JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

БКЦ на сајму књига у Београду 2011 - НАЈАВА

Банатски културни центар ће бити један од излагача на предстојећем 56. међунарoдном београдском сајму књига од 23. 10. до 30. 10. 2011. године. 

Штанд Банатског културног центра налазиће се у приземљу Хале 4 Београдског сајма. Нова издања књига биће промовисана у сали «Београдски сајам» (хала 2Б).


(црвеном бојом обележена позиција 
штанда БКЦ-а у хали 4)


У даљем тексту наведени су термини промоција нових издања.
  
24. 10. 2011, понедељак, 18-20 часова
Промоција књига Радована Влаховића «Ненајављено као смрт: Facebook белешке I» и «Џемс Бонд у кратким панталонама: Facebook белешке II».
Говоре: др Тихомир Петровић, др Воја Марјановић, мр Милица Јефтимијевић Лилић, Гордана Малетић и Радован Влаховић

26.10. 2011, среда, 20–21 час
Промоција електронских издања књига БКЦ-а

-        «Wergeblich ich sie wecke/Узалуд је будим», Бранко Миљковић, превод на немачки Јохан Лавунди; говоре: Јохан Лавунди, преводилац, Младен Весковић, координатор за међународну сарадњу у области књижевности Министарства културе Владе РС, и уредник Радован Влаховић.

-         «Критички темељи и домети: студија о Сими Цуцићу», мр Милица Јефтимијевић Лилић говоре: мр Милица Јефтимијевић Лилић, књижевница и потпредседница Удружења књижевника Србије, др Предраг Јашовић и уредник Радован Влаховић.

-         «95 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије: зборник радова»; говоре: др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу и уредник Радован Влаховић.


29. 10. 2011, субота, 18-21 час
Промоција групе аутора Банатског културног центра: др Мирјана Брковић, Бранка Кораћ, Татјана Црњански, Марија Танацков, Виктор Шкорић, Бошко Маринков, Љиљана Грошин, Нада Кљајић, Марина Јовановић, Нада Батур Костић, Љиљана Панић Лика, Милка Томић, Лепосава Увалин, Лука Јовић, Миленко Радновић и др.


Књижевник Радован Влаховић потписиваће своје књиге на штанду 24, 26. и 29. 10. од 12-16 часова.


 

ИЗДАЊА ОБЈАВЉЕНА ИЗМЕЂУ САЈМА 
КЊИГА 2010. И 2011. ГОДИНЕ

  1. Бранко Миљковић «VERGEBLICH ICH SIE WECKE / Узалуд је будим», на немачки превео Јохан Лавунди
  2. Група аутора «Европски фејсбук песнички фестивал»
  3. Радован Влаховић, «Ненајављено као смрт: Facebook белешке I»
  4. Радован Влаховић «Џемс Бонд у кратким панталонама: Facebook белешке II»
  5. Мирјана Брковић, «Баршунасте песме», Бранка Кораћ «Гутач ватре»
  6. Татјана Црњански «Валцер на крову»
  7. Јован Поповић «Хаџија вечности»
  8. Милица Јефтимијевић Лилић «Критички темељи и домети: Студија о Сими Цуцићу»
  9. Бошко Маринков, «Србикон»
  10. Марија Танцков, «Стаклено море»
  11. Виктор Шкорић «Давнина, ружа и прах»
  12. Љиљана Панић Лика, «Додир анђела»
  13. Љиљана Грошин «Инч»
  14. Божидар Ивковић, «Игре или сјећања»
  15. Владимир Бранков, «Бела Црква на раскршћу векова»
  16. Лука Луне Јовић, «Стражилово и магнолија црна»
  17. Бранко Јанков Рапин «Перлеска душа од зноја и прашине»
  18. Кристијан Нађ, «Кућа светих ратова»
  19. Нада Батур Костић «Бака на ролерима»
  20. Љубица Кљајић «Ристина мачја посла»
  21. Марина Јовановић «Размишљања палог господара»
  22. Нада Кљајић «Месечев камен»
  23. Лепосава Лепа Увалин «Стао Лала на лудају, а што не мож' Соса»
  24. Милка Томић «Волим што волим»
  25. Радмила Кораћевић «Збирка Савета како да...»
  26. Горан Иванковић «Вуковарски дневник»
  27. Дијана Суботички «ДОСТУПНОСТ ИНФОРМАЦИЈАМА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА У СРПСКОМ И ЕВРОПСКОМ ПРАВУ», заједничко издање са Службеним гласником
  28. «95 година од формирања прве српске добровољачке дивизије: зборник радова»
  29. Боривоје Петровић «Америчка кратка прича»


У ПРИПРЕМИ

  1. Душан Васиљев «Приповетке», приредио Јован Зивлак
  2. Радован Влаховић «Оде век: Facebook белешке III»
  3. Радован Влаховић «Врати се у моју причу, драга: Facebook белешке IV»
  4. Радован Влаховић «Варварогеније»
  5.  «Европски Facebook песнички фестивал: зборник радова II»
  6. Инес Перушко Рихтар и Весна Конц Марјановић «Песме победника ЕФПФ-а – 1. награда»
  7. Маја Королија, Митко Гогов и Јелена М. Ћирић «Песме победника ЕФПФ-а – 2. награда»
  8. Милутин Ж. Павлов «Добошарски понедељак»
  9. Драган Поп Драган «Кукурику хаику»
  10. «Пролеће Симе Цуцића: зборник дечјих радова»
  11. Иштван Кајић «Из сна ка чему? (Неки закључци теоријске психоанализе)» заједничко издање са Службеним гласником
  12. Груја Рођенков «Ветрови рогља мог»
  13. Маја Пантелић «Вртлог времена: римска страна»
  14. Сања Коврлија «Песме»
  15. др Младен Калпић «Естетска и медијска анализа музичких и видео спотова»
  16. Анђелка Грујић, «Песме»



Sajam knjiga u Frankfurtu




Prvi prevod pesničkog dela Branka Miljkovića na nemački jezik pod nazivom Wergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim u prevodu Johana Lavundija iz Ulma, u izdanju Banatskog kulturnog centra, predstavljen je na štandu Ministarstva kulture Vlade Republike Srbije na Sajmu knjiga u Frankfurtu 12-16. 10. 2011. godine. 

Štand Ministarstva kulture Vlade Republike Srbije na Sajmu knjiga u Frankfurtu.

Elektronsko izdanje knjige na cd-u Wergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim Branka Miljkovića u prevodu Johana Lavundija (dvojezično srpsko-nemačko izdanje) izloženo je na štandu ministarstva u Frankfurtu, dok štampano izdanje iste knjige uskoro izlazi uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Mladen Vesković, koordinator za međunarodne odnose u oblasti književnosti u Ministarstvu kulture, Mirko Prlja sekretar Privredne komore Srbije i Đorđe Popov, direktor Vojvodina-Spa iz Novog Miloševa (s desna na levo).

Srđan Srdić, predstavnik mlade generacije srpskih pisaca ispred ministarstva, 
i Radovan Vlahović.

Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće Clio, i Radovan Vlahović.

Izložba na štandu Ministarstva posvećena je pedesetogodišnjici 
od dodeljivanje Nobelove nagrade Ivi Andriću.

Pesnički intermeco na štandu.

Vlahović, Zuzana Mačkova i Milorad Živojnov, novinar iz Frankfurta.

Sa Natašom Marković, urednicom Službenog glasnika, 
i Zlaticom Đokić, agentom za prava Službenog glasnika.

Srpski pisci iz udruženja Sedmica iz Frankfurta goste dočekali sa srpskom pogačom.

Putovanje tima BKC-a u Frankurft povodom sajma knjiga podržale su 
Opština Novi Bečej i Mesna zajednica Novo Miloševo.


Izložba Branko Miljković - poezija kao sudbina 
 29. 09. 2011. godine u Nišu


Prepuna Galerija Sinagoga u Nišu.

Izložba je priređena povodom 50 godina od smrti
velikog srpskog pesnika Branka Miljkovića (1934-1961).

Desno: elektronsko izdanje knjige Branka Miljkovića Wergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim u prevodu Johana Lavundija na nemački, objavljenog povodom ove godišnjice.

Brankova spomen soba, nameštaj, lične stvari, knjige, prepiska, kompletna zaostavština
koju je porodica Miljković poklonila gradu Nišu 1971. godine.

Izložbu je otvorio Predrag Marković, ministar kulture u Vladi Republike Srbije.

Predrag Marković, ministar kulture, i Radovan Vlahović.

Goran Miljković, Brankov sinovac, i Radovan Vlahović.
Milan Micić 
Banatsko dugo oranje
esejistička studija iz istorije banatskih Srba
Fotografija sa naslovne strane: Dragan Belić

 


  Andrija Ušjak
S javorovog lista
Ilustrovala: Senka Vlahović Filipov

 

 Radovan Vlahović
O piscima i slikarima 



  
Radovan Vlahović
O zavičajnim piscima i slikarima



 Nadežda Rajčan 
Contemporary fairy tales and stories for all ages 
Ilustrovao: Dušan Zaklan

 



Fridrih Niče i Silvija Plat u 
muško=ženskom frizerskom salonu: 
Facebook beleške IV
Radovan Vlahović

 recenzenti: dr Milan Micić, dr Predrag Jašović, Marija Tanackov 


Ode vek: Facebook beleške III
Radovan Vlahović



recenzenti: dr Milan Micić, dr Predrag Jašović, Marija Tanackov 


Branko Miljković
Wergeblich ich sie Wecke/Uzalud je budim 
Prevod na nemački Johan Lavundi

Prvi prevod pesničkog dela Branka Miljkovića na nemački jezik - dvojezično srpsko-nemačko izdanje pod nazivom Wergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim u prevodu Johana Lavundija.

Pesnik svetske klase Branko Miljković (1934-1961) je već decenijama kult-figura jugoslovenske posleratne lirike i spada bez sumnje i u svetsku elitu lirike 20. veka. Svoju prvu zbirku pesama „Uzalud je budim“ je dvadesettrogodišnji student filozofije Miljković objavio 1957. godine u Beogradu, što ga je otprve učinilo slavnim. 1959. godine objavljuje zajedno s mladim crnogorskim pesnikom Blažom Šćepanovićem (1934-1966) zbirku „Smrću protiv smrti“, a 1960. godine zbrirku „Vatra i ništa“, za koju iste godine dobija Oktobarsku nagradu grada Beograda. Od vlasti visoko cenjen, imao je sa istima i problema, jer je odbijao da pristupi Partiji, što je 1960. 

godine dovelo do toga – pri čemu je nesumnjivo i zavist bila u pitanju! – da su mu mnogi prijatelji okrenuli leđa. Razočaran, napušta Beograd i preseljava se u Zagreb, gde preuzima funkciju urednika kulturne redakcije Radio Zagreba. 

Tamo u jesen 1960. godine objavljuje svoju poslednju zbirku „Poreklo nade“. 

U noći između 11. i 12. februara 1961. godine je Branko Miljković pronađen mrtav u Zagrebu. Pravi uzrok njegove smrti do danas nije rasvetljen. Službena verzija navodi kao uzrok samoubistvo vešanjem, mada svi pokazatelji navode na ubistvo.



Evropski fejsbuk pesnički festival: zbornik radova II


Knjiga prošlogodišnjih pobednica Ines Peruško Rihtar iz Zagreba
i Vesne Konc Marjanović iz Subotice.

Knjiga (el. izdanje na CD-u) prošlogodišnjih drugonagradjenih učesnika:
Mitka Gogova iz Pariza, Maje Korolije iz Stare Pazove i Jelene M. Ćirić iz Praga.



Dostupnost informacijama od javnog značaja 
u srpskom i evropskom pravu
Dijana Subotički

- zajedničko izdanje sa Službenim glasnikom -



Autorka se bavi međunarodnim aspektima prava na dostupnost informacijama od javnog značaja, istražujući međunarodna dokumenta i naročito pravo Evropske unije. Posebnu vrednost rada čini istraživanje odgovarajuće prakse Evropskog suda za ljudska prava i Suda Evropske unije. Jednako tako je vredno i izlaganje o Evropskom ombudsmanu u kontekstu ove teme.



Američka kratka priča
Izbor, prevod i predgovor: Borivoje Petrović





Davnina, ruža i prah
Viktor Škorić

Edicija Prva knjiga



Knjiga Viktora Škorića je suštinski pripovedno zasnovana na svesti da su pitanja koja zaokupljaju aktere ovih paraboličnih pripovednih celina postojala, da ih je sa svešću moguće inkorporirati da bi pokušali iznova na neki novi način saznati nešto o sebi, o svom postojanju i o smislu vlastitosti. Zasnovana na pripovednoj strategiji skrivene ili otvorene citatnosti ona nas uvodi u svet literarnih sistema, pružajući i na trenutke osvetljavajući nove elemente starih priča. Ta vrsta svesti o pričanom, pregnuće da se iznova, kroz dozive i odjeke postave uvek dramatična pitanja, nepokolebljiva predanost tajni umetničkog stvaranja, daju ovoj knjizi osobenu patinu, obezbeđujući joj, na izvestan način, povlašćeno mesto kod onih čitalaca koji su skloni neprekidnom promišljanju o smislu i punoći života, koji su spremni da bar za trenutak izmaknu i udalje se od kolotečine i sumornosti svakodnevice. I to je, itekako, dovoljno.

Kažu da savremena kultura možda ne čita Getea, ili Tomasa Mana, kao ni srednjevekovne legende ili grčke mitove, ali da ih citira ne samo u književnosti nego i u životu. Knjiga „Davnina, ruža i prah“ predstavlja uspeo pripovedni pokušaj da se sveukupni kompleks pitanja o suštini i smislu čovekovog postojanja iznova postavi, ali i svojevrsni odziv na putovanje kroz jedan nepregledni i nesavladivi lavirint književnosti i civilizacije.

Izvod iz recenzije

Franja Petrinović




Stvarajući na liniji apolinijsog, neumitno izbija nezadrživa snaga dionizijskog. Pažljivo bira reči koje se, kako se priča odmotava, kreću ka kraju kao u kovitlacu. One čine snažni osnovu koja crpi snagu sa mnogih izvora, krećući se ipak svojim tokom, pronalazeći nove rukavce ostvarivanja. 
Priče su ispovesti, lirski zapisi... U njima vladaju zakoni koje često čovek ne ume, ne želi ili neće da razume. U borbi sa njima prolazi čitav život. Posvećenost postaje opsesija, a opsesija vodi u ništavilo. 
U raskoraku je čovek između erosa i tanatosa, između dve snažne sile. Viktor stupa na to trusno područje. Hvata se u koštac sa džurama ljudske prirode i vidi ih kako utiču na krhke ljudske duše. Dovoljan je samo jedan lagani dodir njihovih prstiju da nas osvesti, zastraši, ali i oslobodi. Katkad je nenadani (uvek očekivani i uvek iznenadni) susret oči u oči, a nekad samo trenutak koji će proći, kao upozorenje na predstojeće, ožiljak koji se nosi, tiho, u unutrašnjem džepu kaputa.
Izvod iz recenzije
Vladimir Golušin


U sveopštoj estradizaciji društva Viktorovi junaci su poput istočnika koji nas uče da ,,slušamo dodir” i odmičemo neograđeni vremenom... Još je Platon u ,,Fedru” govorio da je pravo bivstvo bezbojno i bezoblično, a dostupno samo ,,pogledu uma kormilara duše”. Čitajući stupamo u prostore posvećenih.
[...] Viktor je svoj rad započeo prozom. Ipak, on je čitavim svojim bićem pesnik - zaogrnut mesečevim plaštom i na tragu bogova...
Izvod iz recenzije
Jelena Golušin



 Milka Tomić
Volim što volim 
Ilustracija naslovne strane: Senka Vlahović Filipov



Промоције књига: "Месечев камен", "Србикон", "Волим што волим" и "Додир анђела"

06. 10. 2011. године, у оквиру Дечје недеље, у ОШ „Др  Ђорђе Јоановић“ у Новом Mилошеву, одржана је промоција романа за децу „Месечев камен“ Наде Кљајић у издању БКЦ-а.

Говорили: аутор Нада Кљајић из Баранде и Владимир Мирков, професор разредне наставе из Новог Милошева.



04. 10. 2011. године у Културном центру у Кикинди одржана је промоција књиге песама  „Србикон“ јереја Бошка Маринкова у издању БКЦ-а.


Учествовали: аутор јереј Бошко Маринков, уредник и рецензент Радован Влаховић, протојереј-ставрофор Јован Силашки, вероучитељ Владимир Рајић, песник Никола Васић и дечији хор „Свети Николај Српски“ из Кикинде.



27. 09. 2011. године у Народној библиотеци Стеван Сремац у Новом Саду, одржана је промоција књиге песама Волим што волим ауторке Милке Томић из Новог Сада у издању Банатског културног центра.

Милка Томић и Радован Влаховић.

O књизи говорили ауторка Милка Томић, уредник и рецензент Радован Влаховић, стихове из књиге читали Конте Немања Трбојевић, Даниел Драгосављевић и Драгана Балаћ Руман.


Народна библиотека Нови Бечеј и Банатски културни центар Ново Милошево 10. 09. 2011. у Народној библиотеци Нови Бечеј организовали су промоцију књиге песама ДОДИР АНЂЕЛА Љиљане Панић – Лике из Бечеја, у издању БКЦ-а.


О књизи ДОДИР АНЂЕЛА говорили: ауторка Љиљана Панић, уредник и рецензент Радован Влаховић и директорица библиотеке Агнеш Ђукичин. Специјални гости: Хор ЕХОС из Новог Милошева под вођством Каролине Дудаш.