JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

Делегација из Румуније у посети БКЦ-у,милошевачким музејима и кикиндском позоришту


Стихови за добродошлицу у Банатском културном центру


Марија Драгомиреску (руководилац пројекта Еуро Банат испред темишварске Филхармоније) прелистава награђену фотомонографију Љубомира Којића у издању Банатског културног центра пред објективом познатог фотографа из Румуније (Cristian Tzecu, AV FIAP)


Песникиња др Љубица Рајкић, представник Министарства Културе Румуније и Марија Драгомиреску


Марија Драгомиреску, Радован Влаховић, Љубица Рајкић и Драган Раушки, оснивач етнолошког музеја "Котарка" у Ново Милошеву


У посети музеју "Котарка". Драган Раушки упознаје госте из Румуније са експонатима.


Гости одушевљени чињеницом да овако озбиљан музеј постоји у једном малом селу...


...и не само тај музеј, већ и јединствени музеј старих трактора и машина "Жеравица", једини те врсте у јогоисточној Европи. Музеј је представио Драган Белић, креатор милошевачког сајта www.novomilosevo.org.rs


Госте је примила и мајка власника музеја Чедомира Жеравице - Верица




Посета Народном позотишту Кикинда. Госте је примио директор позоришта Бране Маријановић, Драгољуб Бадрљица, директор Мокринског музеја, Драгица Степанчев, секретар Заједнице Румуна у Србији, филијале Кикинда.


Фотограф из Румуније, Cristian Tzecu (www.momente.ro), носилац звања AV FIAP, представио је своје фотографије на састанку у позоришту.

ВЕЧЕ МЛАДИХ АУТОРА: Nikassо, Нађа, Џим, Мајки, Dakboo и Дора

14.11.2009. у Банатском културном центру одржано је
ВЕЧЕ МЛАДИХ АУТОРА


Самостална изложба слика: Николе Влаховића Nikassa (22 године) из Новог Милошева под називом «Примарне слике». О сликама говорио рецензент изложбе, ликовни критичар Сава Степанов из Новог Сада.




Николи Влаховићу је ово друга самостална изложба. Прву је имао у Дечјем културном центру у Београду 2002. године као победник конкурса ово културног центра. Излагао је на више заједничких изложби и то у Новом Саду, Новом Милошеву, Београду, Мокрину, Меленцима, Кикинди...


Ликовни критичар, Сава Степанов говорио о Николиним сликама у пуној сали БКЦ-а, а поводом ове изложбе написао је следећи текст :

Nikola Vlahović Nikaso

(Primarne) slike


Verovatno najčešći nedosanjani san brojnih slikara svakako je posvećen nikada neostvarenoj krajnjoj opuštenosti pred belinom platna; onoj opuštenosti koja omogućava neometan protok vlastite senzibilnosti; onom stanju kojim se uspostavlja primarna, autentična pikturalna likovnost... Što je nekima nedosanjani san - drugima je to redovna situacija. Talenat Nikole Vlahovića Nikasa, slikara iz Novog Miloševa, nije obremenjen konceptualno-koncepcijskim postavkama. Njegova slikarska reakcija pred motivom je sasvim iskrena, spontana, slobodna, neobavezna ali i krajnje rigidna u sprovođenju stvaralačke „unutrašnje nužnosti“. Motiv je tek povod da se sazda slika, da se sklopi koloristička karta, da se oseti snaga, senzibilitet, psihologija i fizičkost boje i bojenog sloja. Poput fovističkih „divljih“ slikara, Nikaso stvara slike zadovoljavajući svoje potrebe za intenzivnim kolorističkim sklopom, za senzacijom koja će utoliti snažni slikarev poriv. Bez ikakvih proračuna ovaj umetnik nanosi boju, slojevito, bogato, primarno... Često ta višeslojnost dobija strukturalnu, blagu reljefnost. U svakom slučaju Nikasove slike poseduju dragocenu taktilnost a gledalac često ima potrebu da sliku dodirne, da oseti materiju tamo gde se postvarila umetnikova osećajnost.

Crtež Nikole Vlahovića Nikasa je neobavezan. Ovde ništa nije precizno nacrtano niti je dosledno intepretirano. Linijom se „hvataju“ samo obrisi osnovnog doživljaja i utiska o motivu. Pejzaži, urbani motivi, mrtve prirode – deluju kao sklopovi neke druge i drugačije stvarnosti nastale pod utiskom sećanja na konkretne predmete i motive iz našeg svakodnevlja.

Nikasovi pejzaži nisu ni zamišljeni tako da evociraju izgled određenih geografskih područja nego su postavljeni kao dobro raspoređene bojene partije zelene koje nas podsećaju na boju ravnice u proleće; široke površine žute i tačke crvene bliske su izgledu bulki i nekog drugog cveća usred žitnog polja; nekoliko linijskih vertikala podsećaju na drvored vitkih i blago zanjihanih jablanova; a dominirajuće prostranstvo plave asocira na jutarnju boju neba nad Banatom; dok nekakvi čudni krugovi na nebu mogu biti oblaci ili, možda, sunce...

U stvari to su samo boje od kojih je sazdana koherentna pikturalna struktura. To je fasadna predstava jedne slikarske tvorevine pod čijom opnom tutnji ritam uzbuđenog autora... Odista, ove slike su ekspresionističke po tretmanu boje, po deformisanoj i povređenoj formi, po nespretno prikrivenim, čak vidljivim tragovima četke, po isprekidanoj i nikada do kraja izvučenoj liniji, po specifičnoj i neorkestriranoj gestualnosti kojom se spontano opetuje i „prefarbavaju“ već povučeni potezi jer oni predhodni nisu dovoljno ubedljivo iskazivali željenu emociju.

Slikarstvo Nikole Vlahovića Nikasa treba prihvatiti kao autentičan i iskren iskaz. Njegovo slikarstvo nije plod učenja u stručnom ateljeu ili akademijskoj klasi. Ovo slikarstvo ne provocira pokretanje rasprave o dovoljnosti autodidaktičke požrtvovanosti. Jednostavno: ovo je specifično (primarno) slikarstvo. Za Nikasa – jedino moguće slikarstvo. Nikasove slike poseduju primarnost jer se likovni elementi, ničim nesputavanim gestom umetnika, na platno slike plasiraju kao jedini i neprikosnoveni pikturalni podaci i znaci.

Umesto kritičkog sagledavanja i analize pred Nikasovim slikama je preporučljivija, već pomenuta, krajnja relaksiranost kako bi se prihvatilo svo bogatstvo jednog iskrenog iskaza; kako bi se shvatile vrednosti primarnog slikarskog govorenja; kako bi se osetila autentika boje – njena vizuelnost i likovnost, njena pikturalnost, njena poetičnost, njena materijalnost, njena fizičkost, njena psihološka dejstvenost... Kako bi se osetila emocionalnost koja je slikarevim gestom objavljena. Gestom mladog novomiloševačkog slikara autodidakta Nikole Vlahovića Nikasa.

Vreli avgust 2009. Sava Stepanov




Гост сликар на Nikasso-вој изложби: Надица Нађа Попов (16 година) из Новог Мил
ошева


Гости песници: Душан Џим Нађалин (16 година) из Зрењанина...


...Михајло Мајки Гутеша (15 година) из Зрењанина...


и Милан Dakboo Будак (16 година) из Новог Милошева. Млади песници су први пут, на овакав начин изнели у јавност своју поезију.


Гост, млада солсткиња: Теодора Дора Влаховић (10 година)


Наташа Станковић, рецитаторка из Кикинде


Публика


Дружење након програма. Раша и Стојан.


Сликари: Душан Јосимовић из Новог Бечеја, Владица и Бранко Лукић из Мокрина



Гости из Кикинде. Десно: Сандра Станковић, сликар


протојереј Драган Будак и Бобан Оцокољић, диртектор новомилошевачке штампарије "Гармонд"


Сава Степанов, директор чувене галерије "Златно око" и Радован Влаховић, директор БКЦ-а


Вера, Ковица и Драгана


Тамара и Јелена Попов, подмалдак БКЦ-а


Дамир Влаховић, академски вајар и Јана, менаџер


Милена Средојев, дизајнер и власница Гелерије S и Биљана Оцокољић, власница штампарије "Гармонд"


Предраг и Радмила Бубало у посети БКЦ-у


Ђурђија и Маја Филипов


Почетак сарадње: Каролина Дудаш, диригент духовне музике и Теодора Дора Влаховић, млада солисткиња


Бојана Исаков, Драгана Попов и Александар Ивановски


Радован, Миша и Властимир


Рок група ПИР: Паја, Бранко и Весна


Милена и Зоран Средојев



Јана и Сенка

БКЦ на сајму књига у Београду 2009.

Банатски културни центар је и ове године био један од излагача на
54.
међунардном сајму књига у Београду и представио се са 17 нових наслова објављених између претходног и овогодишњег сајма књига.


Објвљене су следеће књиге: Грујић Анђелка, «Калеидоскоп од соли», кратке приче; Мартоноши Добривој, «Изабраник провиђења», роман; Нађ Кристијан, «Нови Бечеј кроз вихоре прошлости», публицистички историјски текстови; Ристић Десанка, «Озарја», поезија; Ђукичин Стеван, «Мојој деци у спомен», религиозна поезија; Попов Ђорђе, «Аждаја у срцу мора умрети», поезија; Драган Поп Драган, «Утопија ентропија дагеротипија», поезија;Марија Танацков, «Обликовање традиције (Књига прва)», есеји из области књижевне критике и историје културе; Нађ Кристијан, «Војници небеса и земље (Битка за бечејску тврђаву)», историјски роман; Мајин Славица, «Како зауставити време», поезија; Влаховић Радован, «Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски», поезија; Влаховић Радован, «Мој Господе», поезија; Љубомир Којић, «Фотографије», фотомонографија; Латиновић Милош, «Шекспиров клијент», роман; Влаховић Радован, «Uram» (превод дела «Мој Господе»), преводилац на мађарски Ангела Патаки, поезија; Бојић Александра «Шест», роман; Радаковић Предраг «Експлозија крика», поезија.




За фотомонографију Љубомира Којића у издању Банатског
културног центра додељена је награда Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије УЛУПУДС-а за НАЈБОЉУ МОНОГРАФИЈУ НА 54. МЕЂУНАРОДНОМ БЕОГРАДКОМ САЈМУ КЊИГА у конкуренцији од 840 излагача
.


28.10.2009. одржана је конференција за штампу и додела признања кад је Радован Влаховић у име аутора и издавачке куће примио признање од стране УЛУПУДС-овог жирија у саставу: Слободан Ивков, председник, Имре Сабо, члан, Марија Маја Веселиновић, члан.


Добра медијска испраћеност информације о награђеним књигама.


Новинарка Радиа Студио Б и Влаховић


ПРОМОЦИЈА АУТОРКИ БКЦ-а на штанду





28. 10. 2009. на штанду БКЦ-а одржана је промоција ауторки Банатског културног центра: Марије Танацков, Александре Бојић, Десанке Ристић, Славице Мајин и Анђелке Грујић.


Књижевница Марија Танацков из Кикинде је ове године објавила књигу

Обликовање традиције
у којој су сакупљени есеји из области културне историје и књижевне критике.


Александра Бојић, најмлађа ауторка БКЦ-а,
је представила свој роман првенац под називом Шест.


Славица Мајин, песникиња из Новог Бечеја, прочитала је неколико
песама из своје нове збирке Како зауставити време.


Десанка Ристић, песникиња из Кикинде,
говорила стихове из књиге песама Озарја.


Гост на промоцији: солисткиња Тамара Ристић.


Публика.


Промоција изазавала велико интересовање пролазника.


29.10.2009. ПРОМОЦИЈА
КЊИГЕ ШЕКСПИРОВ КЛИЈЕНТ МИЛОША ЛАТИНОВИЋА
И КЊИГЕ ИЗАБРАНИК ПРОВИЂЕЊА ДОБРИВОЈА МАРТОНОШИЈА


Промоција књиге ШЕКСПИРОВ КЛИЈЕНТ Милоша Латиновића, романа који је пре неколико година био у најужем избору за Нинову награду.


Књижевник и новинар Милош Латиновић.


Друго издање романа Шекспиров клијент
пробудило је велику пажњу културне јавности.


Милош Латиновић и новинарка Танјуга Вера Кондев.


Аутор Банатског културног центра Добривој Мартоноши
и на овом сајму представио је свој роман Изабраник провиђења.


Добривој потписује књигу.


30.10.2009. ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ

ВЕЧЕРЊИ АКТ У ДЕВОЈАЧКОЈ СОБИ ЛЕНКЕ ДУНЂЕРСКИ
РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА


На промоцији говорили (с лева на десно): Александар Шаца Матић, глумац, Перица Милутин, уредник, Радован Влаховић, аутор, др Предраг Јашовић, рецензент, Милисав Миленковић, рецензент књиге, и Зорица Зец, водитељ програма.


Публика на промоцији у сали Слободан Селенић на сајму.




Дружење након промоције.


У разговору: др Петар Крестић, Саша Војновић и Ђорђе Попов.


Милена Средојев, графички дизајнер и власница Гелрије S из Кикинде
са ћерком Лиријом и колегом.


Аутор и рецензент.


Сенка Влаховић и Иван Костић.


Петар Прибић, економиста из Београда, пореклом Банаћанин,
будући аутор БКЦ-а.


Архитекта Жива Влаховић са супругом, Нада Колунџић и Сенка Влаховић.


31.10.2009. ПРОМОЦИЈА ГРУПЕ АУТОРА
у сали
Борислав Пекић на сајму


Синиша Пешић, психолог и песник, Зорица Зец, издавач, Радивој Дабић, педседник Матице исељеника, Зоран Милојевић, новинар, глумац и писац, Ђорђе Попов, песник, аутор БКЦ-а и Радован Влаховић, књижевник.


Ђорђе Попов, млади песник, аутор БКЦ-а, прочитао је неколико песама
из своје књиге Аждаја у срцу мора умрети.


ГОСТИ НА ШТАНДУ БКЦ-а


Југослав Влаховић, чувени српски илустратор, карикатуриста, дизајнер, професор на Факултету примењених уметности и уредник НИН-а на штанду БКЦ-а.


Горан Ибрајтер, директор позоришта Тоша Јовановић из Зрењанина, песникиња Славица Мајин и књижевник Милош Латиновић.


Проф. др Миливој Ненин, продекан Филозофског факултета у Новом Саду,
Витомир Васић и домаћин, Радован Влаховић.


Издавач Зоран Хамовић (Clio) на штанду БКЦ-а
са најбољом моногрофијом у руци.


Данијела Олујић, списатељица, са пријатељицом и Влаховић.


Књижевник Передраг Кијук, секретер Српске књижевне задруге.


Влаховић поклања посланику Балинт Пастору и мађарској посланичкој групи своју књигу Uram, превод дела Мој Господе на мађарски.


Др Амир Али Џавадијан, професор фотографије из Ирана, и директор Иранског културног центра са преводиоцем, интересовао се за награђену фотомонографију.


Влаховић и мр Мирјана Брковић,
директор Универзитетске библиотеке у Новом Саду.


Књижевник Симон Грабовац, рецензент књиге Мој Господе Радована Влаховића у издању БКЦ-а.


Књижевник Милутин Ж. Павлов прелистава књигу
Обликовање традиције Марије Танацков у издању БКЦ-а.


Драгослав Мирковић професор фотографије
на Факултету примењених уметности у Београду.


јереј Жељко Ћурић, фотограф песник и професор на
Академији богословског факултета у Београду с награђеном књигом у руци.


Јасмина Бербаков са супругом - и признањем за Којићеву фотомонаграфију.


Професори и ученици средње уметничке школе Петар Лубарда са Цетиња.


Др Марко Ракин, дипл. инг машинства, доцент на Технолошко металуршком факултету, пореклом и Новог Милошева, пазари на штанду БКЦ-а.


Трећи сајам - трећи сусрет.


Радован са пријатељицом с Фејсбука.


Станчић, професор математике у кикиндској гимназији.


Марко Милошев, студент историје са девојком.


Весна Ћук, директорица библиотеке из Житишта
чија су издања била изложена на штанду БКЦ-а.


Гимназијалци из Новог Милошева: Грујин и Шкорић.


Стеван Давидовић, начелник за културне делатности Опшине Нови Бечеј и Ана Давидовић, историчар уметности.


Драгана Којић, професор социологије и фотограф
и Станислава Пангершић, галериста.


Владимир Давидовић, директор ОШ Јосиф Маринковић у Новом Бечеју.


Драган Раушки, оснивач и власник етно-музеја Котарка у Новом Милошеву.


Драган Раушки и песници из Параћина: Слободан Ивановић и Александра Пејић.


Здравко Хубер, заменик главног и одговорног уредника Данас-а.


Ђорђе Рандељ, књижевник и новинар из Новог Сада.


Вук Драшковић свратио до штанда БКЦ-а.


Станко Богосав - милошевчанин у Матици српској.


Влаховић и уредница музичког програма РТВ-а др Гордана Дамјановић Катић.


Влаховић даје изјаву Ивани Бојић за омладинску емисију
КЕТ Кикиндске ВК телевизије.


Проф. др Жарко Требјешанин.


Издавачи из Бугарске.


Вршчани, пријатељи БКЦ-а с Фејсбука.


Јадранка Секерић, сниматељ РТС-а с Којићевов фотомонографијом у руци.


Колега из Будимпеште.


Пријатељице с Фејсбука.


Предраг Бањеглав, писац, даје изјаву за Радио 202 на штанду БКЦ-а.


Душко Терзин, директор Основне школе из Новог Милошева са супругом.


Рајко Милошевић - Радио 202


Радивој Дабић, Ђорђе и Драгомир Попов


Влаховић, Борис Стапарац, вајар и песник и Зорица Зец, издавач.


Сања Бербаков, професор педагогије, Радмила Пушић и Штетин, професори разредне наставе, и Раша Лазаревић, новинар.


Никола Влаховић, уредник посебних издања магазина Таблоид.


Братислав Бата Милановић, писац и новинар из Београда.


Банатски песници: Немања Савић из Житишта, Љиљана Грошин из Башаида.


Секретар Месне заједнице банатског села Радујево.


Пријатељ БКЦ-а с Фејсбука.


Протонамесник Црквене општине Драгутиново
из Новог Милошева - Драган Будак.


Сомборке девојке.