JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

ВЕЧЕ МЛАДИХ АУТОРА: Nikassо, Нађа, Џим, Мајки, Dakboo и Дора

14.11.2009. у Банатском културном центру одржано је
ВЕЧЕ МЛАДИХ АУТОРА


Самостална изложба слика: Николе Влаховића Nikassa (22 године) из Новог Милошева под називом «Примарне слике». О сликама говорио рецензент изложбе, ликовни критичар Сава Степанов из Новог Сада.




Николи Влаховићу је ово друга самостална изложба. Прву је имао у Дечјем културном центру у Београду 2002. године као победник конкурса ово културног центра. Излагао је на више заједничких изложби и то у Новом Саду, Новом Милошеву, Београду, Мокрину, Меленцима, Кикинди...


Ликовни критичар, Сава Степанов говорио о Николиним сликама у пуној сали БКЦ-а, а поводом ове изложбе написао је следећи текст :

Nikola Vlahović Nikaso

(Primarne) slike


Verovatno najčešći nedosanjani san brojnih slikara svakako je posvećen nikada neostvarenoj krajnjoj opuštenosti pred belinom platna; onoj opuštenosti koja omogućava neometan protok vlastite senzibilnosti; onom stanju kojim se uspostavlja primarna, autentična pikturalna likovnost... Što je nekima nedosanjani san - drugima je to redovna situacija. Talenat Nikole Vlahovića Nikasa, slikara iz Novog Miloševa, nije obremenjen konceptualno-koncepcijskim postavkama. Njegova slikarska reakcija pred motivom je sasvim iskrena, spontana, slobodna, neobavezna ali i krajnje rigidna u sprovođenju stvaralačke „unutrašnje nužnosti“. Motiv je tek povod da se sazda slika, da se sklopi koloristička karta, da se oseti snaga, senzibilitet, psihologija i fizičkost boje i bojenog sloja. Poput fovističkih „divljih“ slikara, Nikaso stvara slike zadovoljavajući svoje potrebe za intenzivnim kolorističkim sklopom, za senzacijom koja će utoliti snažni slikarev poriv. Bez ikakvih proračuna ovaj umetnik nanosi boju, slojevito, bogato, primarno... Često ta višeslojnost dobija strukturalnu, blagu reljefnost. U svakom slučaju Nikasove slike poseduju dragocenu taktilnost a gledalac često ima potrebu da sliku dodirne, da oseti materiju tamo gde se postvarila umetnikova osećajnost.

Crtež Nikole Vlahovića Nikasa je neobavezan. Ovde ništa nije precizno nacrtano niti je dosledno intepretirano. Linijom se „hvataju“ samo obrisi osnovnog doživljaja i utiska o motivu. Pejzaži, urbani motivi, mrtve prirode – deluju kao sklopovi neke druge i drugačije stvarnosti nastale pod utiskom sećanja na konkretne predmete i motive iz našeg svakodnevlja.

Nikasovi pejzaži nisu ni zamišljeni tako da evociraju izgled određenih geografskih područja nego su postavljeni kao dobro raspoređene bojene partije zelene koje nas podsećaju na boju ravnice u proleće; široke površine žute i tačke crvene bliske su izgledu bulki i nekog drugog cveća usred žitnog polja; nekoliko linijskih vertikala podsećaju na drvored vitkih i blago zanjihanih jablanova; a dominirajuće prostranstvo plave asocira na jutarnju boju neba nad Banatom; dok nekakvi čudni krugovi na nebu mogu biti oblaci ili, možda, sunce...

U stvari to su samo boje od kojih je sazdana koherentna pikturalna struktura. To je fasadna predstava jedne slikarske tvorevine pod čijom opnom tutnji ritam uzbuđenog autora... Odista, ove slike su ekspresionističke po tretmanu boje, po deformisanoj i povređenoj formi, po nespretno prikrivenim, čak vidljivim tragovima četke, po isprekidanoj i nikada do kraja izvučenoj liniji, po specifičnoj i neorkestriranoj gestualnosti kojom se spontano opetuje i „prefarbavaju“ već povučeni potezi jer oni predhodni nisu dovoljno ubedljivo iskazivali željenu emociju.

Slikarstvo Nikole Vlahovića Nikasa treba prihvatiti kao autentičan i iskren iskaz. Njegovo slikarstvo nije plod učenja u stručnom ateljeu ili akademijskoj klasi. Ovo slikarstvo ne provocira pokretanje rasprave o dovoljnosti autodidaktičke požrtvovanosti. Jednostavno: ovo je specifično (primarno) slikarstvo. Za Nikasa – jedino moguće slikarstvo. Nikasove slike poseduju primarnost jer se likovni elementi, ničim nesputavanim gestom umetnika, na platno slike plasiraju kao jedini i neprikosnoveni pikturalni podaci i znaci.

Umesto kritičkog sagledavanja i analize pred Nikasovim slikama je preporučljivija, već pomenuta, krajnja relaksiranost kako bi se prihvatilo svo bogatstvo jednog iskrenog iskaza; kako bi se shvatile vrednosti primarnog slikarskog govorenja; kako bi se osetila autentika boje – njena vizuelnost i likovnost, njena pikturalnost, njena poetičnost, njena materijalnost, njena fizičkost, njena psihološka dejstvenost... Kako bi se osetila emocionalnost koja je slikarevim gestom objavljena. Gestom mladog novomiloševačkog slikara autodidakta Nikole Vlahovića Nikasa.

Vreli avgust 2009. Sava Stepanov




Гост сликар на Nikasso-вој изложби: Надица Нађа Попов (16 година) из Новог Мил
ошева


Гости песници: Душан Џим Нађалин (16 година) из Зрењанина...


...Михајло Мајки Гутеша (15 година) из Зрењанина...


и Милан Dakboo Будак (16 година) из Новог Милошева. Млади песници су први пут, на овакав начин изнели у јавност своју поезију.


Гост, млада солсткиња: Теодора Дора Влаховић (10 година)


Наташа Станковић, рецитаторка из Кикинде


Публика


Дружење након програма. Раша и Стојан.


Сликари: Душан Јосимовић из Новог Бечеја, Владица и Бранко Лукић из Мокрина



Гости из Кикинде. Десно: Сандра Станковић, сликар


протојереј Драган Будак и Бобан Оцокољић, диртектор новомилошевачке штампарије "Гармонд"


Сава Степанов, директор чувене галерије "Златно око" и Радован Влаховић, директор БКЦ-а


Вера, Ковица и Драгана


Тамара и Јелена Попов, подмалдак БКЦ-а


Дамир Влаховић, академски вајар и Јана, менаџер


Милена Средојев, дизајнер и власница Гелерије S и Биљана Оцокољић, власница штампарије "Гармонд"


Предраг и Радмила Бубало у посети БКЦ-у


Ђурђија и Маја Филипов


Почетак сарадње: Каролина Дудаш, диригент духовне музике и Теодора Дора Влаховић, млада солисткиња


Бојана Исаков, Драгана Попов и Александар Ивановски


Радован, Миша и Властимир


Рок група ПИР: Паја, Бранко и Весна


Милена и Зоран Средојев



Јана и Сенка