JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

ЏЕМС БОНД У КРАТКИМ ПАНТАЛОНАМА: Facebook белешке II, Радован Влаховић

- приче -
рецензент: др Тихомир Петровић
Влаховићеве белешке изазивају илузије збиље и естетско дејство, подстичу осећања каква, на пример, ствара букет цвећа. Влаховићеве кратке приче снагом мисли и топлином осећања, које зрачи у пуној уметничкој веродостојности, примамљивошћу и шармом, пружају уживање, преносе извесну чар и радост. Отворена лепота, осећај лепоте у апсолутном значењу те речи, коју одређују односи садржине и форме, фикције и реалности, писаца и читалаца, малих и великих, рачуна на реципијентов доживљај и његову асоцијативност, имагинативност и креативност. 
Дело под насловом "Џемс Бонд у кратким панталонама: Facebook белешке II" јединство језичко-уметничке репродукције стварности помоћу естетских слика и ликова, сложено и вишеслојно, нуди у првом реду младим читаоцима, конкретно сведочанство о времену и људима, али и скривени смисао. Као привидан миметички свет, налик на онај из предметне стварности, с извршеном литерарном трансформацијом предметне у представљену стварност и нужним односом према животној вероватноћи, оно приморава читаоца да поверује у њега као у животну појаву. Ослобођено корелација са спољном реалношћу и зависности од саме реалности, којим би се приказивало природно у смислу екстерног, постојећег, оно је истовремено биографска, културна, друштвена и историјска творевина. Није посреди машта о могућем животу, већ израз и сенка света који јесте и који нас окружује. 

(Извод из рецензије) 
Др Тихомир ПЕТРОВИЋ



Запис као остављање у памћење нечег важног, што ће касније, када је пишчев наум у питању, то тек доћи у неку од форми, по мало је и изазов за писца - где је коме запису место? Уметност уопште као самосвест развитка човечанства, и јесте само запис о општељудском, како би протекли реални доживљаји, у буквалном смислу, направили континуитет, посебно у времену када се насилно намеће раскидање са било каквим животним континуитетом, посебно његовом традицијом, па и језиком. Као отпор том наметању, појавила се и књига Радована Влаховића1 „Џемс Бонд у кратким панталонама“, за коју је аутор у поднаслову исписао да су то „facebook белешке II“. 
[...] Свега је у сећању кроз ове приче: рађања, градње, лепоте живота, рада и умора, традиције, муке и умирања, исељавања... Свугде је присутан обред, ко духовни знак једне високе културе која се стапа са душом нашом знатижељном, на моменте и немарном. Али и писца гане тренутак када „за компјутером, кроз писање открива оно што је као дечак препознао као лепоту и као узвишену свечаност тренутка“, то су његове белешке овде преточене у читљиве и памтљиве приче. 
Драгоцена је ово књига и треба је ишчитавати сасвим носталгично онако шекспировски: „Кад имаш све, не видиш ништа, прогледаш тек онда кад нестане све“. Ревносним послушањем природе и завичаја, дакле, а то се догађа и за комјутером, и кроз ове белешке, „можемо избећи лутајућу дрскост и блиједо трајање у многослојном и свеприсутном животу“.

Милијан Деспотовић


ВАЛЦЕР НА КРОВУ
Татјана Црњански
- приче -
Илустрације: Борислав Јанковић Боро
Илустрација насловне стране: Сенка Влаховић Филипов


Татјанине зјенице као рибље око хватају кадрове по угловима, на пучини, у замагљеном таксију, у кухињи. Приче пуни мноштвом слика. Сцене нам поставља филмски. Док Вук лежи на прљавом поду према њему надиру мрави што носе комаде хране далеко веће од сопственог тијела. Споменутим начином су представљени сусрети са непознатим и мрачним ликовима, при чекању таксија и аутобуса. Ликови се доводе у ову или ону везу, да би опет на крају закључак и поенту остављала нама. Ситни детаљи бљесну у причи како би је учинили занимљивијом или ће Татјани ти детаљи затребати у току радње, приликом заплета или краја. Већина њених стилских фигура су необични епитети и поређења, али су врло добро уприличене и хиперболе, симболи, персонификације, епитафи...
У својој другој збирци приповједака Татјана Црњански прича искрено и отворено. Чини то добром филозофском конструкцијом, порукама и жељама. Стил и лирски изрази се отварају пред њом, при чему се тек очекује надолазећи фонд и његово перманентно обогаћивање.

Извод из рецензије
Борислав Јанковић - Боро



КРИТИЧКИ ТЕМЕЉИ И ДОМЕТИ:
Студија о Сими Цуцићу
Милица Јефтимијевић Лилић
- електронско издање на цд-у -

Говоримо о њеној магистарској тези која се сада, у виду монографије, под насловом Критички темељи и домети презентује научној и стручној јавности. У овој монографији Лилићка одређује место Симе Цуцућа у књижевној историји и анализира књижевнокритички поступак овог, по много чему значајног књижевника.
Монографија се састоји из шест великих целина које су подељене на мања поглавља: Уводна напомена, Личност и дело Симе Цуцића, Рана журналистичка и књижевнокритичка активност, Књижевноисторијско и теоријско виђење књижевности за децу код Срба, Критички прикази и прилози, Записи, белешке, догађања и, закључно поглавље Место, улога и значај књижевнокритичарске мисли Симе Цуцића, где је Лилићка прикључила исцрпно обрађену и типолошки разврстану библиографију Симе Цуцића, библиографију радова о њему и литературу којом се ауторка руководила при изради монографије.
Из поговора
др Предраг Јашовић



ПРИПОВЕТКЕ
Душан Васиљев
- избор приповедака и критичких текстова приредио Јован Зивлак -



95 година од формирања
Прве српске добровољачке дивизије
Зборник радова
- електронско издање на цд-у -



СТАКЛЕНО МОРЕ
Марија Танацков
- песме -


Марија Танацков одговорно приступа поезији и исказује одбојност према површном, уз напор да нађе личну меру доминантног песничког енергетског набоја, којим се мери могућност опстанка поезије у времену. Строга према себи, дуго је чекала да објави своју прву збирку песама.

Физички одвојена од културних и песничких центара, пева о мукама писања (Страх од укуцавања речи; Самоћа на путу и моћ преображаја; Зелена соба с пауновим перјем.)

Она не припада ниједној групи, ниједном кругу мобилисаних стваралаца (Беле роде на ветрењачи; Зелена соба с пауновим перјем).
Она припада великом кругу прегалаца који се не мире с овоземаљским пролазностима.

Извод из рецензије
Радован Влаховић



ИНЧ
Љиљана Грошин
- песме -
Фотографија на насловној страни: Сенка Влаховић Филипов.


Она је женски принцип, створитељка која се тек спрема да преобликује постојећи у неки тако потребан свет, свемир за себе, да своје постојање у бескрајним пространствима материје коју је преузела из видљивог и невидљивог (духовног простора) преведе у живот. Она је поезија. Али је потребна реч, семе речи, семе из којег се рађају нове речи, не ове које познајемо, већ непознате, креативне, стваралачке, створитељске. Стога је важан сваки почетак, као што ниче трава, као крвоток, и зато на почетку стоји Она, као женски прицип, као прародитељка, као сведок стварности, и као сведок будућности, позвана да о њему сведочи.

Свет се не спознаје из птичје перспективе, већ из света. Од „великог простора” до шака скупљених да „начине барку”. Град свањива на „бледим небесима”, на длановима су „укотвљени мехурићи планете”.

Даровати свој свет Другима. Свет из душе, свет из самоће, а може ли другачије него из тихих часова преиспитивања, додати свету „педаљ” индивидуалности, „педаљ” личног.
Извод из рецензије
Др Гордана Ђилас



Читаоцима се може чинити да поезија „Инча“ носи у себи превише наглашено осећање индивидуалности, које прераста у субјективну опсесивност, али се не могу отети утиску да су та осећања изнедрена из нутрине болно искушавање.
Срж унутрашњег односа према спољашњем свету је осећај егзистенцијалне угрожености, као одговор на доживљај претњи, које за лирског субјекта еманира за њега неприхватљива свакидашњица. У таквом животу, лирски субјекат се не сналази. Бодлеров албатрос је у свом је свету кад крене на свој лет, а у „Инчу“ тог времена нема, тог бега који чини живот прихватљивим и могућим у песмама нема.
Љиљана Грошин пева слободним стихом свој индивидуални и субјективни доживљај света. Лирско Ја је немоћно да се даље бори, оно бежи у самоћу и гради свој свет у ком негује субјективност, емотивност, негује затварање у себе и бег од „живота“. Освета свету је „Инч“. Постављене ограде су ограничења слободе, зидови отуђења, али тешко је избрисати их, прескочити их.

Извод из рецензије
Марија Танацков

МЕСЕЧЕВ КАМЕН
Нада Кљајић
- роман за децу -
Илустрација насловне стране: Сенка Влаховић Филипов


Књига у себи сублимира елеменате из познатих дечјих књига: Хари Потер – Џоан Роулинг, Алиса у земљи чуда – Луис Керол, Хобити – Р.Р.Толкин, 20.000 миља под морем – Жил Верна, Петар Пан – Џејмс Метју Бари као и цртаћа Сноркијевци – подводни свет као и филм Супермен.
Ауторка црпи грађу и мотиве и прожета је сећањима и одушевљењима на авантуре Индијане Џонса, Фантома, Мистер Ноа, Мартија Мистеријије, Сребрног Лертача, све стрип јунаци, од којих су неки и екранизовани. Говори и тражи потку из времена пре 20-так година када се читајући стрипове маштало, лутало и упадало у разне авантуре. Писац нас позива на авантуру, да маштамо и сањамо о лепим и лепшим стварима. Ауторка је заузела педагошки став да не треба занемарити ђаке који вредно и амбицијизно уче и раде, а другови их називај штреберима. Она брине бригу детета, њихова одрастања, муке, о проблемима, недоумицама, страховима, стресовима, али и радостима и заљубљивању, другарству, дилемама како бити прави друг и сачувати и продубити то искрено другарство. Она се бори за истинитост и правду.
Писац је на граници маште и стварности, борбе између добра и зла, поштења и честитости, лутања и брижности…Зато бих искрено свима препоручио ову књигу на читање са уживањем.

Владимир Мирков, проф. разредне наставе


ТРЕПТАЈИ СРЦА
Миленко Радновић
- песме -
Фотографија на насловној страни: Драган Белић


Књига која је пред вама, поштовани читаоче, писана је читавог живота линијом,  увек жељног љубави, срца, а за лепу и нежну реч увек спремног грла нашег завичајног песника, који се усудио да нам каже оно што је годинама прећуткивао.
Путеви Господњи су често, нама обичним смртницима, непојмљиви као прави путеви љубави. Певати о љубави за Миленка Радновића је ходање по уској стази кроз полувековну свакодневицу која се пред песника простирала у свој својој сложености и лепоти. Ход на путу љубави се препознаје у себи самом, у позним годинама, кад су његове делте и рачвања протутњале, понекад ураганском брзином кроз песникова осећања.
Извод из рецензије
Радован Влаховић


ВОЛИМ ШТО ВОЛИМ
Милка Томић
- песме -
Фотографија на насловној страни: Сенка Влаховић Филипов.

О пролазности живота многи песници су певали, али је мало оних који су певали на тако помирљив начин, са смерноћу добро васпитане даме која је загледана у звезде, док Тисом плове упаљене свеће, док се „Шарена бајка“ одвија као на филму, док у мислима призива име Господње са љубављу кроз драга и вољена бића. Мало је оних који са толико искрености и чистоте могу да кажу: − Живот је прошао крај мене и у мени, сумирам све резултате и кажем да сви знате „Волим што волим!“, као наша и ваша песникиња Милка Томић.
Извод из рецензије
Радован Влаховић



СТАО ЛАЛА НА ЛУДАЈУ,
А ШТО НЕ МОЖ' СОСА
Лепосава Лепа Увалин
- песме -
Илустрација насловне стране: Сенка Влаховић Филипов.

Да је живела у деветнаестом веку, Лепосава Лепа Увалин би сигурно била један од запаженијих народних песника. Песничке слике и енергија којом исијавају њене песме и сам начин Лепине интерпретације ме подсећају на једно време кад се усмена народна поезија преносила са колена на колено. Модерно време даје народним песницима шансу да своје певање укњиже и да га на један нови начин презентују публици.
Извод из рецензије
Радован Влаховић



РАЗМИШЉАЊА ПАЛОГ ГОСПОДАРА
Марина Јовановић
- роман -


Пред нама је озбиљно и рафинирано поетско-филозофско дело „Размишљања палог господара“ од веома даровите поeтесе и писца Марине Јовановић.
Морам да кажем да Марини Јовановић, пре свега песникињи и филозофу, служи на част, што у свом свеобухватном и кохерентном делу, третира библијске теме о палом човеку, о греху, гордости, љубави и свеукупним страстима. Поље у којем она највише налази себе је непрекидно континуирано филозофско-теолошко промишљање о човеку са милион лица.

Извод из рецензије
Др Младен Дражетин

Милош Галетин, Немања и Светозар Нешић


14. 08. 2011. године у порти храма св. архиђакона Стефана у Беодри (Новом Милошеву)
"У СУСРЕТ БЕОДРАНСКОЈ СЛАВИ" у организацији Банатског културног центра,
Месне заједнице Ново Милошево и Црквене општине Беодра одржано је
ПОЕТСКО-МУЗИЧКО ВЕЧЕ:
Милош Галетин из Новог Бечеја
говорио је стихове из своје нове књиге
"ЈАБУКА ГОРИ"
а музику на стихове Милоша Галетина компоновали су и свирали
Немања и Светозар Нешић
(из групе "МАЛИ ПРИНЦ") из Новог Садa.

Браћа Немања и Светозар Нешић.


Милош Галетин, песник и професор књижевности.

Немања Нешић - гитара и вокал - компонује
и пише текстове.

Светозар Нешић - клавијатура.

Водитељ програма: Милош Филипов.

Публика.

Смиљка Нешић и Радован Влаховић с новом књигом
Бате Нешића Банатска повратна карта у руци.

Милош Галетин и Радован Влаховић.

Немања с милошевачким музичарима који су обезбедили озвучење,
Бранком Родојчићем и Пајић Душком.

Видица Штетин, професор биологије и Анђелка Грујић, списатељица.

„Сија књига мајке Ангелине“ 2011

13. августа 2011. године у Дому културе у Сечњу
одржан је
Женски песнички маратон
и проглашење победница
Конкурса „Сија књига мајке Ангелине“
у организацији Културно просветне заједнице општине Сечањ
и Банатског културног центра из Новог Милошева.

Конкурс „Сија књига мајке Ангелине“ за најлепшу женску песму тематски посвећену Ангелини Бранковић (Преподобној мати Ангелини) и Женски песнички маратон по први пут је организован у циљу афирмације женског песништва и лика и дела српске деспотице и задужбинарке Ангелине Бранковић, у заједничкој организацији КПЗ из Сечња и БКЦ-а из Новог Милошева, а на идеју књижевника Радована Влаховића.

Све песме пристигле на Конкурс биће објављене у електронском издању зборника радова у издању БКЦ-а и Културно просветне заједнице општине Сечањ до следеће манифестације идуће године када ће зборник бити промовисан.

Домаћин и организатор испред КПЗ Сечањ, Драгана Слијепчевић.

Рецитаторке из Сечња говориле стихове учесница конкурса које су биле спречене да дођу.
Чланице жирија: Драгана Слијепчевић и Данијела Алексић.
Учеснице Женског песничког маратона „Сија књига мајке Ангелине“:
Ани Стајкова Иванова, Бугарска.
Славица Пауновић, Крагујевац.
Десанка Ристић, Кикинда.

Нада Кљајић, Баранда.

Весна Коврилија, Кикинда.
Драгица Грбић Драга, БИХ.

Анђелка Грујић, Ново Милошево
.

Јелена Ђукучин, Кикинда.

Бранка Јајић, Зрењанин.
Лепосава Увалин, Кикинда.

Радојака Станојевић, Београд.

Др Љиљана Фијат, Нови Сад.

Ружена Краћица, Зрењанин.
Ведрана Рудан, директорица Културног центра у Сечњу
и Татјана Шаренац, списатељица.
Резултати Конкурса „Сија књига мајке Ангелине“ Награде:
1. Весна Коврлија, Кикинда



2. Др Љиљана Фијат, Нови Сад
3. Сузана Ђорђевић, Зајечар


Похвале:


Мр Бранка Јајић, Зрењанин

Кристина Јоргић, Крагујевац

Драгица Савић, Бачка Паланка

Љиљана Глигоријевић, Житковац

Десанка Ристић, Кикинда


Специјалне награде:
Ани Стајкова – Иванова, Пловдив, Бугарска

Ивана Прлина Никодијевић, Buchrain, Швајцарска

Цвија Ашћерић Митровић, Adelaide, Аустралија

Драгица Грбић Драга, Република Српска
Кристина Арсенијевић, Попинци

Жири:


Драгана Слијепчевић
Данијела Алексић
Сенка Влаховић Филипов


Првонаграђене.

Заједничка фотографија учесница маратона „Сија књига мајке Ангелине“.

Сремчави дани, Елемир, 2011


Бал у Елемиру – Сремчеви дани

24. и 25. 06. 2011. године у Елемиру
Месна заједница Елемир и Банатски културни центар Ново Милошево


ПРОГРАМ

24. 06, петак, 2011. године

- 17 часова, свачана сала Месне заједнице Елемир
Отварање изложбе фотографија Прва српска добровољачка дивизија
Изложбу отвара др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу.
Отварање изложбе фотографија Историјског архива Зрењанина Градска кућа – стара дама непролазне лепоте

- 18 часова, свачана сала Месне заједнице Елемир
Додела књижевне награде Стеван Сремац

Жири за књижевну награду Стеван Сремац у саставу Јован Зивлак, председник, Милан Мицић, потпредседник, и Радован Влаховић, члан, од укупно 64 приспела рада на конкурс, је донео одлуку да награди следеће ауторе:
  1. награда - Др Славомир Гвозденовић (50 000 динара)
  2. награда - Нада Душанић (30 000 динара)
  3. награда - Александар Бјелогрлић (20 000 динара).

Награде додељује председник жирија Јован Зивлак.

- 19 часова, централна бина
Ученици Основне школе Светозар Марковић Тоза из Елемира приређују квиз

- 20:30 часова, централна бина
Свечано отварање манифестације (Гости из Ченеја свечано предају председнику Савета Месне заједнице Елемир поп Ћирин зуб као симбол везе Елемира и Ченеја преко Сремчевог дела Поп Ћира и Поп Спира)

- 21 час, централна бина
Концерт КУД-а Младост из Елемира, са гостима из Бања Луке

- 23 часа, централна бина
Концерт тамбурашког оркестра Мелем


25. 06, субота, 2011. године

- 12 часова, штанд испред Месне заједнице
Изложба ручних радова Етно удружења Сокак

- 13 часова, у просторијама Основне школе Светозар Марковић Тоза у Елемиру
Изложба ручних радова Актива жена из Елемира

- 15 часова, свечана сала Месне заједнице
Колонија карикатуриста

- 18 часова, свечана сала Месне заједнице
Промоција књижевног часописа Удружења књижевника Војводине Златна Греда. Говоре: Радован Влаховић, Јован Зивлак и Перо Зубац.

- 19 часова, свечана сала Месне заједнице
Представљање карикатуриста, учесника колоније

- 20 часова, централана бина
Трбушни плес

- 21 час, централна бина
Концерт групе Гарави сокак

23 часа, централна бина
Затварање манифстације

- 23:30 часова
Ватромет

- 24 часа, централна бина
Рок концерт групе Лаки кеш


Фото Галерија