JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

BKC na godišnjici „Službenog glasnika"

Banatski kulturni centar je otpočeo saradnju sa Službenim glasnikom" prošle godine objavljivanjem zajedničkih izdanja knjiga.
Tim povodom je pozvan na godišnjicu ove kuće.
13. avgusta 2012. Javno preduzeće Službeni glasnik" obeležava svoj dan, a 13. avgust je odabran jer su toga dana 1813. godine objavljene prve srpske novine.

Povodom dva veka službenih glasila, to preduzeće će do kraja 2013. godine organizaovati niz manifestacija medju kojima su otvaranje izložbe u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) posvećene istorijatu službenih novina.

Službeni glasnik priprema i monografiju Dva veka službenih glasila" i brojna prateća izdanja.



Program održan povodom godišnjice i dodela Glasnikovih" nagrada


Predsednik upravnog odbora Službenog glasnika" profesor doktor Vukašin Pavlović.

Slobodan Gavrilović, direktor  Službenog glasnika".


  
  
Veroljub Vukašinović, direktor biblioteke u Trsteniku, Petar Arbutina, direktor Izdavaštva  Službenog glasnika", Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra.

Vukašinović, Vlahović, i Slobodan Simić, direktor Zasavice" iz Sremske Mitrovice.

Glasnik" godišnje objavljuje oko 400 novih naslova.

 


  

„Sija knjiga majke Angeline“ zbornika radova 1.
saizdavač: Kulturno prosvetna zajednica opštine Sečanj
(elektronsko izdanje na CD-u)



Kada sam, pre nešto više od godinu dana, sa Draga­nom Slijepčević razgovarao na temu da osnujemo neku pe­sničku manifestaciju u Sečnju koja bi se tradicio­nal­­no održavala svake godine i afir­misala žensko pe­sništvo i služila za slavu i čast neke izu­ze­tne žene u srpskoj is­toriji, iz prve smo se složili da to bude ma­ni­festacija posvećena srpskoj despotici Angelini Bran­ković. Draga­na je dala naziv manifestaciji „Si­ja knjiga majke Angeli­ne“, što se meni veoma dopalo.

Poštovani čitaoče, pred tobom su pesme autorki ko­­je su učestvovale na prvom konkursu „Sija knjiga majke An­­geline“. One su skup različitih pevanja i poetika o jed­noj temi. Sve pesme su se na neki način pribli­žile majci Angelini i deo njene svetosti i uzvišenosti primile u sebe i oplemenile se, kako one same tako i njihove autorke.


 iz predgovora
Radovan Vlahović


INTIME
 Aleksandra Saša Kuprešanin

Edicija PRVA KNJIGA

recenzent: Radovan Vlahović

fotografija na naslovnoj strani: Senka Vlahovic Filipov

 
Pesnički subjekt se gordo uspravlja nad neurotičnom i poststrukturalnom svakodnevicom prepunom zamki demoniziranih ideologija kojima se verom u Boga želi suprotstaviti. „Iskra” je ve­čni plamen unutar pesnikinjinog bića kome se ona uvek vraća po rezrvnu energiju za prelazak iz pro­šlosti u budućnost, kako bi prebrodila sve nevo­lje koje su se kao strašna oluja nad njom nadnele.
Aleksandra na trenutke prepušta svoju juna­­kinju lepotama mladalačkog življenja i zanosa, sta­lno preispitujući moralnost i polemšući sa ko­de­ksom dobra i zla, suprotstavlja čestitost i sprem­nost na pokajanje nacionalnog poimanja lju­bavi ra­­­­­­­­skalašnosti Sodome i Gomore koja nam se nudi upako­vana u celofan jeftinih televizijskih rek­lama. „In­time” daju nadu i bude veru da, uvek i iznova, sve što živi u jednom biću može da se ispolji i sasta­­vi kroz živote koje je putujući ovim svetom prožive­­­lo, baš kao i junakinja Aleksandre Saše Kupreša­­nin u ovoj knjizi.

izvod iz recenzije, Radovan Vlahović



Iz sna ka čemu?
NEKA MESTA LAKANOVSKE PSIHOANALIZE

Ištvan Kaić
izdavači: Službeni glasnik i Banatski kulturni centar

Očigledno pitanje koje sad treba da postavimo je: zašto tumačenje ovako bezazlenog sna mora da vodi do seksualnog motiva, tj. da se odnosi na stid i nezadovoljstvo izgledom tela? Pa, zato što je to tema kod nje koja, na neki način, izbegava da se uputi u normalne tokove simbolizacije, jezika, za razliku od momenata o štimovanju klavira, ili skidanju jakne. U pitanju je označitelj kojem nedostaje sopstveno označeno. To je stvar koja se dakako primećuje, ali oko koje je nezgodno bilo šta reći, a kamoli na to skrenuti pažnju da je problem (’naravno da ti ništa ne fali’, itd.). A ukoliko pak to učinim, odgovoriće mi se jednim uzaludnim pokušajem njegovog prevazilaženja (’ako me zaista voliš, prihvatićeš me ovakvu kakva sami sl.). Na ovaj način, tema kao da sebe zaobilazi koristeći druge označitelje i otvarajući gomilu novih karika u lancu koje se brane i udaljuju od praznine u shematizaciji. A celine koje dolaze na mesto ovih su u odnosu na to bezazlene, i obične, baš kakav je i materijal ovog sna (’zamisli, sanjala sam jebeni klavir...’). Međutim, to sve ukupno uopšte nije bezazleno! Jer to je ista ona stvar zbog koje će neko malo-malo da promeni raspoloženje, okrenuti se i odreagovati prisilnom neurozom, bez ikakvog, ili dajući neko trivijalno i glupo objašnjenje (’opet je učinila nešto što ne mogu da razumem’).



(odlomak)



Van vremena
Ivana Papeš Bogosavljev

Edicija PRVA KNJIGA

recenzent: Radovan Vlahović

fotografija na naslovnoj strani: Senka Vlahovic Filipov


Ivanine poetske slike su čiste. Ona koristi slo­bo­dan stih i obični govor birajući najlepše reči. Ivana je pe­snik koji vodi računa o higijeni jezika. O estetskom 
bi­ću jezika koje je uvek, u njenoj poeziji, u vremenu sada­šnjem i od sadašnjosti stvoreno.
Zbirka pesama „Van vremena” kao da je stvorena da se stihovi govore i da pesnikinja jezikom opijena svoju očaranost prenosi na publiku i tako je povede u vanvremenost večnog plamena ljubavi u svim njenim oblicima i kroz zajedničko budno snevanje, oradošćeni lepotom opet i iznova doživimo njen uzvišeni smisao. 
„U društvu koje teži potrošnji, lakoći, zabavi, do­minaciji, sadašnjosti, efikasnosti, informaciji, poezija pro­izvodi ili prezir ili ravnodušnost”, kaže nam čuveni pe­snik Jovan Zivlak. Ali, knjiga „Van vremena” Ivane Papeš Bogosavljev nam to na sve moguće načine demantuje. Ona nam svoju ljubav sećanja pretače u stihove i ta­ko snagom emocije leči posrnulog čoveka u opštoj obe­smišljenosti i daje mu nadu da je svaka istinska ljubav „most za pređene reke”, da je ona u svim svojim oblicima neponovljivo bogatstvo duše i uzvišeni smisao kako življenja tako i poezije koju stvaramo.

izvod iz recenzije, Radovan Vlahović




Sećanja na Sinišu Jakonića
priredila Dijana Subotički
recenzent: Marija Tanackov

Teško je nešto više reći! Čini se da je napisano nevažno i nedovoljno, jer čovek ne može da prevari smrt. Zahvaljuljući naporu, pre svega Dijane Subotički, a onda i drugih: saradnika, kolega i prijatelja, nastala je ova knjiga, kao samo prvo sećanje za nezaborav i u spomen Siniši Jakoniću.
Prezentovani tekstovi, u nametnutom kontekstu, prelivaju se, dopunjuju i dokazuju da je svako imao svog Sinišu – prijatelja, novinara, istraživača prošlosti, putopisca, pisca, borca za istinu i za pravdu za progonjene. Svedočanstva ove knjige ne mogu da odgovore na sva pitanja, ali dokazuju kako se može živeti predan aktivnom humanizmu, asketizmu, trpljenju, intelektualnom angažmanu, istrajavanju, služenju idealima i žrtvovanju za druge, predan nauci i umetnosti, a pri tom biti oslobođen malograđanske konvencionalnosti. Siniša Jakonić je bitisao na osoben i danas redak način. Pritisnut sudbinom, dugo je teško disao, i pre bolesti, uzdignuto hodeći i boreći se rečima protiv pravila moćnika kojima se opirao kao čaša vode na ivici stola.
Gledajući smrti u oči pokušavao je da završi novu knjigu, jer je, kao i uvek, merio vrednosti života davanjem, merio je već poznato na nov način i davao nova, ili zaboravljena tumačenja, prihvativši credo Ne prihvatam stvarnost, jer sve sem stvarnosti je stvarno, zapravo.
Pristao je da njegov životni put bude neprekinuto traganje za istinom danas i razotkrivanje mračnih tajni nasilja i tiranstva prošlosti i istorije. Verom u sopstvenu misiju rušio je ustaljene modele, tražeći i nalazeći novi smisao egzistencije. Kao i njegovi književni junaci, on je prestao da bude vlasnik sopstvene egzistencije, prezrevši korisne međuzavisnosti svakodnevnog. Živeći tako živeo je, zapravo, mnogo duže, jer prolaze dani koji neke istine ne čine daljim.
Njegova dela i nezavršena knjiga ostaju da žive još, njegov i svoj život, jer je Jakonić verovao u besmrtnost reči i u put osvajanja slobode.
Na kraju, ipak, ostaje uvek i tišina onog neizgovorenog!


Izvod iz Recenzije Marije Tanackov



I ja hoću, i ja mogu, i ja znam
Zbornik radova OŠ Dr Đorđde Joanović

U okviru projektnog ciklusa „Obrazovna inkluzija Roma“, finansira­nog  od strane Ministarstva prosvete i nauke a u okviru projekta DILS  je i Opština Novi Bečej. Partneri u realizaciji projektih aktivnosti OŠ „Dr Đorđe Joanović“, OŠ „Josif Marinković“, PU „Pava Sudarski“ i nevladina organizacija „Romi za dekadu Roma“ svojim aktivnostima dali su naslov „I ja hoću, i ja mogu, i ja znam“.
Ovaj zbornik je ishod nastojanja članova projektnog tima i učenika OŠ „Dr Đorđe Joanović“ da čitaoca upoznaju sa oblastima školskih aktivnosti usmerenih ka realizaciji ciljeva projekta ali i opredeljenja autora tekstova da književnost, muzičku umetnost, folklornu tradiciju i filmsku umetnost ozna­če kao spone između kulture Roma i kultura naroda i nacionalnih manjina ovih prostora.




Savremene priče i bajke za sve uzraste
dr Nadežda Rajčan

(elektronsko izdanje na CD-u)

recenzent: Radovan Vlahović

ilustracije: Dušan Zaklan



U knjizi Savremene bajke i priče za sve uzraste autorka tka jedan bajkoviti svet čudesa, pun ljubavi koja iz svake priče izbija i sliva se u jedinstvenu auru pozitivne emocije. Tu se spajaju i naizgled nespojive stvari koje skladno funkcionišu. Tu se na jednom mestu prepliću iskustva nauke, kao nečeg egzaktnog i empirijskog, sa fantastičnim, tajanstvenim i mitskim, ali u duboko humanom tonu koji je lepotom kazivanja istinski suprotstavljen današnjem isfalsifikovanom svetu.
Savremene bajke i priče se odvijaju u galaktičkim razmerama. Autorka nas vodi pripovedanjem kroz prostore koji idu od ravnog Banata, gde je odrasla, pa do mnogih kontinenata i zemalja, planeta i galaksija, oživljavajući sve oko sebe i čineći da igračke, životinje, kompjuteri, cveće, dobijaju svojevrsni ezopizam, to jest svemu daje ljudska svojstva i time sve to očovečuje, na radost svojih čitalaca. A među tim čitaocima naći će se i odrasli u želji da na čistom izvoru ovih priča potraže utočište za svoje od (života) obaveza i briga umorne duše.  

izvod iz recenzije, Radovan Vlahović



Akupresura tela i uha
dr Ajandok Eori

saizdavač: dr Janoš Kakusi

 

Akupresura, ili drugim rečima kineska masaža, postoji već više hiljada godina. Sredstvo lečenja je ruka. Koristi osnovne sisteme uzajamne povezanosti kineskog lečenja: meridijane i akupunkturne tačke. Delujući, ne opušta samo mišiće, već koristi i povezanost površine tela i unutrašnjih organa. Među indikacije lečenja spadaju ginekološki (bolna menstruacija), interno medicinski (katar želuca i creva), neurološki problemi (glavobolja), hormonski poremećaji (preterana gojaznost), zatim jačanje imuniteta (u slučaju nazeba), lečenje čulnih organa (kratkovidost kod školske dece). Ovo poslednje je toliko uspešno da su u kopnenom delu Kine, u svakoj školi i pripremnom zabavištu, ove vežbe uveli kao obavezne. Možemo reći da oko 200 miliona (!) kineske dece svakodnevno radi četiri akupunkturne vežbe. Dr Eori Ajandok podučava akupresuru na kursu od 100 časova u okviru „Fondacije za zdravstvo i sigurnost“ u okviru akreditovanog programa Instituta za edukaciju odraslih. Njegov moto glasi: „Samo iz čistog izvora“, što znači da se polaznicima prenese znanje onako kako su ga Kinezi sačuvali, a da ujedno odgovara i zahtevima na ispitu. Zbog toga su autori objavili i DVD sa snimcima na kojim kineski maser vrši akupresuru na celom telu. Postoje i drugi video materijali, kao što su masaža za prevenciju oštećenog vida kod školske dece, koju besplatno možete skinuti sa veb stranice: www.egeszsebiztonsag.hu

„Сија књига мајке Ангелине“ 2012



11. августа 2012. године у порти храма светог Димитрија у Сечњу, по други пут је одржана књижевна манифестација „Сија књига мајке Ангелине“ (посвећена лику и делу српске деспотице и задужбинарке Ангелине Бранковић – Преподобне мати Ангелине) у организацији Банатског културног центра из Новог Милошева (БКЦ) и Културно просветне заједнице општине Сечањ (КПЗ). 
Тим поводом одржан је песнички маратон на којем је учествововало 30-ак песника од укупно 162 аутора (из 50-ак градова из Србије и 13 страних земаља) који су конкурисали за награду „Сија књига мајке Ангелине“ слањем једне своје необјављене песме на тему „Љубав“. 
Квартет хора „Свети Николај српски“ из Нове Пазове наступио је на овој манифестацији са песмом „Песма златна мајке Ангелине“ за коју је текст написала Софија Љуковчанин која се и обратила присутним песницима и публици. Присутним су се обратити и домаћини јереј Иван Мучалов, Драгана Слијепчевић, сарадник за културу КПЗ-а, и Радован Влаховић, директор БКЦ-а. 

Жири у саставу: Радован Влаховић (председник), Драгана Слијепчевић и Данијела Алексић, прогласио је три најбоље песме и доделио награде: 

1. награда - Александра Купрешанин, Београд 
2. награда - Владимир Перић, Београд 

3. награда - Никола Вукоје, Сечањ 



Жири је доделио и специјалне награде ауторима из иностранства: 

- Борче Панов (Македонија) 

- Лилија Кирил Линкова (Бугарска) 

- Драгомир Мирјанић (Румунија) 
- Сенахид Незировић (Босна и Херцеговина) 
- Светлана Матић (Аустрија) 
- Бранка Дојкић (Црна Гора) 

Похвале: 
- Вида Ненадић, Ужице 
- Маја Пандуров, Зрењанин 
- Ивана Папеш Богосављев, Суботица 
- Лара Дорин, Београд 
- Јанош Секереш, Суботица 
- Александра Коврлија, Кикинда 
- Анђела Цветковић, Бабушница 
- Драгица Савић, Сечањ 
- Радмила Јаковљевић, Београд 
- Гордана М. Јовановић, Грачаница 
- Никола Стојановић, Крушевац 
- Милош Јефтић и Литерарна дружина „Змај у зеленим чарапама“, Пећинци 

Све песме пристигле на прошлогодишњи конкурс објављене су у електронском издању зборника радова у издању БКЦ-а и КПЗ-а. Песме које су пристигле на овогодишњи конкурс биће, такође, објављене у електронском издању зборника радова идуће године.

Вечерње богослужење пре почетка манифестације.

Ивана Папеш Богосављев, водитељка програма и песникиња.

Хор „Свети Николај српски“.

Драгана Слијепчевић.

Радован Влаховић.

Песници и публика.

Софија Луковчан, уредница културно-уметничког програма на РТВ-у.

   Јереј Иван Мучалов, домаћин храма.


Песници
 
Александра Коврлија.

Анђела Цветковић.

Никола Вукоја.

Владимир Перић.

Александра Купрешанин.

Вида Ненадић.

Гордана Јовић.

Љиљана Фијат.

Драган Сакић.

Татјана Салингер.

Дамјан Грозданић.

Љиљана Глигоријевић.

Живица Брусин.

Аница Жупунски.

Мишел Болтрес.

Сања Цветић.

Јанош Секереш.

Мика Голубовић.

Лилиј Кирил Линкова.

Драгица Грбић.

Лепосава Увалин.

 
  



Додела награда за три најбоље песме

Никола Вукоја, треће место.

Владимир Перић, друго место.

Александра Купрешанин, прво место.

Изјаве за РТВ.




Прилог РТВ-а можете погледати кликом на следећи линк: