademiku Vasiliju Krestiću.

  Akademik Vasilije Krestić, dvostruki laureat.

Solisti Beogradske opere Ljubomir Popović Dragana Popović 
uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića.

 
Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra.

Miodrag Petrović, glumac, prvak Srpskog narodnog pozorišta.

    

Više fotografija možete videti ovde: 

Dani Teodora Pavlovića - Godina jubileja


210 godina od rođenja Teodora Pavlovića, 160 godina od njegove smrti i 15 godina trajanja manifestacije Dani Teodora Pavlovića biće obeleženi 25. septembra u Matici srpskoj.

Banatski kulturni centar i Crkvena opština Dragutinovo iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada organizuju po petnaesti put kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića. Manifestacija se tradicionalno održava u Novom Miloševu, rodnom mestu Teodora Pavlovića, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Ove godine, zbog jubilarnih godina, održaće se u Novom Sadu, u Matici srpskoj.

U programu učestvuju doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske, Radoslav Petković, pokrajinski podsekretar za kulturu, Saša Šućurović, predsednik Opštine Novi Bečej, dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Srđan Šljukić, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Miodrag Petrović, glumac, prvak Srpskog narodnog pozorišta, solisti Beogradske opere Ljubomir Popović i Dragana Popović uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića. Akademiku Vasiliju Krestiću biće uručene Nagrade Teodor Pavlović za najbolju knjigu i za životno delo. Osim Povelja, laureatu će biti uručena i umetnička slika, rad Ane Vidmar, akademske slikarke iz Slovenije.

Ovom prilikom biće predstavljena monografija Dani Teodora Pavlovića: Godina jubileja u izdanju Banatskog kulturnog centra, koja sadrži brojne tekstove o manifestaciji, dobitnicima nagrada i preko 300 priloga: novinski članci, programi, plakati, prepiska, razni dokumenti i veliki broj fotografija.

U predgovoru monografiji, priređivač Radovan Vlahović kaže: „Tokom četrnaest godina, kroz manifestaciju Dani Teodora Pavlovića prošlo je na stotine učesnika u raznorodnim programima, kao i veliki broj publike koja je pratila manifestaciju. Za sve ove godina koliko traje manifestacija, radovalo bi me da smo makar delić duga Teodoru Pavloviću i njegovom delu odužili, a ovu knjigu kao podsetnik ostavljamo u amanet pokolenjima koja dolaze u vremenima budućim.”


Program
25. septembar 2014, 12 časova, Svečana sala Matice srpske

- kompoziciju Dositejeva staza, Miroljuba Aranđelovića Rasinskog, izvodi solista Beogradske opere Ljubomir Popović - tenor, uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića
- Miodrag Petrović, glumac, prvak Srpskog narodnog pozorišta, voditelj programa
- doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske, pozdravlja skup
- Radoslav Petković, podsekretar pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje, pozdravlja skup
- Saša Šućurović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvara manifestaciju
- prof. dr Srđan Šljukić govori o manifestaciji Dani Teodora Pavlovića
- Miodrag Petrović čita Pismo zahvalnosti protonamesniku Draganu Budaku
- Pesmu Gavrila Principa, autora Miloša Raičkovića, izvodi solista Beogradske opere Ljubomir Popović - tenor, uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića
- dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu, govori u ime žirija za dodelu Nagrada Teodor Pavlović
- dodela Nagrada Teodor Pavlović za najbolju knjigu i za životno delo akademiku Vasiliju Krestiću; nagrade uručuju članovi žirja: dr Mirjana Brković, dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović
- Beseda akademika Vasilija Krestića, dobitnika Nagrada
- Miodrag Petrović čita pismo Ranka Žeravice, jednog od ranijih dobitnika Nagrade
- kompoziciju Sve dok je tvoga blagog oka, Isidora Bajića, izvode solisti Beogradske opere Ljubomir Popović - tenor i Dragana Popović - mecosopran, uz pratnju pijaniste Milana Šumenkovića
- Miodrag Petrović govori stihove Moje seoce, Teodora Pavlovića
- Radovan Vlahović, priređivač monografije Dani Teodora Pavlovića: Godina jubileja


Akademiku Krestiću Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu i za životno delo

Nagrade Teodor Pavlović za životno delo i za najbolju knjigu, koje se tradicionalno dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića, biće uručene dvostrukom laureatuakademiku Vasiliju Krestiću, 25. septembra u Matici srpskoj (svečana sala, 12 časova).

Vasilije Krestić, Dani Teodora Pavlovića, 2005.

Žiri, u sastavu dr Mirjana Brković, dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, jednoglasno je doneo odluku da akademiku Vasiliju Krestiću ove godine pripadnu Nagrada Teodor Pavlović za životno delo, kao i Nagrada Teodor Pavlović za najbolju knjigu – za knjigu Srbi u Ugarskoj 17901918.
„Do 15. avgusta 2014. godine na konkurs Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu stigle su brojne knjige objavljene tokom prethodne kalendarske godine, ali nijedna nije imala ni značaj, ni težinu kakve ima knjiga Vasilija Krestića Srbi u Ugarskoj 17901918. Ovo monografsko izdanje, koje je objavila Matica srpska iz Novog Sada, bavi se istorijom Srba na naučan, ali i pristupačan način, razumljiv svakome ko ima želju da upozna istoriju našeg naroda. Knjigu kao što je ova mogao je da napiše samo neko ko je čitavog života promišljao uzroke i posledice političkih, kulturnih, socijalnih i ekonomskih pojavate je na osnovu tog promišljanja doneo zrele, zaokružene i jasne zaključke o životu celog srpskog naroda na teritoriji južne Ugarske u periodu dužem od jednog veka.
Na osnovu višestruko značajnog decenijskog naučnog rada akademika Vasilija Krestića, na predlog srpske dijaspore iz Amerike, pripala mu je i Nagrada Teodor Pavlović za životno delo.
Vasilije Krestić rođen je na severu Banata, u mestu Đala, kod Krstura, 1932. godine. Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U periodu 1981–1997. godine bio je šef Katedre za nacionalnu istoriju novog veka. Postao je dopisni, a potom i redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Od 1982. nalazi se na mestu direktora Arhiva SANU. Član Predsedništva SANU postao je 1995, a sekretar Odeljenja istorijskih nauka SANU 1998. godine. Krestićevo naučno interesovanje povezano je sa širim prostorom južnoslovenskih zemalja u razdoblju XVIII–XX veka, koje je uknjiženo u brojnim naučnim studijama.ˮ (iz Obrazloženja žirija)

Nagrađena knjiga: Srbi u Ugarskoj 17901918. Vasilija Đ. Krestića

Banatski kulturni centar i Crkvena opština Dragutinovo iz Novog Miloševa u saradnji s Maticom srpskom iz Novog Sada, u godini kada se obeležavaju još dva jubileja – 210 godina od rođenja Teodora Pavlovića i 160 godina od smrti ovog značajnog kulturnog pregaoca srpskog naroda, organizuju po 15. put kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića. Manifestacija se tradicionalno održava u Novom Miloševu, rodnom mestu Teodora Pavlovića, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Оve godine, zbog jubileja, održaće se u Novom Sadu, u Matici srpskoj. Osim dodele nagrada, tom prilikom biće predstavljena monografija Dani Teodora Pavlovića: Godina jubileja


Milka Tomić: „Ukradene godine”



Banatski kulturni centar, 2015.
200 strana, broš. povez, 13x20 cm

Ukradene godine nam ukazuju na sve nedoslednosti i neiskrenosti u promiskuitenom življe­nju mladih ljudi koja se docnije prebacuju i na zre­li­je i stabilnije godine. Novi hedonistički moral ko­ji je krajem dvadesetog veka ušao u modu, op­hrvao je Milkine junake i ona ih pušta da se iska­zu­ju u njemu da bi na kraju, ipak, priču svela na hepi end i na vraćanje porodičnom i pragmati­čnom poimanju i življenu života i morala. 
Ovo je roman o strasti, ljubavi, izdaji i prevarama i tome kako u savremenom životu, u ne­do­statku čvrstih moralnih određenja, ljudi plutaju po površini življenja stalno tražeći oslonac i upori­šnu tačku u promiskuitetnim vezama, koje im još više raspaljuju strasti, i spremnosti da se vezuju usled nedostatka karaktera za druge ljude i tako se uče na svojim greškama, namesto da ih prenebregavaju razumevanjem i mudrošću.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović

„Dani Teodora Pavlovića: Godina jubileja”, priredio Radovan Vlahović

352 strane, broš. povez, 17x24 cm, 2014. god.
cena: 1000,00 din

Sredstva prikupljena od prodaje knjige biće utrošena u obnovu spomenika Teodoru Pavloviću podignutog 1888. godine u porti hrama sv. arhangela Gavrila u Novom Miloševu i za izradu nove biste Teodora Pavlovića na mestu stare, koja je ukradena pre dve godine, u parku ,u centru Novog Miloševa. 
Knjigu možete poručiti na mejl: banatskikulturnicentar@gmail.com ili telefon 023/783-155.


Poštovani čitaoče, pred tobom je knjiga u kojoj sam, kao priređivač, sabrao veći deo dokumentacije i pisanih tragova vezanih za kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja je održana četrnaest puta do sada u Novom Miloševu i koja ove 2014. godine godine beleži svoj petnaestogodišnji jubilej. Pored ovoga, obeležavaju se još dva jubileja: 210 godina od rođenja Teodora Pavlovića i 160 godina od smrti Teodora Pavlovića.
Tri velika jubileja u 2014. godini bila su više nego dovoljan povod za nastajanje jedne ovakve knjige.
I već na samom početku rada na knjizi, preda mnom se otvorilo mnoštvo pitanja, počev od toga kako na tako malom prostoru kakav je jedna knjiga sabrati toliko raznorodnih tekstova, dokumenata, fotografija, sećanja i zabeležaka, a da svi imaju svoje mesto i da ništa ne štrči i bude suvišno. Zato sam odlučio da redosled priloga bude grupisan po sledećim poglavljima: O Teodoru Pavloviću, O dobitnicima nagrade Teodor Pavlović, O manifestaciji Dani Teodora Pavlovića, O likovnoj koloniji, Teodoru Pavloviću u čast, Stihovi Teodoru Pavloviću, Novinski članci, Dokumenti i Fotografije, kako bi se knjiga mogla čitati studiozno i hronološki, ali i nasumce kad je otvori neki radoznali čitalac.
Napominjem da sam, kao priređivač, mnoge priloge koji su mi se činili manje važnim ostavio po strani u arhivi manifestacije Dani Teodora Pavlovića, pa ako se neko od budućih proučavalaca ove manifestacije bude za njih interesovao, moći će da ih nađe u Informativno dokumentacionom arhivu Banatskog kulturnog centra. Trudio sam se da u knjigu uvrstim veliki broj fotografija koje su direktno vezane za učesnike manifestacije sa verom da jedna slika, ponekad, može da kaže više od hiljadu reči. Takođe, sabirajući dokumente, video sam da mnogi dokumenti nedostaju, tako da se unapred ograđujem i molim, ako je neko ili nešto slučajno propušteno i zaboravljeno, za razumevanje da to nije iz mog hira, već usled nedostatka dokumenata.
Kad su u pitanju tekstovi koji su objavljeni u ovoj knjizi, treba reći da su neki od njih su nastali ranijih godina i uglavnom bili čitani od strane autora kao deo programa manifestacije, dok su drugi pisani namenski za ovu knjigu kako bi se dala što potpunija slika o samom Teodoru Pavloviću i o manifestaciji.
Zahvaljujem se svim autorima i saradnicima, koji su pomogli ustupajući razne priloge za knjigu (tekstovi, fotografije, isečci iz novina i drugi dokumenti), a veliku zahvalnost dugujem mojoj ćerki Senki Vlahović Filipov na marljivom i predanom hronološkom slaganju svih prispelih materijala za ovu knjigu.
Tokom četrnaest godina, kroz manifestaciju Dani Teodora Pavlovića prošlo je na stotine učesnika u raznorodnim programima kao i veliki broj publike koja je pratila manifestaciju. Za sve ove godina koliko traje manifestacija, radovalo bi me da smo makar delić duga Teodoru Pavloviću i njegovom delu odužili, a ovu knjigu kao podsetnik ostavljamo u amanet pokolenjima koja dolaze u vremenima budućim.

Predgovor Radovana Vlahovća

Izložba slovenačke umetnice Ane Vidmar u Kikindi



29. 8. 2014. godine u Galeriji S u Kikindi 
otvorena je izložba slika 
GLASOVI I BOJE Ane Vidmar, 
diplomirane slikarke iz Slovenije.

O slikama su govorile grafički dizajner Milena Sredojev, 
koja je otvorila izložbu, i autorka Ana Vidmar.


Izložba slika Ane Vidmar u Kikindi je treća u nizu od četiri izložbe ove umetnice koje Banatski kulturni centar organizuje ove godine. Prva je održana u okviru manifestacije Sija knjiga majke Angeline u Obrazovno kulturnom centru u Sečnju, druga u Domu kulture Opštine Novi Bečej u okviru Kolonije Tiska akademija akvarela, a četrvrta će se održati u Kulturnom centru Zrenjanina u novembru mesecu.


Izložba Ane Vidmar izazvala je veliko interesovanje medija i publike.

Druženje nakon otvaranja izložbe: Dragan Batinić, književnik, sa suprugom Jelenom, 
Zlatan Vojvodić, akademski slikar, sa suprugom Dubravkom Vojvodić, 
književnicom, i Silvija Vlahović.

Umetnice Ana Vidmar i Senka Vlahović Filipov.

Katalog za četiri izložbe Ane Vidmar štampan je na tri jezika: srpskom, slovenačkom i engleskom i namenjen je kako publici u Srbiji tako i u Sloveniji i inostranstvu. U njemu su pored radova i biografije umetnice, objavljeni i likovni prikazi Slobodana Ivkova, istoričara umetnosti iz Beograda, i Radovana Vlahovića, književnika i direktora Banatskog kulturnog centra.

Šta su Slobodan Ivkov i Radovan Vlahović pisali o slikama Ane Vidmar 
možete pročitati u izvodima iz kataloga:

Šta umetnica Ana vidmar kaže u svom radu, možete čuti u emisiji Bilo kulture RTV VK.

Izložba slovenačke umetnice Ane Vidmar u Novom Bečeju

20. 8. 2014. godine u Galeriji Selo Doma kulture Opštine Novi Bečej, 
u saradnji sa Banatskim kulturnim centrom, otvorena je izložba slika 
GLASOVI I BOJE Ane Vidmar
diplomirane slikarke iz Slovenije, 
u okviru programa tradicionalne Kolonije Tiska akademija akvarela.

 Izložbu je otvorio slikar Aleksandar Saša Bogdanović, a prisutne su pozdravili 
i direktor Doma kulture Novica Blažin i autorka.
Ovo je druga u nizu od četiri izložbe Ane Vidmar koje Banatski kulturni centar organizuje ove godine, pored izložbi u Sečnju, Kikindi i Zrenjaninu. 

Pored radova kaligrafski oslikanih tehnikom akril na platu, umetnica je izložila 
i kaligrafski ispisane i oslikane umetničke objekte u obliku kocki koje vise u prostoru.

Više o slikama Ane vidmar možete pročitati na internet adresi: 

Ana Vidmar: „Glasovi i boje / Glasovi in barve / Voices and colours”

Izložbeni katalog
16 strana, broš. povez, 21x24 cm, 2014. god.

Dela Ane Vidmar možda su karika koja nedostaje u daljoj evoluciji vizuelne umetnosti, beočug koji postavlja pitanje važnog razmeđa. Ona su u nekakvom limbu između dva univerzuma, sveta figurativnog i sveta apstraktnog, sveta naracije i sveta apstrakcije.
Neki od njenih ciklusa, pogotovo istraživanja u periodu između 2012. i 2013. godine, ovu tezu osnažuju, a granicu između čiste likovne i primenjene umetnosti, ako već sasvim ne poništavaju, a ono je šire, razvodnjavaju i čine maglovitom. Nisam siguran da će se ovakav opušteni pristup bezrezervno dopasti likovnim kritičarima-konformistima koji teže lagodnoj poziciji da umetnike svrstavaju u nekakve šablone; u fioke, kako bi se to reklo kolokvijalno. Ovakvima će sigurno biti lakše kada zaključe da evidentno mogu da ocene kako umetnica ima ujednačen pristup, prepoznatljiv stil ili odličan osećaj za kompoziciju.
Ovo integrisanje čiste i primenjene je i inače spontana intencija mnogih umetnika različitih orijentacija na prelasku iz dvadesetog u dvadeset i prvi vek, od ilustracije, preko digitalne grafike i fotografije, pa do kompjuterskih printova. No, Vidmarova se od njih odvaja, jer njena dela nemaju problem koji ima većina onih koji su zagazili u ove vode varljive dubine. Naime, ona nema dilemu oko prirode originala. Slike su joj kreirane rukom, četkicom, većinom likovnom tehnikom akril, a sasvim je svejedno da li je podloga na kojoj su realizovane šper-ploča, platno ili nešto treće. Najvažnije: reč je o unikatima.
Vidmarova, s jedne strane obuzdava apstrakciju, a s druge relaksira figuraciju.
Ona se vraća raskrsnici na kojoj se odvajaju čista i primenjena likovna umetnost i tu na raskrnici pravi nekakav svoj autentični kružni tok koji do sada nije postojao, redizajnira prostor i dograđuje klasično projektovanu, do sada, činilo se, jednu nepromenjivu, uhodanu, neupitnu i definitivnu trasu.

Izvod iz prikaza Slobodana Ivkova, istoričara umetnosti


Ana Vidmar je slikarka velikog dara za otkrivanje i prenošenje na platno, kaligrafskim i slikarskima metodama, svekolike potrebe savremenog čoveka za samospoznajom i vizualizacijom unutrašnjih nesvesnih simbola i fleš bekova, misli, ideja, doživljaja, čija se strukturalna grafema ispisuje na njenim slikama.
Slike Ane Vidmar nas sećaju na neoavangardnu poeziju po svojim znakovnim i strukturalnim simbolima koji su nekada ništeći tradiciju stvarali novu tradiciju sa kraja dvadesetog veka koja je trebala, nova i sveža, uz pomoć modernih tehnologija, da nas povede u treći milenijum. Ali za razliku od njih, Ana Vidmar u svoju vizuelnu slikarsku poeziju unosi elemente tradicionalne kaligrafske veštine gde nam poručuje da neoavangarda, signalizam i raskid sa tradicijom u njenom slučaju nisu mogući i delotvorni, jer samog subjekta, to jest stvaraoca, potire i čini ga robotom. Anine slike su pobuna protivu robotiziranja čoveka i ona, stvarajući svoje stilizovano pismo i stihove na slikama, govori da sve ima smisla, ako postoji čovek, stvaralac, u svoj punini kreativnosti, koji slova i reči pretače u jezičke umetničke slike, koje plove emotivnim pejsažima i govore o našem stvarnom i zaumnom biću otvarajući nove prostore za doživljavanje unutrašnjih damara i lepota, naših čuđenja i sadejstvovanja sa svetom koji je u nama i sa onim svetom koji nas okružuje i daje se i nameće kao neprikosnovena stvarnost.
Slike Ane Vidmar su svojevrsna korespodencija sa slikarskim tendenecijama iz prethodnih stoleća, a naračito druge polovine dvadesetog veka, kada se počeo ustoličavati nihiliznam i raspadanje pa i nipodaštavanje svega što je stvoreno, dakle, Ana nam u trećem milenijumu govori da se moramo ponovo i iznova vratiti sebi i iz mnoštva glasova u nama izabrati onaj koji nam se najviše pokazuje kao identifikacija naše ličnosti, da mu se treba posvetiti, sa mnogo ljubavi, emocije i majstorstva življenja dati mu jedno vreme, koje mu ona na svojim slikama daje, obeleži ti ga, spoznati i uza sve humanizovati, kako su nekada činili stari majstori i dati mu pečate našeg vremena i naše neponovljive ličnosti. 

Izvod i prikaza Radovana Vlahovića, književnika

Ljubica Verbič: „Sledi v času”

420 strana, broš. povez, 17x24 cm, 2014. god.
Ilustracija: Senka Vlahović Filipov

»Vsak človek ima svoje poslanstvo v tem svetu«, je govoril makedonski iguman Makarij, eden od stranskih likov v romanu, ki je pred teboj, spoštovani bralec. Poslanstvo Ljubice Verbič je izpolniti usodo Šeherezade v tretjem tisočletju, doseči, da eno zgodovinsko vesolje, dolgo petindvajset stoletij, spregovori iz nje. Vrniti zgodbo izvirom, mitu, legendi, bajki, pokazati, da duhovnost in modrost balkanskih ljudi izhajata iz antičnih časov, tekom stoletij se razvijata in spreminjata, vedno sledeč poti resnice, lepote in dobrega. V našem postmodernističnem in instant času je duhovnost pogosto pozabljena in potisnjena pred agresijo površnih, frivolnih in marketinško dobro spakiranih zgodb. Pisateljica zgoščeno zgodovino človeštva z lepoto pripovedovanja vliva v nas, bralce iz tretjega tisočletja. Osvobaja nas grožnje samo-ukinitve globinskega ponikanja v naše sebstvo in ponovno nas vrača k viru modrosti in duhovnosti. Ljubica Verbič nas na magijskih krilih jezika vodi skozi čas na katarzično pot samo-očiščenja in tako v slojevitosti njenega pripovedovanja, skozi mnogo-ličnost naših duš, odkrivamo arhetipske usedline stoletnih talismanov in simbolov, ki so pod težo in pritiskom nevrotičnega vsakdana v nas zaspali. Roman »Sledi v času« nam odkriva, da stvari pogosto dlje živijo kot ljudje in nosijo v sebi energijo tistih, ki so jih imeli. Ti simboli in talismani imajo, v različnem času pri različnih junakih in v različnih življenjskih okoliščinah, samo eno nalogo: da varujejo in ščitijo tiste, ki jih nosijo. To so uhani v obliki golobic, broška v obliki vrtnice in sokol kot zvesti spremljevalec in njihov čuvaj z višin. Uhani v obliki golobic so simbol ljubezni, broška v obliki vrtnice pa simbol lepote in modrosti, ki ima moč v junakih ukrotiti tigra, bojevito in iracionalno naravo. Sokol se pojavlja v odločilnih trenutkih, je simbol božanskega duha, ki vedno spremlja talismane in daje junakom upanje, ne glede na to v kako težkih življenjskih situacijah se nahajajo. Ta energija iz davnih časov, iz samih korenin se vrača ponovno v življenje in tako potrjuje, ne samo svoje neuničljivosti, temveč nas uči, da se nesmrtna človeška duša vedno dvigne sama nadse in tako v izven-času pokaže, da še vedno obstaja upanje za negotovega in padlega človeka naše dobe.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović, književnik

Aleksandra Kuprešanin: „Molitve”

64 strane, broš. povez, 14x20 cm, 2014. god.
Foto ilustracija: Goran Kalanj

Božanskom i ljudskom sinergijom ona prevrće kaleidoskop - šarenu ljudsku lažu kao potresnu viziju proživljenog koja se iznova javlja kao opomena praštanju i zaboravljanju. Njena izuzetna, začudna, zrela poezija - i haklucinantno, metafizičko promišljanje koračaju (privremeno – pod ruku) sa pjesnikovom ranom i osjećajem otuđene bezvremenosti.
Pjesnička nutrina i misaoni glas obavijeni su jezičkim bogatstvom i čistotom; njena moćna kranjčevićevska riječ diže se iz adske tavni, razapeta između nadstvarnog i onoga što se dogodilo. Euritmične strofe, razbijena metrička cjelovitost, iskoračenje misaone cjeline i stiha... daju pjesmi novi disaj i trepet. Intonacioni usponi i padovi stiha, asimetrične-blizanačke rime i nestalan broj slogova čine začudni spoj duše i tijela zrele, doučene, duboke i magične pjesme.

Izvod iz recenzije
Dušan Đaković

Anđelka Grujić: „Mali prosjak”

72 strane, broš. povez, 14x20 cm, 2014. god.
Foto ilustracija: Senka Vlahović Filipov

Anđelka Grujić je pesnikinja koja se u opštoj dramatici i teskobi običnog življenja kroz poeziju okreće i traži ono što je večno i neprolazno kako bi prozaičnom životu dala uzvišeni i neponovljivi smisao, bar u pesmi, ako je to već nemoguće u stvarnosti koja nas primitivizmom i prostaklucima iz dana u dan demantuje pri svakoj, pa makar i utopijskoj, pomisli očovečenja iste. Pesma je izbor, terapija i lek, kako za pesnikinju, tako i nas koji je čitamo.
Pesnikinja je svoj zavičajni svet kroz ovu knjigu pokušala da prevede na univerzalni plan i njeni stihovi se kotrljaju vasionom kao klikeri po crnoj i dobro utabanoj banatskoj zemlji.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović, književnik

Treba skrenuti pažnju na pesmu Čuđenje, koja sasvim zasluženo među svojim stihovima nosi naslov čitave zbirke. Ova pesma nam, najreprezentativnija i po temi i po kvalitetu, donosi priču sa jednom scenom u kojoj autorka na svoj način tumači postojanje tuge na ovom svetu. Ona čitaocu nudi da u suzama na obrazu malog prosjaka sagleda mogućnost između dve oprečne vrednosti: nečeg nepoželjnog, a u isto vreme neprocenjivog. Ako se upitamo ko je mali prosjak iz naslova ove knjige stihova, možemo doći do zaključka da se radi o bilo kojem ljudskom biću koje želi da svoj put preusmeri od tuge ka sreći, i u toj potrazi prinosi svoju patnju kao žrtvu za ono što traži.

Izvod iz recenzije
Slaviša Krstić

Treći Memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa organizovao je po treći put
Memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“
16. avgusta 2014. godine u OŠ „Dr Đorđe Joanović“ u Novom Miloševu
u znak sećanja na prof. Jovana Bešlina, istaknutog šahistu iz Novog Miloševa.

Otvaranje turnira: Mirko Iličić, Radovan Vlahović i Tatjana Bešlin.

Takmičarska atmosfera na turniru.
Učestvovale ekipe iz svih naseljenih mesta Opštine Novi Bečej: 
Novog Bečeja, Novog Miloševa, Kumana i Bočara.

Tribina na temu SELO I POLJOPRIVRDA SRBIJE DANAS u Novom Miloševu

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa organizovao je tribinu na temu 
SELO I POLJOPRIVRDA SRBIJE DANAS 
14. avgusta 2014. godine 
u Pravoslavnoj crkvenoj opštini u Beodri u Novom Miloševu
uoči hramovne slave sv. arhiđakona Stefana.

Učestvovali:
Dr Danilo Tomić, predsednik upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista Srbije
Mile Mandić, saradnik Odbora za selo SANU, Beograd
Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU, Beograd
Ivica Trajlov, agronom u penziji