JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА НАГРАДЕ "СИМА ЦУЦИЋ"

ПРОЛЕЋЕ СИМЕ ЦУЦИЋА 2010.


РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА за награду „Сима Цуцић”

за најбоље књиге


На основу конкурса који је расписао Банатски културни центар поводом манифестације Пролеће Симе Цуцића, која ће се одржати 15. 05. 2010. године, жири у саставу:


1. проф. др Тихомир Петровић
2. мр Предраг Јашовић
3. књижевник Радован Влаховић

одлучио је да награде Сима Цуцић за најбоље књиге из области књижевности за децу понесу књиге:


Награда „Сима Цуцић” за најбољу књигу

из области науке о књижевности за децу:


Проф. др Јован Љуштановић

„Брисање лава (Поетика модерног и српска поезија за децу од 1951. до 1971. године) ”, „Дневник”, Нови Сад, 2009.




Награда „Сима Цуцић” за најбољу књигу

из области белетристике књижевности за децу:


Гордана Малетић

„Немогуће приче (Антологија фантастичне приче за децу)”, „Bookland”, Београд, 2009.




Награда „Сима Цуцић” за најбољу књигу

из области дечјег стваралаштва:


- за индивидуално дечје стваралаштво: Сара Марковић

„Сарин стварни свет”, „StatusTeam”, Београд, 2009.




Плакете „Сима Цуцић” за књиге

из области белетристике књижевности за децу:


- за бајке: Ранко Павловић

„Свирала од ружиног дрвета и друге бајке”, „Bookland”, Београд, 2009.


- за приче: проф. др Димитрије О. Големовић

„Тијани за лаку ноћ”, „Услужно потрошачка задруга просветних радника”, Београд, 2010.


- за песме: Ђура Шефер Сремац

„Паника граматика”, „Графампромет”, Рума, 2009.


- за поучник о новинарству: Недељко Терзић

„Бићу новинар”, „Едука”, Београд, 2009.


- за кратке приче: Богдан Радуловић

„Ванземаљци и плави водомар”, „Сипа”, Београд, 2010.


- за стрип за децу: сценарио - Wostok, цртеж - Владан Николић, „Космичка штала”, „Студентски културни центар”, Нови Сад, 2009.



Плакете „Сима Цуцић” за књиге

из области дечјег стваралаштва:


- за индивидуално дечје стваралаштво: Милана Давидов

„Далеко”, „Арт-Пројект”, Зрењанин, 2009.


- за стваралаштво у школама: „Песничке драгуљице III: најлепше песме ученика ОШ Јован Јовановић Змај Сремска Каменица”, ОШ „Јован Јовановић Змај”, Сремска Каменица, 2009.


- за стваралаштво у школама: Вршачка литерарна радионица „Литерарне стазе 4”, „Вршачки књижевни клуб”, Вршац, 2009.


- за стваралаштво у школама: „Мали ствараоци великог срца”, ОШ „Стеван Мокрањац”, Кобишница, 2009.


- за стваралаштво у школама: Песничка радионица радионица „Рукопис срца”, Народна библиотека „Детко Петров” и ОШ „Христо Ботев”, Димитровград, 2009.


- за стваралаштво у школама: „Песме другог пет”, ОШ „Станислав Сремчевић”, Крагујевац, 2009.





РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА за награду „Сима Цуцић”

за ученике основних школа за најбољу песму, причу, есеј


На основу конкурса који је расписао Банатски културни центар за ученике основних школа у Републици Србији, поводом манифестације Пролеће Симе Цуцића, за најбољу песму, причу, есеј на задате теме (теме су цитати Цуцићевих стихова из књиге Псалми у данима чезнућа), жири у саставу:

1. Марија Танацков, председник
2. Драгана Џајевић
3. Тијана Шијачки
4. Сенка Влаховић
5. Зорица Зец

донео је одлуку да награди следеће ученике:

1. место

Марија Којић 4-4, ОШ „Гаврило Принцип” Земун

Бранислав Р. Марковић 7-2, ОШ „Васа Чарапић” Бели Поток

Игор Раушки, ОШ „Др. Ђорђе Јоановић” Ново Милошево

2. место

Матеј Сувајџић 2-3, ОШ „Жарко Зењанин” Кикинда

Јован Савић 8-3, ОШ „Иво Лола Рибар” Рума

Милена Чантрак 5-4, ОШ „Стари Град” Ужице

3. место

Предраг Обрадовић, 7-Б, ОШ при математичкој гимназији Београд

Тамара Голуб, 7. раз, ОШ „Жарко Зрењанин Уча” Надаљ

Марија Белић, 7-3, ОШ „Др Ђорђе Јоановић” Ново Милошево


Специјалне награде:

Катарина Иланковић 4 раз. ОШ „Никола Тесла” Будимпешта

Јована Вечић, ОШ „Никола Тесла” Будимпешта

Нешић Санела, Северин, Румунија

Милица Симоновић, 2 раз, Мачевић, Румунија


Похвале:

Гачић Ивана 6-3 ОШ „Свети Сава” Пожаревац

Тимеа Пап 7-1, ОШ „Доситеј Обрадовић” Сомбор

Анастасија Коцић, 7-2, ОШ „Стефан Немања” Ниш

Тијана Маринков 5-3, ОШ „Светозар Марковић – Тоза” Тараш

Тијана Лазаревић, „Ј.Ј. Змај” Оџаци

Милана Јовић 6-3, ОШ „Др. Ђорђе Јоановић” Ново Милошево

Јелена Златковић ОШ „А. Стојановић” Црна Трава

Марија Медић, 4 раз. ОШ „Доситеј Обрадовић” Бочар

Александар Минић 2-4, ОШ „Димитрије Тодоровић – Каплар” Књажевац

Марина Адамовић 3-2, ОШ „Јован Поповић” Кикинда


Похвале школама:

ОШ „Сремски фронт” Шид

ОШ „Душан Јерковић” Рума

ОШ „Матија Губец” Доњи Таванкут

ОШ „Доситеј Обрадовић” Зрењанин

ОШ „Кирило Савић” Ивањица

ОШ „Доситеј Обрадовић” Свође

ОШ „Паја Јовановић” Вршац

ОШ „Моша Пијаде” Гудурица

ОШ „Алекса Дејовић” Севојно

ОШ „Ратко Митровић” Чачак

ОШ „Вук Караџић” Кладово

ОШ „Васа Чарапић” Зуце

ОШ „Светозар Марковић” Бродарево

ОШ „Никола Тесла” Београд

ОШ „Свети Сава” Бајина Башта

ОШ „Др. Ђорђе Јоановић” Ново Милошево

ОШ „Десанка Максимовић” Зајечар

ОШ „Јован Курсула” Варварин

ОШ „Ђура Даничић” Нови Сад

Књижевни клуб „Тиски цветови” Елемир


ПОЗИВАМО СВЕ ДОБИТНИКЕ НАГРАДА, ПЛАКЕТА И ПОХВАЛА НА "ПРОЛЕЋЕ СИМЕ ЦУЦИЋА" КАДА ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ И СВЕЧАНА ДОДЕЛА НАГРАДА 15. 05. 2010. ГОДИНЕ у 11 ЧАСОВА У ХОЛУ ОШ ДР ЂОРЂЕ ЈОАНОВИЋ У НОВОМ МИЛОШЕВУ.

Образложење жирија

Данашње образложење можемо почети туробним а пркосним речима као што је од вајкада у Срба све велико почињало. Дакле, никад финансијски теже године, како за државу тако и за Банатски културни центар, па и за ову нашу манифестацију „Пролеће Симе Цуцића“ чини се, да је ова беспарица обрнуто пропорционална квантитету и квалитету стваралаштва. Ако оцењујемо према пристиглим радовима књигама и монографијама на књижевни конкурс који је Банатски културни центар расписао за ову годину, рекли би, да му беспарица прија.

Све одлуке су донесене једногласно. Жири је радио у саставу: Проф. др Тихомир Петровић (председник) мр Предраг Јашовић (члан) и директор манифестације Радован Влаховић (члан). За ову годину жири награђује следеће ауторе и књиге: др Јован Љуштановић у области науке књижевности за децу, за књигу „Брисање лава“ у области белетристике за децу, награду добија Гордана Малетић за антологију фантастичне приче, за књигу „Немогуће приче“. За најбољу књигу из области ауторског дечијег стваралаштва награду добија Сара Марковић, за књигу „Сарин стварни свет“.

Плакете „Сима Цуцић“ за књиге из области белетристике жири додељује:

  • за бајке Ранку Павловићу за књигу „Свирала од ружиног дрвета и друге бајке“,
  • за приче Димитрију О. Големовићу, „Тијани за лаку ноћ“,
  • за песме Ђури Шеферу Сремцу, за књигу „Паника граматике“,
  • за популаризацију новинарства Недељку Терзићу, за књигу „Бићу новинар“,
  • за кратку причу Богдану Радуловићу за књигу „Ванземаљци и плави домар“,
  • за стрип Владану Николићу за књигу „Космичка школа“

    Плакете „Сима Цуцић“ из области дечјег стваралаштва жири додељује:

    • за ауторско стваралаштво Милана Давидов за књигу „Далеко“,
    • за зборнике школа:
    1. Песничке драгуљице ИИИ ОШ „Ј. Ј. Змај“ Сремски Карловци,
    1. Вршачка литерарна радионица, „Литерарне стазе 4“, Врчац,
    2. Мали ствараоци великог срца, ОШ „ Стеван Мокрањац“, Кобишница,
    3. Рукопис срца, Народна биоблиотека „Денко Петров“, ОШ „Христо Ботев“, Димитровград,
    4. Песма другог пет ОШ „Станислав Сремчевић“, Крагујевац,

Књига др Јована Љуштановића „Брисање лава“ данас у српској науци о књижевности представља једну од најзначајнијих књига научних синтеза у области науке књижевности за децу. Ова књига је од ванредног значаја за српску науку о књижевности уопште из више разлога:

    1. Представља синтезу стваралаштва од 1951. до 1971. године када су се у поетици дискурса књижевности за децу и омладину десили велики поетички преврати на плану тематике и стила, и били су од круцијалног значаја за даљи развој белетристике за децу. Дакле, овај период уопште није намет случаја већ диктат велике празнине која се осећала у историји и науци о књижевности за децу.
    2. Пажљивом дифернцијациом појмова, Јован Љуштановић је уз појмове српске модерне, српске књижевне авангарде и соц-реализма ситуирао и књижевност за децу у контексту постојећих изама, као њихов паралелни ток али и евентуално естетичко и стилско надрастање.
    3. Теоријском разрадом појмова модерности и реализма, Љуштановић у својој монографији указао на разлоге трајања дела аутора попут Александра Вуча, Душана Радовића и Десанке Максимовић, управо указујући на надвременске квалитете њиховог дела.
    4. Од велике је важности што Љуштановић свестраном анализом овог временског одсечка не пропушта да региструје борбу писаца за децу за естетичку аутономију и равноправност књижевности за децу. Наглашава да је у почетку књижевност за децу била више везана за друштвену позицију, а мање за прецизно формулисана поетичка начела. Временом, деловањем самих писаца, развојем поетичких захтева ово ће се мењати. Па, како каже Љуштановић „ књижевност за децу одлично формулише своју естетску позицију, насупрот педагошкој функцији књижевности“. Ова битка и данас траје, с тим што књижевност за децу има неупоредиво већу аутономију.
    5. Велики значај ове монографије огледа се у чињеници да методолошки не почива на опису књижевних чињеница, већ на проблематизовању ових чињеница њиховој анализи и постављању у прави контекст времена, друштва, естетике и поетике. У том смислу није новина истицање стилског, језичко-дискурзивног искорака који, рецимо прави Александар Вучо или Душан Радовић. То је у историји српске књижевности било познато и раније. Љуштановићева књига је значајна, јер, први пут, практично на примеру дела, компаративним сагледавањем образлаже конкретне књижевне појаве у целини њиховог поетичког значаја и у прожимању стилских праваца, који постоје унутар самих дела. Другим речима, оно што је до Љуштановића било прихваћено као истина, а заправо је било само аксиолошка слутња, од ове Љуштановићеве књиге је априорна датост, херменеутички образложена и методолошки утемељена. Као што смо некад знали да нешто јесте, сада знамо зашто то јесте и, још значајније, како то јесте.
    6. Тако имамо ситуацију да су песници попут М. Данојлића, С. Раичковића, М. Стефановића, Б. Црнчевића, Д. Максимовић, Љ. Ршумовића, посматрани својим песничким опусом у сасвим новом херменеутичком кључу. Испоставља се да је већина ових књижевника постала неоспорна књижевна датост која par eхcelence доказује да је српска књижевност за децу одавно кренула, а данас је већ увелико утемељила своју аутономију, па и сама креира своје правце развоја и кретања.
    7. На крају ова велика проблемска синтеза везана за један врло сензибилан књижевни дискурс као што је књижевност за децу чини методолошки радикалан раскид са стереотипним методама описивања и просте констатације учињеног без употребе озбиљне аналитичке и методолошке апаратуре која није маске ради, већ је средство једини могући начин да се сазнаје књижевно дело. Дакле, целом садржином своје књиге, Љуштановић нас учи како да на модеран савремен начин сазнајемо књижевно уметничко дело.

Гордани Малетић, додељeна је награда у области белетристике за књигу „Немогуће приче“. Ова књига није типично ауторско дело. Оно припада антологијама оваква дела, као мало која, откривају аутора у целини. Оваквим делима рецепцији се откива читалачко искуство аутора, али и критички нерв и естетски осећај за меру.

Још уколико као Гордана Малетић антологичар напише предговор не као увод у садржину књиге, већ као увод, путоказ читаоцу да и сам крене у једно озбиљно истраживање више је него јасно да дело представља симбиозу низа интелектуалних, не интересовања, већ потврђивања аутора.

Горданина књига се да читати као штиво за лаку ноћ и као таква намењена је деци и родитељима. Она се да читати и као штиво које, као што рекосмо, представља увод у српску фантастичну причу. У том случају је више намењена одраслима. На крају, Горданина књига као и свака антологија, представља дијахронијско понирање у нутрине српске књижевности да би из ње кренула са читаоцем кроз историју до наше актуелности. Дакле, као што се Гордана Малетић, у односу на избор, афирмисала као естетичар и антологичар од укуса, сада се афирмише као изврстан познавалац, не само фантастичне приче, већ српске књижевности у целини.

О тој Горданиној систематичности преданости и уложеном труду говори типологија фантастике и одабир прича према њој. Подела фантастике на фолклорну, религиозну и алегоријску научну, поетску, повесну, хумористичку и иреалну прозу није нова. Она постоји у теорији фантастике, али је по први пут, колико је нама познато, ова типологија у свим својим сегментима испуњена садржином фантастичне приче. То је још једна додатна вредност ове антологије без које ће бити незамисливо кретати у истраживање фантастичне приче.

На крају, из области ауторског дечијег стваралаштва награђена је књига Саре Марковић, „Сарин стварни свет“. Ова књига се наметнула сама од себе, од насловне корице до завршне корице, од увода у садржину збирке до завршне песме „Змај“. Ово је вероватно једна од најоригиналнијих дечијих песничких збирки. Њена оригиналност се не огледа у одабиру тема, које су сасвим дечије, већ у начину на који су те теме обрађене. Кад говоримо о начину, тада не мислимо на језик, јер на његову раскош, богатство, па чак стилску и граматичку коректност не можемо рачунати, али зато можемо на Сарину искреност. Без сваке сумње Сара је рођена песникиња која савршено добро зна да управља садржином песме и да започету песму приведе крају на врло конкретан и успешан начин, да тако заинтригира пажњу рецепције и уведе је у свој „стварни свет“, који, суштински, треба да је стварнији од ма ког другог света, али, на жалост, није тако.

Сигурни смо да смо праве речи исписали за праву младу поетесу, са искреном жељом да Сару не понесе ова награда, но да она понесе њу и да је славом свог дела учини што значајнијом.
мр Предраг Јашовић