JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Izdanja BKC-a na nemačkom jeziku

„DAS ULMER QUARTET / ULMSKI KVARTET“
Dvojezično nemačko-srpsko izdanje pesama specijalnih gostiju trećeg Evropskog fejsbuk pesničkog festivala iz Nemačke: Adi Hibel, Ilse Hen, Ditmara Hercoga i Marka Kerlera.
Priredio Radovan Vlahović.
Prevod na nemački Johann Lavundi.
Ilustracija naslovne strane: Senka Vlahović Filipov



Dragan J. Ristić
„Und? / I?“

Prevod na nemački Dragan J. Ristić i Matthias Mala
Ilustracija naslovne strane: Senka Vlahović Filipov
 

Miloš Latinović 
„Erzählungen der Winde“
Prevod dela: „Priče vetrova“
Preveo Johan Lavundi
Ilustracija naslovne strane: Vladimir Sretenović

 


Peter Binzberger 
„Seelenliebe: Vom Finden und Höherstreben“ 
Ilustracija naslovne strane: Senka Vlahović Filipov




Nikola Kitanović 
„N. N. Person“
Prevod dela: „NN lice“
Preveo Johan Lavundi
Ilustracija naslovne strane: Nikola Kitanović



Radovan Vlahović 
„Unangekündigt wie der Tod: Facebook Notizen I“ 
Prevod dela: „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
Prevela Daliborka Stojanović
Ilustracija naslovne strane: Dragan Belić



Radovan Vlahović 
„Mein Herr“
Prevod dela: „Moj Gospode“
Preveo Johan Lavundi
Ilustracija naslovne strane: freska Hrista s ašovom, Kumane, Banat




Gordana Roščić 
„Flug im Nest“
Prevod dela: „Let u gnezdu“
Prevela Svetlana Pejnović
Ilustracija naslovne strane: Senka Vlahović Filipov



Јohann Lavundi 
„Eine Deutsche Liebesgeschichte“ 
Ilustracija naslovne strane: Senka Vlahović Filipov



Branko Miljković 
„Vergeblich ich sie wecke / Uzalud je budim“
Preveo Johan Lavundi
Ilustracija naslovne strane: Senka Vlahović Filipov
(štampano izdanje)




Branko Miljković
Wergeblich ich sie Wecke/Uzalud je budim 
(elektronski izdanje na CD-u)


Pesnik svetske klase Branko Miljković (1934-1961) je već decenijama kult-figura jugoslovenske posleratne lirike i spada bez sumnje i u svetsku elitu lirike 20. veka. Svoju prvu zbirku pesama „Uzalud je budim“ je dvadesettrogodišnji student filozofije Miljković objavio 1957. godine u Beogradu, što ga je otprve učinilo slavnim. 1959. godine objavljuje zajedno s mladim crnogorskim pesnikom Blažom Šćepanovićem (1934-1966) zbirku „Smrću protiv smrti“, a 1960. godine zbrirku „Vatra i ništa“, za koju iste godine dobija Oktobarsku nagradu grada Beograda. Od vlasti visoko cenjen, imao je sa istima i problema, jer je odbijao da pristupi Partiji, što je 1960. 

godine dovelo do toga – pri čemu je nesumnjivo i zavist bila u pitanju! – da su mu mnogi prijatelji okrenuli leđa. Razočaran, napušta Beograd i preseljava se u Zagreb, gde preuzima funkciju urednika kulturne redakcije Radio Zagreba. 

Tamo u jesen 1960. godine objavljuje svoju poslednju zbirku „Poreklo nade“. 

U noći između 11. i 12. februara 1961. godine je Branko Miljković pronađen mrtav u Zagrebu. Pravi uzrok njegove smrti do danas nije rasvetljen. Službena verzija navodi kao uzrok samoubistvo vešanjem, mada svi pokazatelji navode na ubistvo.

Plakat na Frankfurtskom sajmu knjiga 2011.

Letak na sajmu knjiga u Lajpcigu 2012.